Šta je za Tačija "teritorijalna korekcija" između Srbije i Kosova?

Tači takođe ističe da se poglavlje konflikta sa Srbijom mora rešiti na trajan i održiv način, kao i da status kvo više nije održiv

Protivim se etničkim granicama, ali nisam naivan, rekao je kosovski predsednik Hašim Tači, odgovarajući na pitanje šta tačno znači "teritorijalna korekcija" između Srbije i Kosova i da li podrazumeva razmenu teritorija, ako ne podelu.

Ne smemo da budemo taoci granica koje su utvrđene u Titovoj Jugoslaviji: Tači o podeli Kosova

Preporučujemo

Tači takođe ističe da se poglavlje konflikta sa Srbijom mora rešiti na trajan i održiv način, kao i da status kvo više nije održiv.

- Znam da Srbiji odgovara da ne žuri sa neizbežnim priznanjem Kosova. Voleli bi da zadrže status kvo, ali više nije moguće da se to zadrži. Dakle, moramo da definišemo ovaj bilateralni odnos, da definišemo granicu između dve republike i moramo da završimo sa Kosovom u Ujedinjenim nacijama - rekao je Tači u intervjuu za "Juropian vestern Balkans" (EWB).

- Zbog toga su naši zapadni partneri otvoreni prema kreativnim i naprednim rešenjima, kako bismo mogli da postignemo ovaj cilj - dodao je Tači.

Smatra da će SAD i Evropska unija prihvatiti sporazume koji su u skladu sa vrednostima EU i međunarodnog prava.

Odgovarajući na konstataciju EWB da kosovska opozicija neće prihvatati ustupke nakon problema u ratifikaciji graničnog sporazuma sa Crnom Gorom, Tači kaže da mir nije lak i da "otpor ima veze sa akterima, ne sa procesom".

- Verujem da se pojedincima u kosovskoj opoziciji ne sviđa činjenica da ja predvodim proces, ali ustav Kosova i sopstvena savest mi govore da se moramo ozbiljno uključiti u poboljšanje budućnosti za našu decu. Status kvo nije recept za bezbednost. To je recept za neizbežnu katastrofu. Opet, suočio sam se sa dijalogom u mnogo težim okolnostima života i smrti, kao u zamku u Rambujeu 1999. godine. Radili smo i u okviru Ahtisarijevog procesa, koji je doveo do koordinisane deklaracije nezavisnosti za Zapadnim saveznicima - rekao je Tači.

Veruje da će se svi akteri na kosovskoj političkoj sceni ujediniti da "zatvore bolno poglavlja i otvore novo", u kome će Kosovo postati član UN, EU i NATO.

- Možda nemamo univerzalni konsenzus, ali sam video ankete i većina ljudi Kosova želi da završi dijalog sa Srbijom i nastavi dalje. Na kraju krajeva, dijalog je takođe i o ekonomiji i poslovima. Ništa neće napredovati bez političke stabilnosti i dok smo privezani za Brisel - kazao je Tači.

On kaže da je spreman da razgovaram o rešenjima sa svakim, kako bi garantovao "perspektivu Kosova kao člana evroatlanskih nacija".

Prema njegovim rečima, Kosovo ima puno problema sa Srbijom, počevši od rata, preko nestalih i ratne odštete, do svakodnevnih problema.

Tači ističe da su pojedini od ovih problema bili tema dijaloga u Briselu, ali da je sada došlo vreme za konačni i pravno obavezujući sporazum.

Međutim, ističe da proces nije toliko napredovao da bi se pričalo o konkretnim rešenjima.

- Činjenica ostaje da je narod, kako u Prištini kažu Istočnog Kosova, odnosno južnih opština u Srbiji, Preševa, Bujanovca i Medveđe, izrazio želju da se pridruži Kosovu još na referendumu 1992. godine. Uključenjem ove teme u dijalog možda postignemo rešenje potencijalne tačke sukoba. Ali, daleko smo od bilo kakvog sporazuma - rekao je i dodao da očekuje angažman Vašingtona, Brisela, Berlina, Pariza, svih zemalja Kvinte u tom procesu.

Kosovo je, kako kaže, odlučno da sprovede sporazume iz Brisela, a za odlaganje formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO) optužuje - Beograd:

- Zastoji su dolazili od Beograda. Nekoliko puta smo mesecima čekali da stručnjaci iz srpskih zajednica rade na statutu ZSO, koji se bazira na trenutnom ustavu Kosova, kao što je i dogovoreno u Briselu, bez ikakve dvosmislenosti i pokušaja da se stvori neka nova izvršna grana vlade - kaže Tači.

(Telegraf.rs/Tanjug)