Što ne želite za vas, ne želite ni drugima: Đurić u lice Nemcima na "Beogradskom bezbednosnom forumu"

Promene granica na Balkanu duž etničkih linija pokazale su se kao opasne i su suprotsnoti su s bezbednošću i regiona, ali i Evrope - izjavila je Sabina Šter

Nemačka je protiv promene granica duž etničkih linija jer, prema analiziama Berlina, to ne vodi ka rešenju, već u ćorsokak iz kojeg više neće biti moguće ponovo pokrenuti dijalog Beograda i Prištine, rekla je danas na Beogradskom bezbednosnom forumu šefica Odeljenja za jugoistočnu Evropu Ministarstva spoljnih poslova Nemačke Sabine Šter. Direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, uputio je oštar odgovor.

Prvo dijalog, pa onda međunarodne organizacije: Dačić iz Strazbura prkosi Prištini

Preporučujemo

Šter je rekla da je Nemačku zabrinula izjava direktora Kancelarije za KiM Marka Ðurića da treba rešavati suštinske probleme, a to su status i teritorija, jer, kaže, njena je uverena da to ne vodi ka održivoj soluciji.

Ukazala je da treba rešiti najpre pitanja koja su na stolu, a koja nisu rešena, te konstatovala da se nije mnogo napredovalo u dijalogu proteklih meseci.

Pokušaj transformacije KBS u vojsku Kosova za nju nije neočekivan, jer, kako kaže, bez toga se dovodi u pitanje državnost Kosova.

- Promene granica na Balkanu duž etničkih linija pokazale su se kao opasne i su suprotsnoti su s bezbednošću i regiona, ali i Evrope - primetila je.

Komentarišući govor predsednika Austrije Aleksandera van der Belena na Forumu, koji je pomenuo Južni Tirol kao dobro rešenje, Šter je primetila da istovremeno iz Beča stižu zahtevi političara da se uvede dvojno državljanstvo za austrijsku manjinu u tom delu Itaije.

Berlin je i na to reagovao, navela je Šter i dodala da je i sama priča o promeni granica imala negativne efekte na Balkanu.

- Žalim što se ide tim putem. Da smo o ovome razgovarali 2006. bilo bi u redu, ali sada 2018. mislim da treba da živimo sa stanjem na terenu - poručila je.

Ðurić je uzvratio da, ako pitanje teritorije nije srž nerešenih problema, zbog čega je onda 2008. tako veliki deo međunarodne zajednice stao iza ideje promene granice uzimajući određenu teritoriju od Srbije.

- Ako je danas 2018. gde navodno nije reč o teritoriji, očigledno da je odluka iz 2008. promenjena, jer je tada sve bilo vezano za našu teritoriju, a tada smo bili članica UN u priznatim granicama, imali smo demokratsku državu, bili smo članica Saveta Evrope, OEBS, i imali smo prozapadnu vladu - objasnio je.

Ðurić je kazao da je želja Beograda da se fokus usmeri na ono što je moguće kao rešenje, dodajući da je na panelu danas čuo da Albanci ne žele da im neko uzima teritorije, ali je poručio da to neće ni Srbi.

- Što ne želite za vas, ne želite ni drugima - poručio je i ponovio da treba naći kompromisno rešenje.

Politički analitičar Agon Malići upozorio je da ako uskoro ne dođe do rešenja preti da se situacija "zaglavi" i da zbog toga treba razmatrati sva rešenja.

- Treba videti koji je veći rizik, jer je zamrznuti konflikt možda gore stanje. Znam da strah od teritorijalnih pitanja može imati negativne efekte u regionu, ali ako budemo odlagali rešenje zbog tog strana preti pasnost da ne znamo kuća će nas to voditi - naglasio je.

Šter je još pomenula da postoji jasna evropska perspektiva za zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Kosovo, naglasivši da Beograd i Priština moraju rešiti svoje međusobne nesuglasice pre prijema u članstvo.

(Telegraf.rs/Tanjug)