Milorad Dodik sa srpskom zastavom ide u Sarajevo: Ko će biti gospodar Bosne i Hercegovine?

Uspostavljanje nove vlasti u BiH, posle opštih izbora, biće neizvestan i mukotrpan proces

Završeni su verovatno najkomplikovaniji izbori na evropskom tlu. Bosanskohercegovački. Već samo izgovor prethodne reči je dovoljno komplikovan, a šta mislite koliko je komplikovan posao Centralne izborne komisije ove države da prebroji glasove građana za 518 pozicija za koje se kandidovalo 7.500 kandidata? Ono što je do sada poznato jeste da će novi članovi Predsedništva BiH (kolektivni šef države), biti Milorad Dodik (iz reda srpskog naroda), Šefik Džaferović (iz reda bošnjačkog naroda) i Željko Komšić (iz reda hrvatskog naroda). Sve je ostalo je nepoznato. Od toga kada će biti konstituisani organi, preko toga ko će činiti vlast, kada će vlast biti formirana, do onog najzamršenijeg - kako će ta vlast funkcionisati.

Koja je prva Vučićeva poruka posle izbora u BiH?

Preporučujemo

Voleli ga ili ne voleli, podržavali ili ne, Milorad Dodik je najvažnija politička figura Srba sa one strane Drine (njegova podrška je važna i sa ove, mnogi su se u to uverili).

Prvi put se kandidovao za funkciju člana Predsedništva BiH iz reda srpskog naroda i pobedio. To je 8 (slovima - osma) pobeda njega i njegove SNSD uzastopno na bilo kojim izborima u Republici Srpskoj. Na prošlim opštim izborima u BiH 2014. godine, njegova kandidatkinja Željka Cvijanović je poražena od Mladena Ivanića, u borbi za mesto u Sarajevu, gde je smešten kolektivni šef države.

Zato i ne čudi Dodikova kandidatura za člana Predsedništva BiH na ovogodišnjim izborima, baš protiv Ivanića. Doduše to nije bio jedini razlog. Dodik, neprikosnoveni lider Republike Srpske, potrošio je, po ustavu dozvoljena, svoja dva uzastopna mandata na čelu ovog entiteta (on će reći države) i kandidovao se za jedinu funkciju gde je nastup dozvoljen imenom i prezimenom. To je imalo naravno i psihološki efekat da povuče napred i svoju partiju i da joj vetar u leđa na izborima na svim ostalim nivoima na kojima su učestvovali - za Narodnu skupštinu Republike Srpske, odnosno Parlamentarnu skupštinu BiH.

Po svemu sudeći, tačnije, prema do sada obrađenim podacima sa birališta uspeo je u svemu: pobedio je Ivanića u trci za srpskog člana Predsedništva BiH (Ivanić još uvek osporava), Željka Cvijanović vodi protiv Vukote Goveradice, kandidata Saveza za pobjedu (Govedarica takođe osporava rezultate) i SNSD vodi protiv SDS i ostalih njenih partnera u borbi za mesta u entiteskom, odnosno republičkoj skupštini.

I šta sada?

Dodik iz Banja Luke ide u Sarajevo (mada je rekao da će njegov Ured biti smešten u glavnom gradu Republike Srpske) sa zahtevom da se u Predsedništvu BiH iza njegovih leđa nađe i zastava entiteta koji predstavlja i koji ga je izabrao.

U izbornoj noći, nabijenoj emocijama, a pre nego što se latio mikrofona, rekao je da ga ne zanima ko su izabrani predstavnici druga dva naroda, da on s tim ne kalkuliše:

- Ja idem tamo kao predstavnik srpskog naroda i tako ću se ponašati.

Kazao je i da želi da uspostavi dobru komunikaciju s kolegama u Predsedništvu, a bude li kako on planira, "BiH možda i može ostvariti napredak".

Proteći će još malo vode Miljackom, pre nego što se konstituišu organi vlasti u zvaničnom Sarajevu, a onda će uslediti prava partija šaha. Bolje reći partija basketa. Dodik kao bivši košarkaš moraće, baš košarkaški rečeno, da rešava situaciju 2 na 1.

Naime, prekoputa njega i do njega, za stolom će sedeti na prvu loptu gledano ne baš prijateljski nastrojeni Šefik Džaferović, koji će u naredne četiri godine predstavljati Bošnjake i Željko Komšić, koji će predstavljati Hrvate.

Džaferović u Predsedništvo stiže posle Bakira Izetbegovića, koji nije imao prava posle dva uzastopna mandata na ovoj funkciji da se ponovo kandiduje. Međutim, Alijin sin, kao pravi šef partije (neprikosnovene SDA među Bošnjacima), proglasio je pobedu Džaferovića i poslao jasnu poruku ko će vući konce, kada je pitanju bošnjački narodni korpus.

Situacija sa Željkom Komšićem je nešto komplikovanija. Hrvat po ocu, po majci Srbin, vraća se na svoje radno mesto gde je već proveo dva mandata, posle četiri godine pauze, tokom kojih je tamo stolovao Dragan Čović, neprikosnoveni lider Hrvata u BiH i predsednik HDZ BiH.

Da, Čović je i dalje lider i najznačajnija politička figura bosanskohercegovačkih Hrvata, iako je izgubio izbore od pomenutog Komšića, koji je izabran zahvaljujući glasovima Bošnjaka.

Istočni Mostar, naseljen uglavnom Bošnjacima, dominantno je glasao za Komšića u trci za hrvatskog člana Predsedništva.

Kako je za Telegraf.rs rekao politički analitičar Dragomir Anđelković, formalno će vrlo brzo konsituisati Predsedništvo, ali je druga strana medalje da li će ono funkcionisati efikasno, jer se sve odluke donose konsenzusom.

- Kada se radi o organima BiH, Parlamentarna skupština će se takođe brzo konstiuisati, ali da li će izabrati brzo Savet ministara to zavisi od više faktora. Pre svega od odnosa Hrvata i Bošnjaka, kao i spremnosti SDA Bakira Izetbegovića da sa Dodikovom SNSD naprave koaliciju - napominje Anđelković.

On smatra da je najracionalnija koalicija za SDA - HDZ BiH - SNSD.

- Tu u principu može da zapne, ali je realno da se dogovore. Ono gde je nemoguće da se dogovore to je Vlada Federacije BiH, odnosno bošnjačko-hrvatskog entiteta. Tu će doći do strašnog sukoba, jer Hrvati osporavaju izbor Komšića, a s druge strane HDZ BiH je pobedio u pet od 10 kantona na koliko je podeljena Federacija BiH - ukazao je Anđelković.

Pre četiri godine SDA i HDZ su formirali vlast sa slabije plasiranim srpskim strankama SDS-om i PDP-om, ali je tada u Predsedništvu sedeo Ivanić. Sada stiže Dodik.

- Dodik može da zauzme stav da će potpuno blokirati rad Predsedništva. Po Ustavu BiH ne postoji Vlada, već Savet ministara koji je pomoćni organ Predsedništva. Zato sam skoro siguran da će Bošnjaci prihvatiti da prave koaliciju sa Dodikom, jer ne mogu to da izbegnu, ali će veliki problem biti na relaciji Hrvati-Bošnjaci pre svega u Federaciji - napomenuo je Anđelković.

U ovom većem entitetu BiH, ključevi vlasti su u rukama Stranke demokratske akcije (SDA), a prvi je ponudu za koaliciju potencijalnim partnerima već u prvim satima po okončanju glasanja uputio upravo njen predsednik Bakir Izetbegović.

Izetbegović je uprkos porazumu na izborima pozvao Dragana Čovića na formiranje koalicije radi uspostavljana vlasti u Federaciji.

- Preporučio bih Čoviću da bude deo vlasti i predstavlja hrvatski narod proporcionalno osvojenim glasovima - izjavio je Izetbegović, iako je dodao kako bi u SDA najradije koaliciju pravili sa "probosanskim strankama koje neće kočiti procese i reforme".

HDZ BiH, kako je u izbornoj noći najavio Čović, tek treba da definiše dalje korake i odluči šta im je činiti. Inače, poznato je prijateljstvo Čovića i Dodika.

- Mislim da će Dodik insistirati da HDZ kao autentični predstavnik hrvatskog naroda bude u Savetu ministara, jer je ogromna većina Hrvata glasala za njih. Za Republiku Srpsku je ovo odlična stvar. Imaće stabilnu vlast, a s druge strane BiH neće - zaključio je Anđelković.

Da neće ići sve tako lako, misli profesor FPN u Beogradu i potpredsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović.

- Koalicija SDA - HDZ BiH - SNSD je isključena situacija. Imajući u vidu da je HDZ potisnut time što je izabran Komšić, a ne verujem ni da će SDA ući u bilo koju kolaiciju sa Dodikovom partijom - izjavio je za naš portal Đukanović.

Tražiće se neka vrsta prelaznih rešenja, smatra on.

- U svakom slučaju će agonija trajati nekoliko meseci, ako ne i godinu i po dana kao prošli put. To će biti gotovo nemoguća misija. Možda će se formirati samo Predsedništvo BiH, a da svi ostali organi ostanu u tehničkom mandatu - rekao je Đukanović.

On ne isključuje ni mogućnost da se ponovi koalicija SDA i slabije plasiranih partija iz RS - PDP i SDS.

- Videćemo još, ali još uvek je sve neizvesno. Prerano je govoriti o konstituisanju organa - napominje potpredsednik Centra za spoljnu politiku.

On podseća da se sve odluke unutar Predsedništva donose konsenzusom, te da formiranje i funkcionisanje Saveta ministara kroz Parlamentarnu skupštinu neophodno da sprovođenje odluka kolektivnog šefa države.

Iz svega navedenog i u skladu sa do sada objavljenim podacima, zaključuje se da će uspostavljanje nove vlasti u BiH, posle opštih izbora, biti neizvestan i mukotrpan proces.

Dok Dodik ne bi trebalo da ima poteškoće u očuvanju dosadašnje vlasti u Republici Srpskoj, komplikovano ustrojstvo BiH podrazumeva koalicije na državnom niovu u bilo kom slučaju ishoda izbora, a u Federaciji BiH vlast je moguće uspostaviti isključivo proporcionalnom zastupljenošću Bošnjaka i Hrvata u telima zakonodavne i izvršne vlasti.

Ili kratko rečeno - Bosna, zemlje kakve nema.

VIDEO: Vučić: Neću ići u Sarajevo, Srbija se ne meša u izobre u BiH

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)