Posle burne nedelje, a uoči nove akademske godine: Šarčević za Telegraf o protestu prosvetara, višku zaposlenih, nasilju u školama i brojnim novinama (VIDEO) (FOTO)

Intervju Mladena Šarčevića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, za emisiju "Licem u lice sa Ivasom" Telegraf TV-a

Ima li rešenja za spor Vlade i sindikata prosvetara oko platnih grupa, ali i da li će ijedna školska godina početi bez protesta? Koliko je prosvetnih radnika višak, ali i koliko će škola biti ugašeno? Koje sve novine su uvedene ovog septembra u školama, ali i koji su rezultati borbe protiv „divljih fakulteta“, koja smo postavili Mladenu Šarčeviću, ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u emisiji "Licem u lice sa Ivasom" na Telegraf TV-u.

Deca ove zemlje moraju da imaju budućnost, a to ne može bez promena i hrabrosti: Vesić o problemu Kosova, Vučićevoj politici i razvoju Beograda (VIDEO) (FOTO)

• Da li je moguć dogovor između Ministarstva, Vlade Srbije i sindikata prosvetnih radnika oko platnih grupa?

- U zajedničkom stavu i Ministarstva i sindikata, došli smo do toga da se veliki deo ljudi vrednuje u višoj kategoriji, nego što je prvobitno bilo predloženo. Međutim, postoji stav sindikata, da svi uđu odmah u visoku kategoriju, što je malo nerealno.

Nerealno sa aspekta trenutka, kada se to dešava, jer je dve godine vreme da se taj proces sprovede. Ako to uradite u prvoj godini, onda blokirate sredstva. Dobio sam izveštaj Ministarstva finansija, to je negde oko 100 miliona evra. To je u ovom trenutku nemoguća misija, iako se mislilo da se možda sa 12,5 miliona to može rešiti.

To povlači druga ministarstva, jer ovoga puta učestvuje šest ministarstva u tom poslu.

Razredne starešine opterećene većim obimom posla, ljudi koji rade u otežanim uslovima, poput kombinovanih odeljenja po nekim školama ili rad sa decom sa posebnim potrebama, već su ušli u tu kategoriju. Predvideli smo da 2019. godine 25 odsto ljudi kvalitetom ličnog rada, kroz pravilnike koje smo dostavili i zakonska rešenja timova za kvalitet, dakle u pitanju je vrlo demokratska procedura, može to odmah da ostvari.

Mi govorimo da je negde 58 ljudi već vidljivo u prvoj godini, u toj željenoj kategoriji. Zato smo sve druge ljude, koji učestvuju u sistemu, a nisu u neposrednoj nastavi, podigli na značajan nivo. To znači da je 3/4 posla dogovoreno. Ako kažemo da je ostalo 42 odsto ljudi, od tog broja je jedan deo, blizu 25 odsto mladih početnika, koji još nemaju ni status zbog Zakona o zabrani zapošljavanja, onda govorimo da je negde oko 25 odsto ljudi u sporu, jer moraju da pokažu kvalitet da bi se ta priča realizovala.

Ako svi uđu u tu kategoriju, onda nemamo paradigmu ovog procesa. Onda ne postoji razlog zašto se uvode platni razredi.

• Zamerka sindikalca je da će i ubuduće povećanje plate najviše zavisiti od godina staža, a ne od kvaliteta rada?

- Ma, ne. Staž ide obaška, to nije dobro interepretirano. Svi drugi troškovi koji se obračunavaju, mi govorimo samo o neto plati, uz doprinose i poreze. Ali, ako imate dodatke, to se sve obaška računa.

Po jednoj skali, prosveta sada, u ove dve godine, treba najviše da dobije, jer je najviše zaostajala. Zato i svaka godine počinje protestom, što Vi kažete. Zato što je sindikatima, kada počne školska godina, to prva prilika da ukažu na svoj status. Taj status nije otkad sam ja došao, on je dosta davno tako postavljen. Ali se sindikati i ja slažemo oko jednog - da mi javnosti možemo da pokažemo da vredimo i zaslužujemo bolje.

Ima škola, da se ne lažemo, gde ima javašluka, kašnjenja u nastavi, lošeg odnosa sa đacima i roditeljima, svakakvog haosa još uvek ima. Mi se trudimo da se stanje iz godine u popravi. Reforme traje od osam do deset godina. Strpljenje u Srbiji je van svake kategorije.

Pokušaćemo da se dogovorimo, uradili smo veliki deo posla i čeka nas još posla, ali ovo je dobar putokaz šta treba da radimo.

Razumem da postoje četiri veliki sindikata i gomila malih i da je njihova borba za mesto u sistemu, takođe vidljiva. Ali ne razumem, da sada svi idemo u uranilovku i dalje.

• Kada pominjemo uranilovku, imate li procenu kolika će biti prosečna plata nastavnika?

- Sada je 49.700 početnička plata i ona za dve godine, po završetku ciklusa treba da izađe na 67.000 dinara, plus minuli staž, to je preko 70 i nešto hiljada. Ako imate 20 godina staža, to je 80 i nešto hiljada dinara. Ako imate staža, poput mene, 38 godina, i ministarska plata bude kolika je sada, onda ja odoh u profesore (osmeh).

Ali, želim da napomenem taj stimulativni deo. Kada ste sjajan profesor, na primer profesor Matematičke gimnazije ili bilo koje škole koja ostvari vrhunski svetski rezultat, vi se pomerate u 4. kategoriju vašeg zvanja i imaćete platu kao redovni profesor Univerziteta. To nikada nije bilo otkada ja radim.

Mislim da je to dosta dobra matrica. Fali malo razumevanje od strane sindikata, jer je ključna mera, da smo uspeli da se nađe novac za sve razredne starešine, što je podiglo sistem za još nekih 26 odsto.

• Međutim, posledica tog nerazumevanje je protest, koji se odvija skraćem časova na 30 minuta. Jasno je da su učenici najveći gubitnici. Da li će ijedna školska godina u Srbiji početi bez ovakvih problema?

- To je vid pritiska. Nekada su neki razlozi besmisleni. Ja to mojim kolegama kažem. Znaju vrlo dobro da sam se ja na Vladi najviše borio da status pomerimo, tražeći da se njihov status podigne na nivo o kome sada pričamo.

Ako govorimo o dve godine, onda to strpljenje treba da postoji, da bi sve išlo svojim tokom. Ako bandoglavo kažete "ma dajte meni moje, ma makar pukao sistem", a MMF kaže "ne može", onda blokiramo celu priču. Iza toga naiđu lekari sa svojim zahtevima.

A zašto nsi sindikati seli međusobno? Imate šest grupacija. Loše je započet posao time. Što nisi seli sindikati svih delatnosti, a ne da se preko ministarstva prepucavaju da li je profesor sa masterom značajniji od lekara iz doma zdravlja i tako dalje. E tu su finese.

Ovo je oprobana taktika. Ne mogu da promenim to, niti mogu da kažem "ljudi, prekidajte to, besmisleno je". Ali javnost mora ovog puta sve da izmeri. Oni su do sada u većini štrajkova bili u pravu. Sada razmislite sami posle ove priče.

• Videćemo šta će oni kažu, ali kada pominjemo učenike, njih je sve manje. Mnoge prosvetne radnike brine da će zbog toga ostati bez posla. Koliko je ove godine tehnoloških viškova?

- Taj problem imaju sve zemlje Evrope. U jugoistočnoj Evropi neki još više, Hrvati, Grci... To je jedna opšta moda. Ono što je mlado i što želi uspeh i karijeru ide napolje. Valjda će se zasititi i ta priča.

Mi smo, kao Ministarstvo, napravili niz mera, kako da bar deo mladih zadržimo, jer idemo u gradnju novih fakulteta, idemo na internacionalne studije u Srbiji, idemo da se i strani osnivači pojave ovde, da se grade novi univerziteti, da taj pametan svet ima razloga da ostane. Donosimo nove zakone o stipendiranju i dualnom visokom obrazovanju.

Recimo, da sve kompanije koje dođu u Srbiju, poput nemačkih, a daju studentima hiljadu evra, kao sigurnost, da će ih imati kao inženjere ili kao drugi kadar, onda u Srbiji to mora da urade sa barem 600 evra, jer su troškovi života u Nemačkoj daleko viši. Zamislite da ste brucoš i da imate sigurnih 600 evra, a sutra vas čeka sigurna plata sa kojom živite bolje nego u Štutgartu.

To je nova priča koju želimo i u tom smislu radimo i reformu strukovnih škola.

Poenta je da je država do sada, kada je obrazovanje u pitanju, bila nevidljiva. Sve je bila autonomija. Ništa se država nije pitala, sem kada novinari pitaju ministra, onda on treba da bude odgovoran, a svi drugi odlučuju i donose odluke. To je ono što nije valjalo u sistemu. Pokušavam da naše Ministarstvo ne bude vidljivo, drsko i ne nameće stavove, već da bude jako konstruktivno, da gleda pametan svet radi i uklapamo u našu priču sve te sisteme i da budemo uspešna zemlja.

Nema boljeg uspeha, od uspeha, to je čuvena poslovica.

Mnogi mladi uspešni ljudi, koji imaju karijere i stan, neće da se žene, neće da preuzimaju obaveze. I onda pitanje zašto manje dece? Da pustimo Avganistance i sve druge, pa da promenimo status? Ne znam šta je rešenje. Čitav tim Ministarstva se bavi tim pitanjem.

• Šta ćemo sa viškom nastavnika?

- Višak nastavnika se, nažalost, raspoređuje na neke načine već po navici.

• Koliko je ljudi višak?

- Do četiri hiljade ljudi se uvek javi, toliko i ode u penziju, i onda se ta situacija "ispegla". Ovde je veći drugi problem. Imate 96 hiljada zaposlenih, od čega obrazovanje nedostaje za mnoge struke. Fale matematičari, fizičari, profesori informatike, engleskog i nemačkog jezika i tako dalje.

Zašto bi matematičar radio u školi, kada ga svaka IT kompanija zove i daje mu triputa veću platu. Mi imamo problem u Ministarstvu, u državnoj upravi. Kako da napravim IT sektor i da dovedem najbolje stručnjake, jer ovo treba da bude krovna kuća, a ne mogu da mu dam platu, kakvu mu kompanija daje. To je veliki problem i drugih ministarstava i drugih država.

Činjenica je da imamo potrebu, kao država, da se organizujemo. Vlada ima ceo tim, koji se time bavi, svako sa svok aspekta. Ali, natalitet je rak-rana cele priče. Mi smo smanjili prosek dece po odeljenje, povećaćemo celodnevnu nastavu. Zato je potrebno da uradimo mrežu interneta po celoj Srbiji, sada radimo mrežu novih ustanova. To su sve sistemske promene, koje treba da dovedu do ustanova kakve nam trebaju.

Imamo mrežu škola, još iz perioda Tita. U Beogradu imate 11 mašinskih škola, kada je bilo 220 hiljada mašinskih radnika, sada nemate ni 30 hiljada. Te škole treba predizajnirati prema nečem novom. Zato smo uveli odeljenja za IT u gimnazijama i niz drugih reformskih promena, koji već daju izuzetno dobre rezultate ili će kada ja ne budem više ministar biti vidljivi.

Ako širimo IT sektor, ako otvaramo veći broj studentskih mesta, moramo pripremiti kandidate u prethodnom sistemu školovanja. Ali, smo prvi u svetu počeli da radimo programiranje u petom razredu osnovne škole. Po tome smo hit u svetu.

• Koliko će škola biti ugašeno, u toj novoj mreži?

- Mi idemo na "meku" varijantu. Imajući u vidu da je u mnogim sredinama to način egzistencije. Na KiM pola stanovništva živi od toga što radi u vrtiću, školi ili fakultetu, ili granična područja - gde je depopulacija na snazi. Tamo ćemo gasiti škole, samo kada dođe do besmisla.

Mi ćemo mrežiti nekih 40 srednjih škola. Hrvati su u jednom trenutku, ove godine, ugasili 117 osnovnih. One se gase same po sebi. Nemate nijedno dete.

Mi imamo jedan dobar projekat. Hoćemo da taj prostor ostane u funkciji školstva, time što će se preorijentisati za đački turizam, za sve ono što samouprava kaže da treba. Ne ide u prodaju, ne ide nekom drugom, već za potrebe sisteme.

Ako imate školu u planinskom području, koja je ostala prazna, a ima i fiskulturnu salu, kao na Zlataru, Tari ili Vlasini, zašto sutra roditelj mora da plaća neku skupu agenciju za neki "besan" hotel ili svi moraju da idu na Zlatibor ili Kopaonik?

Mi smo napravili novi pravilnik da se 12 regija po Srbiji poseti i da dete nauči o svojoj zemlji, tako što će posetiti svaki taj deo i da vidi istorijske, geografske, biološke i druge aspekte. Tamo ćemo imati objekte, gde će oni moći da borave.

Recimo, Bugari su to odlično uradili i uzeli za realizaciju tog projekta novac iz evropskih fondova. Mi ne možemo tako lako da uzimamo taj novac kao susedi, ali recimo možete dobiti fantastičan hotelčić gde deca idu, a mladi ljudi iz te regije imaju gde da rade.

Takođe, radimo seriju učeničkih domova, kao i seriju mreža prevoza, poput drugih ozbiljnih zemalja, ali i ćemo uvesti i obaveznost srednje škole.

• Čini se da je ove školske godine uvedeno najviše novina?

- Sada su one vidljive. Pomenuću primer Finske. Kada su reformisali obrazovni sistem, pa su se mnoge zemlje ugledale na njih, a danas mnoge države rade to danas bolje od njih, svako je našao svoj neki model, ali traje osam godina. Dve godine traju pripreme. Mi smo u dve godine priprema, već mnogo toga i realizovali, sa mnogo manje ljudi i mnogo manje pare.

To je nešto što će svake godine biti sve više vidljivije. Počeli su reformski programi prvog i petog razreda osnovne škole. To je najvažnija promena, gde nemate više učenje sadržaja i reprodukciju tih istih, već imate konceptualno učenje, gde se međupredmetno povezuju razne celine i gde đaci to lake shvataju, znaju da primene to stečeno znanje i imate dobar ishod.

Ta promena koncepta je zahtevala obuku 86 hiljada ljudi u četiri godine. Ove godine smo obučili preko 23 hiljade ljudi i to zahvaljući sredstvima koje smo dobili od EU. Tu smo položili sve što je trebalo - uradili zakone, nacionalni okvir kurikuluma, reformisali prvi i peti razred, ujedno radili i reformu gimnazija.

To je jako veliki posao u prvom naletu.

Tu je i dualno obrazovanje, koje je od pojedinaca jako kritikovano. Niti je prepisano od Švajcaraca ili Nemaca, već je urađen domaći model. Privreda je mnogo bolje odreagovala, nego javnost. Mi imamo preko 1.300 kompanija koje su u tvrdom dualu, oko 3.000 su iskazale interesovanje. U dualnom obrazovanju ima 31 obrazovni profil. Sva mesta su bila popunjena odmah, čak su po 2-3 kandidata konkurisala na jedno mesto, za Vazduhoplovnu akademiju je bilo 7 kandidata za jedno mesto.

Ove godine smo zbog rasta turizma ubacili i kuvare, pekare, mesare, sve što je deficitarno. To su neki dobri početni rezultati.

• Kada govorimo o novinama i uvođenju elektronskih dnevnika u škole, najavili ste da će do kraja godine oni biti uvedeni u još 1.200 škola. U susednoj Hrvatskoj, gde su takođe uvedeni e-dnevnici, kao osnovni problem je iskočila digitalna pismenost nastavnika. Da li to može biti problem i u Srbiji?

- Mi smo u mnogo čemu prevazišli hrvatske reforme. Nismo kod visokog obrazovanja i merenja kvaliteta, tu su oni lideri, ali smo mnogo stvari uradili kvalitetnije.

Mi smo samo na pilot-projektu, nama je Samsung bio donator. Mi smo u posebnim odnosima sa Južnom Korejom. Sledeće dve godine smo zemlja, koja će od njih dobiti mentorstvo za digitalizaciju. Ta kompanija je nama dala ljudstvo, mi  smo onda mogli da pojurimo firme, da krenemo da guramo i dignemo sistem. Tako je pilot od 200 škola, na kraju pokrio 600.

Bilo je otpora 2009. godine u Srbiji, kada su pokušali ovo da rade, projekat se zvao "Digitalna škola". Odmah su direktori škola i svi drugi to relativizovali. Nije da sada ide lako, ali ja vučem za rukav. Imamo 2 hiljade digitalnih učionica, prijavi se 1.000-1.1000 škola. Zovemo odmah da se to izvede.

Moramo da kroz pomenute platne razrede, te ljude koji se trude i hoće i koje vidimo na obukama, nagradimo, ne mogu oni da imaju istu platu kao oni koje to baš brige.

Sada osnovnu digitalnu obuku radi Ministarstvo prosvete.

• Novina je i Pravilnik za osnovne i srednje škole. On je izazvao dosta komentara. Pravilnikom je predviđeno da ako učenik pretuče vršnjaka mora da mu pomogne da do kuće odnese torbu i da mu se nađe pri pisanju domaćeg zadatka?

- To ne stoji kao norma. To stoji kao primer. To je rekao neko od psihologa, i to nije najsrećniji primer.

• Pogotovo da li je srećan primer, ako se uzme za primer skorašnji primer vršnjačkog nasilja iz Zemuna?

- Mislim da su Zemun novinari do te mere napravili slučajem, kao da vapimo za krvlju. Ljudi, to nije to tako u prvom obimu. Istraženo je, smireno i amortizovano. Zašto se sada javljaju osvetnici da se svete ovim klincima.

Nemojte. To sada odlazi u jednu drugu krajnost. U tim situacijama svi smiruju loptu.

Izuzetno mi je zanimljiv tvit režisera Srđana Dragojevića, koji sam kaže: "Šta sad? Mom klincu je neko mafin, idem u školu da mu uzmem torbu". Dođi roditelji u srećno vreme, pa sednu i popričaju. Zašto ovde fale roditelji, u čemu je problem?

Škola mora da pozove roditelje na saradnju i odgovornost, ako to odbiju, škola onda ima pravo da ih prijavi da plate kaznu. To je zakonom regulisano. Onda je moja zadatak da pozovem direktora i pitam "zašto to nisi uradio", a on mi odgovori "pa nije popularno". Mora da se radi.

Na svaki slučaj nasilja mi odreagujemo u prvih 24 sata.

U sistemu, od 900.000 đaka, u septembru koji turbulentan mesec, imamo samo dva slučaja nasilja. Nazovimo nasilje - slučaj "Zemun", taj momak koji je trpeo neko nefizičko nasilje, a kasnije nasilje bivših đaka i imamo slučaj "Kraljevo" od prošle godine.

Ako uzmete svu statistiku i Srbije i svih drugih zemalja, videćete da mi to polako lečimo.

Lečimo zato što smo naredili svima u sistemu, da se smenjuje direktor pod hitno, jer ne može da bude direktor ako ne reaguje na nasilje. Uozbiljili su se, ne guraju pod tepih.

Majka klinca iz Zemuna nije okrenula SOS telefona Ministarstva, koji postoji. Niti tim, koji treba da podigne drugi tim: "Probali sami da rešavaju, idu na neku televiziju, mi hoćemo da budemo zvezde ili šta želimo, hajde napravili smo zbrku, idemo dalje po toj zbrci". Da li to donosi bolje rešenje ili ćemo napraviti neke emisije, gde ćemo pokazati da li roditelji mogu da sarađuju, da li deca treba da sarađuju.

Ja sam pedagog 38 godina, itekako znam kako se rešavaju pedagoške situacije.

• Možda Vi znate, a da li znaju lju koji su po školama?

- Znaju, uče se. Škola je obrazovno-vaspitna, uvek ću reći vaspitno-obrazovna ustanova. Šta vam znači da mu date pet iz biologija, a on nije postao dobar čovek, ima loše navike. To je obaveza porodice i škole.

Kažu prosvetari "nismo mi to za plaćeni" ili roditelji "nije te škola naučila". Izvinite, molim vas, to je zajednički posao.

Deca će iz takvih, dobrih primera, naučiti i postati ljudi. Sve moje bivše đake, čim zakasne na čas, terao sam da idemo u šumu da počistimo ili slično. Čistim uporedo ja sa njima.

Dajte lični primer. Možda je nesrećan primer izabran, ali dato je škole da napravi svoju sliku, da Savet roditelja i Đački parlament naprave bolje neko što neko drugi kaže. Đaci su pravdoljubivi.

• Najavili ste oštru borbu protiv “divljih fakulteta”. Ima li rezultata?

- Do 1. oktobra su svi dužni da se prijave - prijavilo se negde oko 7o ustanova, što državnih, što privatnih, što visokih strukovnih - koje nisu ni započele akreditaciju. Prijavio se čak jedan broj ljudi, koji se počeli da se gase ustanove, iako ne moraju, jer su vrlo revnosni.

Oni su započeli akreditaciju, ali je došlo do promene - umesto Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, koja je učestovala u okviru Saveta za visoko obrazovanje, promenjen je model i napravljena je Agencija, po evropskim standardima. Taj vakum je zadržao proces akreditacije određenih ustanova i mi to ne zameramo. Dakle, oni su u postupku.

Borićemo se sa onima koji se nisu prijavili, plus smo imali 24 slučaja iz Visoke poslovne škole, i pomenutih 70, to predstavlja oko stotinak slučajeva za koje znamo. Pretpostavljam, da bar 20-30 odsto ima bandoglavih, pa misle da će biti po njihovom.

Ovo je trebalo da se uradi pre više decenija. Ne možemo prodavati priču o kvalitetu, a ovamo držite priču da odete u neki grad, pojedete pljeskavicu, upišete ocenu i vratite se. To i vrapci znaju u ovoj zemlji.

• Univerzitet u Beogradu je „pao“ na Šangajskoj listi. Čija je to krivica i da li će neko snositi konsekvence za to?

- To je bez veze predstavljeno javnosti. Mali je pad. Beogradski univerzitet je u poslednje dve godine bio u grupi od 201. do 300. mesta, što znači da nije bio 201, nego dvestotinedevedeset i neki, a sada je 302. to je jako malo pomeranje.

Ovde nije u pitanju nastava, nego nauka. Od Šangajske liste nema jače, ali nije najkvalitetnija kada je u pitanju praćenje nastave. Prati samo naučna postignuća na univerzitetima i favorizuje jako bogate. Jedan Harvard može da angažuje pet "Nobelobaca", pa im priđite, a to tu dobijata dosta poena.

Mi to možemo postići sa jako mnogo citiranostu naših profesora, koji rade na Univerzitetu. Sreća je da Beogradski univerzitet ima 11 instituta. Kada bi Novasadski ili Niški imali još nekoliko instituta, i oni bi više skočili.

Morate imati u vidu da su kineski univerziteti tako jaki i da tako napreduju da će pregaziti zapadne. Takođe, došlo je i do promene metodologije.

Društveno-humanističko nauka mora da nam bude vidljivija i citiranija, jer smo jedno vreme nju malo zapostavili i sada u svetu ide ta 5.0 revolucija, koja govori da društvena nauka ipak mora da bude značajna i da vuče društva napred, osim 4.0 revolucije koja je tehnološka.

Uz to, neki naši fakulteti Beogradskog univerziteta toliko postali hit, ja sam to govorio, a ljudi nisu obraćali pažnju. Naša Geologija, Tehnologija, Prehrambeni, Hhemijsko-tehnološki su u vrhu. To je nešto, što je dobar putokaz.

Beogradski univerzitet će dobiti nacionalni identitet i značaj kroz zakonsko rešenje. Ne samo da postoji 210 godina, već je on osnivač svih univerziteta u okruženju. To je jedna matica, prefektna ustanova.

M. Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)