Da li je solidarnost sa Srbijom zločin? Francuski mediji o humanitarcu Gujonu koji 14 godina pomaže Srbe na Kosovu

Buison navodi da je, ipak, u očima Prištine Arno Gujon i kriminalac

Francuski Figaro posvetio je tekst humanitarcu Arnou Gujonu, čija humanitarna organizacija "Solidarnost za Kosovo" pomaže malobrojnim Srbima u enklavama na Kosovu, južno od Ibra, i konstatuje da solidarnost sa Srbijom nije zločin, ali da su njihovog državljanina Albanci, ipak, zaustavili na prelazu Merdare kao da je kriminalac.

Neću se smiriti dok ponovo ne zapalim sveću u Visokim Dečanima: Arno Gujon se emotivnim statusom oglasio posle privođenja i zabrane ulaska na KiM

Preporučujemo

Zamenik direktora Figaroa i ugledni novinar Žan Kristof Buison objavio je u tom magazinu tekst o Arnou Gujonu pod nazivom "Solidarnost sa Srbima nije zločin". Predstavlja ga kao 33-godišnjaka koji već dugo živi u Srbiji, iako je francuski državljanin.

Godine 2004. je, podseća, osnovao nevladinu organizaciju "Solidarnost za Kosovo", koja za cilj ima da pomogne Srbima kojih je nekoliko hiljadama i žive u enklavama koje nalikuju na afričke bantustane, južno od reke Ibar.

- Posle rata na Kosovu i jednostrano proglašene nezavisnosti, februara 2008. godine (koje su priznale brojne države, među kojima je i Francuska, ali ne i Srbija, Rusija, Španija ili Kina, na primer) 120.000 Srba (pravoslavnih hrišćana) je ostalo u toj oblasti, koja predstavlja srce srpske istorije, srpskog identiteta i nacionalnog ponosa. Većina su skromni ljudi, koji uopšte nemaju rođake u Srbiji, nemaju sredstava ili želje da odu - naveo je Buison.

Odanost Arnoa Gujona prema tim nesrećnicima, koji malo i podsećaju na Francuze nastanjene u Alžiru do 1963. godine, ga je, ističe, i načinila nacionalnim herojem u Srbiji.

- Najviše institucije i vlasti, bilo građanske, bilo crkvene, njega uvažavaju, poštuju ili su ga odlikovale nekim priznanjem, a oni koji ga prepoznaju na ulici ga pozdravljaju, grle ili ljube. Svojim jako mladolikim izgledom, ovaj otac jedne porodice, često se poistovećuje sa ratnicima sa Solunskog fronta, koji su u periodu između 1916. i 1918. godine, dali svoje živote između Soluna i Beograda, za oslobođenje Srbije, od bugarske, nemačke i austrijske okupacije - piše u Figarou.

Buison navodi da je, ipak, u očima Prištine Arno Gujon i kriminalac. On je, podseća francuski novinar, zaustavljen i nakratko zatvoren prošle nedelje na administrativnom prelazu Merdare, dok su ga s druge strane čekali da, uz prisustvo vladike raško-prizrenskog Teodosija, otvori farmu za uzgoj pilića. Ispitivanje je održano bez fizičkog nasilja, ali je trajalo puna tri sata, istakao je Buison.

- Rekli smo već da je Arno Gujon državljanin Francuske. Upravo zbog toga se uvek suzdržavao da govori o regionalnoj politici. Njegova jedina briga je kako pomoći i utešiti žitelje, koji samo traže da žive i prežive na tlu svojih predaka. Kako da jednoj baki izolovanoj na farmi, donese preko potrebne lekove; kako da omogući maloj devojčici nošenje naočara, koje ona sama ne može da kupi; kako da obezbedi nešto od čega će stotine seljaka prehranjivati svoje porodice; kako da ih uteši kada im albanski ekstremisti etnički čistog Kosova, ukradu traktore ili krave - objašnjava Buison.

Mladić iz Grenobla, oženjen Srpkinjom, na Kosovo je dolazio svakog meseca u proteklih sedam godina i nijednom nije zaustavljen ili sprečen.

- Nijednom mu nisu čak ni tražili da otvori prtljažnik automobila! Zašto je doneta ovakva samovoljna odluka protiv nekoga ko nije Srbin, čija organizacija nikada nije imala ni jedan jedini prekršaj u etičkom, finansijskom ili političkom smislu? - pita Buison.

Podseća da je u Srbiji ova stvar jako odjeknula u svim sredstvima informisanja – od najozbiljnijih pa do tabloida.

- Premijerka Ana Brnabić i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić (koji je i sam bio uhapšen i oteran pre nekoliko meseci, tokom jedne od svojih poseta) pružili su podršku Gujonu. A Francuska? Francuski ambasador u Srbiji, Frederik Mondolini, primio ga je u ponedeljak, 17. septembra, što potvrđuje da se ovo ozbiljno shvatilo - naveo je Buison.

- U međuvremenu, barem 500 srpske školovane dece i 5.000 porodica kojima je bilo omogućeno da studiraju, da se hrane, oblače i rade već godinama zahvaljujući Arnou Gujonu moli Svetog Savu da se samovoljna odluka albanskih vlasti poništi. Zamislite kako bi bilo da jednom hirurgu zabranite da uđe u operacioni blok? - zaključio je Buison.

(Telegraf.rs / RTS)