17 ciljeva "Agende 2030": Šta Srbiji donosi platforma održivog razvoja (FOTO)

Joksimović je ocenila da cilj odgovornih vlada nije samo ostvarivanje dobrobiti za sadašnje generacije, već i da se budućim generacijama ostavi održivi ekonomski, sociološki i razvojni koncept

Jedan od ciljeva Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji (EU) jeste uspostavljanje platforme održivog razvoja kako bi se Srbija ''uklopila'' i postala članica održivo razvijene EU, izjavila je danas ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović na skupu povodom Svetske nedelje klimatske diplomatije.

Srbija otvara tri nova poglavlja u decembru? Neke države i dalje smatraju da ne treba previše da se žuri

Joksimović je istakla da Ministarstvo na čijem je čelu kroz proces evropskih integracija, pripremu za korišćenje dostupnih fondova i usaglašavanje sa evropskim standardima teži da doprinese da svaki građanin ''oseti boljitak i korist''.

- To znači poboljšanje kvaliteta života ne samo kroz bolji standard, već i kroz dostupnost pijaće vode, kvalitetnu infrastrukturu i povezanost, komforan život u gradovima, više zelenih površina... - navela je Joksimović.

Ona je ukazala da je ''Agenda 2030'' održivog razvoja postala deo političkog okvira EU 2016. godine, te da je celokupan proces evropskih integracija i uvođenje novih standarda usmeren na postizanje svih 17 ciljeva iz tog dokumenta.

Jedan od globalnih ciljeva u koji se, kaže, Srbija uključila kroz evropske intergracije jeste i hitna reakcija i borba protiv klimatskih promena i njenih posledica.

- Ta borba podrazumeva ''zelene'' i ''pametne'' gradove, obezbeđivanje hrane za sve, zdrav život za sve, iskorenjivanje siromaštva uvođenjem održive proizvodnje i potrošnje... - rekla je ministar.

Joksimović je ocenila da cilj odgovornih vlada nije samo ostvarivanje dobrobiti za sadašnje generacije, već i da se budućim generacijama ostavi održivi ekonomski, sociološki i razvojni koncept.

- To znači da će nova radna mesta biti održiva, da će proizvodnja i poljoprivreda biti održive, a da će inventivne i smele generacije biti nosioci razvoja i da će biti podržane u tome. To je cilj Vlade Srbije, koja je 2014. godine postavila odgovornu reformsku platformu, i treba da bude cilj svake odgovorne vlade - naznačila je Joksimović.

Govoreći o borbi protiv klimatskih promena, istakla je značaj klimatske diplomatije kao važne komponente savremene diplomatije, ali i diplomatije Srbije koja je, kaže, posebno zahvaljujući EU integracijama postala pouzdan i kredibilan partner sa kojim se ''razgovara na svim nivoima i o svim temama''.

- To gradi reputaciju zemlje i naroda i verujem da smo u poslednjim godinama pokazali ne samo napredak već i to koliko smo u stanju da prihvatimo ono što je novo i dobro, ali i da se prilagođavamo što je, takođe, umeće diplomatije. Mislim da smo tu lekciju savladali - rekla je ministar.

Ona smatra da klimatska diplomatija treba da budu u fokusu i da više pažnje treba posvetiti održivošti i borbi protiv klimatskim promena koje su prioritetne teme u EU.

- Ogroman novac se iz EU na godišnjem nivou izdvaja u cilju postizanja stabilnog održivog komfornog za čoveka sistema, a to znači stanovanje, rodno zastupljenu dimenziju, a cilj je uključiti sve pojedince jer su klimatskim promenama pogođeni svi - žene, muškarci, deca - navela je ministar.

Ona je podsetila da je Srbija iznedrila najveće i najvažnije ime u svetu klimatologije, naučnika Milutina Milankovića, koji je, kako je istakla, svojom revolucionarnom teorijom periodičnih promena klima ostavio trajni pečat u svetskoj klimatologiji.

- Mi imamo ne samo pravo, već i obavezu da tragom doprinosa Milutina Milankovića pokažemo da izlazimo iz komforne zone nepostavljanja pitanja koja se tiču, između ostalog, i održive proizvodnje zasnovane na manjoj emisiji ugljendioksida i svega onog što su ciljevi održivog razvoja Agende 2030 UN za koju se aktivno pripremamo - kazala je Joksimović.

Dodala je da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić sledeće godine na sednici Generalne skupštine UN predstaviti nacionalni izveštaj Srbije o ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.

Na skupu ''Klimatska akcija - novi pristup protiv negativnih efekata klimatskih promena'' kojim je otvorena Nedelja klimatske diplomatije, koja se održava od 24. do 29.septembra, predstavljeni su primeri iz prakse.

Reč je o četiri projekta ''Žene i muškarci u odgovoru na klimatske promene'', ''Integra Active Hosue'', ''Zašto", "Zelena gradnja'' i ''TwistBOX''.

(Telegraf.rs / Tanjug)