Kakve su šanse za međunarodnu konferenciju o Kosovu: "Dejton 2" za rešenje svih sporova na Balkanu?

- Do rešenja "kosovskog problema" moglo bi da dođe na nekoj međunarodnoj konferenciji, ali samo ukoliko se stavovi dve strane približe - izjavio je Ivica Dačić

Rešavanje kosovskog problema moglo bi se desiti organizovanjem međunarodne konferencije na kojoj bi Beograd i Priština pregovarali uz učešće "najvećih svetskih igrača". Tzv. "Dejton dva", odnosno rešenje po modelu razgraničenja na velikoj međunarodnoj konferenciji koja bi trebalo da se održi pre maja 2019. godine, kada ističe mandat Evropske komisije, spominje se kao moguć scenario za rasplitanje "kosovskog čvora" .

Da li bi novi Dejton uspeo u onome što nije sporazum iz 1995. godine i može li se ovim putem do trajnog mira i konačnog rešenja svih sporova na Balkanu?

Preporučujemo

Teče prelomnih 168 sati za rešenje kosovskog čvora? Evo šta nas sve čeka ove nedelje

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ocenio je da bi do rešenja "kosovskog problema" moglo da dođe na nekoj međunarodnoj konferenciji, ali samo ukoliko se stavovi dve strane približe.

Za sada su, kako je objasnio, značajno različiti i na tome bi trebalo da se radi.

- Razgraničenje sa Albancima je jedino pitanje granica koje bi se u slučaju novog Dejtona našle na dnevnom redu - rekao je Dačić.

Austrijski diplomata, bivši predstavnik međunarodne zajednice u BiH i nekadašnji specijalni izaslanik za Kosovo Volfgang Petrič, novi sporazum je zamislio kao rešenje pregovora Beograda i Prištine, ali i svih drugih spornih balkanskih pitanja.

- U svetlu predstojećeg referenduma u Makedoniji i moguće bliske odluke u procesu dijaloga Beograd-Priština, predlažem da se pripremi obavezujući dokument kako bi se stavila tačka na sve buduće granične sporove, uključujući pitanje Bosne - izjavio je on i upozorio na opasnost od zamrznutog konflikta na Kosovu

On je objasnio da i dalje postoji nekoliko manjih razmirica između zemalja naslednica bivše Jugoslavije koje treba rešiti, a Dejton 2 bi bila bi to odlična prilika da se zatvore sva ova otvorena pitanja, jer se "geopolitička situacija na Balkanu brzo menja, i to ne u korist evropskog Balkana".

Potpredsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Ðukanović smatra da je u pitanju "zanimljiva" ideja, ali da je u ovom trenutku teško ostvariva.

- U sadašnjem okviru zaoštrenih odnosa istoka i zapada to nije sasvim verovatno da može da se desi. Imajući u vidu zaoštrene odnose između SAD i Rusije u ovom trenutku, bilo kakav kompromis koji bi se postigao na takvoj konferenciji ne bi bio moguć - izjavio je on za Telegraf.rs.

Dok se u javnosti kalkuliše tezama o tome koliko bi to bilo korisno za Srbiju, Đukanović objašnjava da bi se ipak trebalo vratiti u okvir normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

- To je krucijalno pitanje i treba postići taj sporazum, a o nekim drugim većim stvarima, nekakvim promenama granica u ovom trenutku nema svrhe govoriti - zaključio je.

Dejtonski mirovni sporazum, kojim je prekinut rat u Bosni i Hercegovini, je dogovor postignut na konferenciji od 1. do 21. novembra 1995. godine.

Glavni učesnici su bili tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, predsednik Republike Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, a Amerika je imala svoje predstavnike, Ričarda Holbruka i generala Veslija Klarka.

Prema oceni stručnjaka, prisustvo Amerike je bilo od presudnog značaja za postizanje Dejtonskog sporazuma, pošto je devedesetih upravljala gotovo celim međunarodnim poretkom i upravo su zbog toga složni da je ova ideja danas teško ostvarljiva, jer SAD  nema volju za tim, a Vašington više nema ni toliku mogućnost za nametanje rešenja.

Sa tom tvrdnjom se slaže i analitičar Dragomir Anđelković koji je za naš portal rekao da bi svetske sile morale da pokažu spremnost za organizovanje ovakve međunarodne konferencije.

- Iako je ovakva priča u ovom trenutku teško ostvarljiva, dobro je da se priča o tome, Srbiji to svakako odgovara. Međutim, nije kosovsko pitanje jedino što bi trebalo da se rešava na ovakvim konferencijama. Imamo tu ceo Balkan, pa pored Kosova imamo i Republiku Srpsku - izjavio je on.

Dejtonski sporazum je mirovni dogovor postignut u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Paterson kod Dejtona, u američkoj državi Ohajo, kojim je prekinut rat u Bosni i Hercegovini (1992—1995). Ovim je BiH podeljena na dva dela, muslimansko-hrvatsku federaciju sa 51% i Republiku Srpsku sa 49% teritorije.

Sporazum je zvanično potpisan u Parizu 14. decembra, a skupština SRJ ga ratifikovala 21. novembra 2002. godine

(J.Nikolić/j.nikolic@telergaf.rs)