Američka agencija tvrdi: Strahovi zbog sukoba na Balkanu nisu neosnovani

Agencija ocenjuje da su napetosti između Beograda i Prištine u porastu, uprkos naporima EU da postigne trajno rešenje između "dva nekadašnja ratna neprijatelja"

Strahovi pojedinih evropskih zvaničnika da bi Balkan mogao da ponovo uroni u sukobe, ukoliko ga ubrzo ne prihvate članice EU, nisu neosnovani, ocenjuje američka agencija AP, koja tvrdi da ruski uticaj raste na Balkanu, u baltičkim zemljama i u Centralnoj Evropi.

Junker upozorio da je Balkan bure baruta i tlo pogodno za ratove! Oglasio se Vučić: Uloga Srbije je da pređe preko provokacija iz regiona

Preporučujemo

Agencija ocenjuje da su napetosti između Beograda i Prištine u porastu, uprkos naporima EU da postigne trajno rešenje između "dva nekadašnja ratna neprijatelja".

Podseća i da je Beograd pre dve nedelje podigao borbenu gotovost vojske zbog prisustva kosovske specijalne policije na severu Kosova, naseljenom Srbima.

Agencija, naime, ukazuje da je EU zbog sopstvenih problema, godinama zanemarivala balkanske zemlje, te da se pojedini zvaničnici EU sada plaše da bi Balkan mogao da ponovo uroni u sukobe, osim ukoliko ga uskoro ne prihvate članice bloka.

Prenosi i da je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker upozorio na rizik od izbijanja rata na Balkanu ako EU dopusti da se ugase nade u pristupanje Uniji.

U tekstu, u kojem piše o ruskom uticaju na Balkanu i u drugim zemljama, AP ističe da je Rusija negirala da se mešala u politiku balkanskih ili baltičkih država, ali tvrdi da je ruska strategija meke moći našla plodno tlo među Srbima, zbog bombardovanja NATO 1999. godine.

Navodi i da je, u zamenu za podršku Rusije zbog Kosova, Beograd odan saveznik Moskve, iako zvanično teži integraciji u EU i koristi milione zapadnih fondova za oporavak.

AP, takođe, tvrdi i da su dva ruska vojna obaveštajna operativca radila iz Srbije 2016. godine, kada su pokušali da organizuju puč u Crnoj Gori kako bi je zaustavili da se pridruži NATO.

Ocenjuje i da je pobeda Milorada Dodika za srpskog člana Predsedništva BiH dodatno ojačala uporište Moskve na Zapadnom Balkanu "jer on sada može da blokira svaku stratešku odluku, ukoliko to Putin kaže".

Navodi i da je nedelju dana pre izbora u BiH, tadašnji lider Republike Srpske Milorad Dodik otputovao u Moskvu kako bi prisustvovao trci Formule jedan ne zato što je, kako tvrdi, veliki fan, već zbog još jednog susreta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Agencija ocenjuje da je snimak iz Sočija, na kojem se vidi kako Putin želi Dodoku "veliki uspeh" na izborima u BiH, dok mu Dodik poklanja značku sa zastavom RS, "očigledan prikaz uticaja Rusije u jednom od najosetljivijih regiona u Evropi, krhkom Balkanu, gde je Zapad nastojao da ohrabri pomirenje i reforme, nakon brutalnog rata na etničkoj osnovi 1990-ih".

AP tvrdi i da je "kratka prilika za fotografisanje sa Putinom" pomogla Dodiku da pobedi na izborima što je, ocenjuje, "produbilo podele na etničkoj osnovi, koje su unazađivale Bosnu od razornog rata od 1992. do 1995".

Podsećajući da Dodik otvoreno zagovara odvajanje RS od BiH i da je pod sankcijama SAD zbog svoje politike, američka agencija ocenjuje da je Dodik dokazao da je "ključni saveznik u nastojanjima Moskve da potkopa politiku Zapada integracije Balkana".

Rusija se oštro protivi da se još neka balkanska država pridruži NATO, ističe AP navodeći da su zapadni zvaničnici izrazili bojazan da je Rusija koristila svoje istorijske slovenske i pravoslavne hrišćanske odnose u regionu kako bi podrila zapadnu politiku integracija.

AP navodi i da je Evropski savet za spoljne poslove naveo u izveštaju da strateški cilj Rusije nije da potvrdi autoritet nad Balkanom, već da "upregne i uveća postojeće napetosti".

- U ruskim očima, pristup EU prema Zapadnom Balkanu nije ni ozbiljan ni sistematičan, i tako daje prilike Moskvi da razvije uticaj - piše agencija da se navodi u izveštaju.

Agencija, ipak, napominje da, iako je ruski uticaj najočigledniji na Balkanu, porast populizma u Centralnoj Evropi išao je na ruku Moskvi, obezbedivši joj političke partije i političare koji saosećaju s njom širom kontinenta, uključujući članice EU kao što su Mađarska, Austrija i Češka.

Agencija konstatuje da su proruske snage dobro prošle i u Letoniji, gde je opoziciona partija, koju podržava ruska manjina, osvojila najviše glasova na parlamentarnim izborima održanim u nedelju.

AP, međutim, napominje da se očekuje da će ta partija imati poteškoća u pokušaju da formira koalicionu vladu.

(Telegraf.rs / Tanjug)