Besplatna pravna pomoć za korisnike socijalne pomoći i dečijeg dodatka: Vlada Srbije usvojila predlog zakona
Predlog zakona je propisao da se besplatna pravna pomoć sastoji od pružanja pravnih saveta, sastavljanja podnesaka, zastupanja i odbrane
Vlada Srbije usvojila je danas Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći kojim je unapređen pristup pravdi za veliki broj građana slabijeg imovnog stanja, uz podršku širokog kruga pružalaca besplatne pravne pomoći.
Ovaj zakon omogućiće dostupanost besplatne pravne podrške svima, što je, prema dosadašnjim procenama, oko 80 odsto od ukupne potrebe za besplatnom pravnom pomoći, saopšteno je iz Vlade.
Predog zakona definiše tri grupe korisnika besplatne pravne pomoći, određuje pružaoce besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške, finansiranje pomoći i podrške i uvodi niz novina, kao što su Registar pružalaca pomoći, kontrola kvaliteta pomoći i drugo...
Korisnici besplatne pravne pomoći su lica koja ispunjavaju uslove da budu korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak saglasno relevantnim zakonima, ali i lica koja ne ispunjavaju pomenute uslove "ali bi zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda u konkretnoj pravnoj stvari ispunila navedene uslove".
Ove dve grupe vezuju se za ekonomski položaj lica koje je tražilac besplatne pravne pomoći, a ekonomski položaj se sagledava kroz sve relevantne okolnosti u konkretnom slučaju, kažu za Tanjugu u Ministarstvu pravde, koje je predlagač ovog zakona.
Treću grupu korisnika čine pripadnici ranjivih odnosno društveno osetljivih grupa, koja automatski ostvaruju pravo na besplatnu pravnu pomoć, bez utvrdivanja finasijskog stanja.
To su, na primer, dete o čijem se pravu, obavezi ili interesu zasnovanom na zakonu odlučuje u postupku pred sudom ili drugim državnim organom, lice koje ostvaruje pravnu zaštitu od nasilja u porodici, lice koje traži azil u Srbiji, izbeglica, lice pod subsidijarnom zaštitom ili interno raseljeno lice, osobe sa invaliditetom, licu koje ostvaruje zaštitu od torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja ili trgovine ljudima.
Kada su u pitanju pružaoci besplatne pravne pomoći, što je jedna od ključnih odredaba zakona i uzrok višegodišnjih nesuglasica prilikom izrade Nacrta zakona, Predlog je utvrdio da besplatnu pravnu pomoć pružaju advokati i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave.
Takođe kaže da Udruženja mogu neposredno pružati besplatnu pravnu pomoć u postupcima ostvarivanja prava na azil i zaštite od diskriminacije.
Besplatnu pravnu pomoć u ime udruženja pružaju advokati, kada je procesnim zakonima predvideno da zastupnik mora biti advokat (kako su udruženja i do sada postupala).
Besplatnu pravnu pomoć u udruženju može da pruža i diplomirani pravnik, ako se zakonima koji uređuju odgovarajući postupak ne zahteva da zastupnik mora biti advokat.
Ministarstvo pravde pojašnjava da ova odredba omogućava da udruženja koja se bave zaštititom ljudskih i manjinskih prava i sloboda neposredno pružaju besplatnu pravnu pomoć u oblastima pravne zaštite u kojima su angažovana (žrtvama nasilja u porodici, partnerskog i seksualnog nasilja, prava LGBT osoba, Roma, dece, osoba sa invaliditetom i drugo).
Predlog zakona je propisao da se besplatna pravna pomoć sastoji od pružanja pravnih saveta, sastavljanja podnesaka, zastupanja i odbrane.
Besplatna pravna podrška, prema Predlogu, sastoji se od pružanja opšte pravne informacije, popunjavanja formulara, sastavljanja javnobeležnicke isprave i posredovanja u rešavanju sporova.
Opšta pravna informacija, popunjavanje formulara i pravni saveti dostupni su svima i ne podležu odobrenju, dok besplatna pravna pomoć koju pružaju advokati, sastavljanje javnobeležnickih isprava i posredovanje u rešavanju sporova podležu odobrenju.
Finansiranje besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške, predviđeno je iz sredstava budžeta Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave, kao i kroz donacije i projektno finansiranje.
Iz budžeta Republike Srbije i jedinica lokalne samouprave, nadoknađuje se pružanje besplatne pravne pomoći, sastavljanje javnobeležnicke isprave i posredovanje u rešavanju spora, dok to nije predviđeno za u prvostepenom upravnom postupku.
Među novinama koje ovaj zakon donosi, su Registar pružalaca besplatne pravne pomoći koji vodi Ministarstvo pravde, kao jedinstvenu javnu elektronsku bazu podataka.
Zbog toga će advokati koji žele da pružaju besplatnu pravnu pomoć, morati da se upisuju na listu advokata koju Ministarstvu dostavlja Advokatska komora Srbije.
Predlagač zakona posebno ističe da ova rešenja obezbeđuju besplatnu pravnu pomoć advokata širokom krugu građana koji ne mogu da snose troškove pravne pomoći, kao i dostupnost besplatne pravne podrške i pravnih saveta svima, što je po dosadašnjim procenama oko 80 odsto ukupne potrebe za pravnom pomoći.
Ovim Predlogom zakona, udruženja građana su po prvi put prepoznata sistemskim zakonom kao pružaoci besplatne pravne pomoći, a imajući u vidu projektno finansiranje iz javnih prihoda propisano zakonom, udruženja će i na ovaj način moći da finansiraju pružanje besplatne pravne pomoći.
Novina je i uvođenje kontrole kvaliteta i odgovornosti za savesno i profesionalno pružanje besplatne pravne pomoći, zatim obaveza za jedinice lokalne samouprave koje to nisu učinile da formiraju službu besplatne pravne pomoći.
Ovaj zakon, kojim se pored ostalog, ispunjava jedna od osnovnih obaveza u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, uskoro će biti upućen Narodnoj skupštini na usvajanje.
(Telegraf.rs / Tanjug)