Obeležena 100. godišnjica proboja Solunskog fronta, Selaković poručio: Srbija danas vodi novu borbu, ali za budućnost, mir i našu decu (FOTO)

Građane koji su rano jutros počeli da pristižu na kapiji je dočekivao čuvar Ðorđe Mihailović kao i njegov pomoćnik Predrag Nedeljković

Centralni komemorativni skup povodom velikog jubileja - 100 godina od proboja Solunskog fronta - održan je danas na srpskom vojničkom groblju Zejtinlik, u Solunu, u prisustvu više od hiljadu građana i zvaničnika iz Srbije i zemalja saveznica.

Srpska i grčka delegacija položile su danas vence u "plavu grobnicu", gde su završila tela mnogih preminulih srpskih vojnika

Preporučujemo

Obeležavanju 100. godišnjice jednog od najslavnijih trenutaka srpske istorije, koji se u svetu pamti kao simbol velike hrabrosti i požrtvovanosti srpskog naroda, prisustvuju izaslanik predsednika Srbije Nikola Selaković, ministar odbrane Aleksandar Vulin i predstavnici Vlade Franuske i grčkog predsednika Ženevijev Darijesek i Maria Kolja Caruha.

Građane koji su rano jutros počeli da pristižu na kapiji je dočekivao čuvar Ðorđe Mihailović kao i njegov pomoćnik Predrag Nedeljković.

Nakon intoniranja himni Srbije i Grčke i polaganja venaca na spomen kosturnicu, Selaković je održao govor i poslao poruku o prijateljstvu i miru za koji se Srbija zalaže.

- Pružena ruka Srbije stoji i danas kao i 1918. godine. Kao i pre 100 godina ne želimo da imamo neprijatelje već da gradimo prijateljstva - rekao je Selaković na "jednoj od najvećih svetinja koje Srbija ima, "mestu gde 7.441 srpski junak za slobodu počiva zajedno sa svojim savezničkim saborcima".

Za Prvi svetski rat se ne kaže bez razloga da su to golgota i vaskrs srpskog naroda, rekao je Selaković i precizirao da je u Prvom svetskom ratu Kraljevina Srbija izgubila 1.247.435 ljudi - 23 odsto stanovnika odnosno 61 odsto muške populacije između 18 i 50 godina i dodao da kraja tim mukama ne bi bilo da nije bilo saveznika, Francuza, Grka, Britanaca, Italijana i Rusa.

On je rekao da velika žrtva koju je tada podneo srpski narod ne bi imala smisla ukoliko ne bude iskorišćena za bolju budućnost građana Srbije.

- Ta velika žrtva koju je podneo srpski narod ne bi imala svoga smisla ukoliko tu duhovnu moć, duhovnu snagu i možemo reći, stečeni kapital ne budemo iskoristili da se transformišemo, da se razvijamo, i da se borimo na novi način, za bolju i svetliju budućnost za našu decu, za Srbiju u kojoj će vladati mir i sloboda, koja će živeti što u prijateljstvu, što u partnerstvu sa onima koji je okružuju, jer je to upravo ono što bi želeli naši preci koji su dali najveće i najsvetije što su imali, a to su bili njihovi životi - poručio je Selaković obraćajući se okupljenima na Zejtinliku.

Podsetio da je Srbija tokom tog Velikog rata izgubila gotovo četvrtinu celokupnog stanovništva i blizu dve trećine muške reproduktivno sposobne populacije.

- Srbija kao i tada 1918. godine kada je pobeđenima pružila ruku, tako i danas svima oko sebe pruža ruku pomirenja tražeći da bude uvažavana i poštovana makar onoliko koliko uvažava i poštuje druge. Trudi se da nauči iz kobne i teške prošlosti da je bolje 100 godina pregovarati nego i jedan dan ratovatiI i da je najbitnije sačuvati žive ljude, jer ko sačuva ljude taj je sačuvao svoju budućnost - rekao je Selaković.

Ocenivši da Srbija danas živi bolje nego što je živela pre 100 godina, on je naveo da je Srbija danas slobodna "onako kako smo se za nju borili i mi koji to činimo danas, koji se pitamo za njenu politiku, za njenu neku bolju i svetliju budućnost, ali i onako kako su se za to borili naši preci".

- Danas Srbija više nije sama ona vodi novu borbu - borbu za bolju budućnost, za našu decu i mir, a to je znak da će u toj borbi imati uspeha - rekao je on.

Odajući počast solunskim junacima, koji su dali svoje živote za slobodu i budućnost Srbije, rekao je da nama ostaje da učimo koiliko je sloboda skupa i koliko je velika njena cena onda kada se izgubi, te poručio:

- Zato je bolje da je ne gubimo već da je branimo svojom pravdom, svojom marljivošću, svojim učenjem - izjavio je.

Proboj Solunskog fronta počeo u zoru 14. septembra 1918. godine, i rezultat te operacije bili su kapitulacija Bugarske, Austro-Ugarske i Nemačke, oslobođenje Srbije, prelazak srpske vojske u prekodrinske krajeve i stvaranje Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, zajedničke države južnih Slovena, koja je proglašena u Beogradu 1. decembra 1918.

Video: Deda Đorđe na 100. godišnjicu Solunskog fronta

(Telegraf.rs)