Kada će biti promenjen Ustav i da li će se referendum o Kosovu poklopiti sa tim: Kuburović o ključnim promenama u pravosuđu, napadima na advokate i slučaju Sare Vidak (VIDEO) (FOTO)

Intervju Nele Kuburović, ministarke pravde, za emisiju "Licem u lice sa Ivasom" Telegraf TV-a

Čini se da će ovo biti prilično vruća jesen, kada je u pitanju donošenje zakona iz oblasti pravosuđa, ali pre svega zbog očekivane izmene Ustava. Dokle ste stiglo sa ovim poslom, ali i šta nam donose nacrti ustavnih amandmana? Da li je srpsko pravosuđe dovoljno nezavisno, ali i šta će država učini da poboljša bezbednost advokata, samo su neka od pitanja, koja smo postavili Neli Kuburović, ministarki pravde, u emisiji "Licem u lice sa Ivasom" na Telegraf TV-u.

Od rešavanja problema Kosova zavisi da li će nam investitori dolaziti, a deca odlaziti! Čadež upozorava: Svako čekanje će nas koštati (VIDEO) (FOTO)

• Da li će biti ispoštovan rok, koji ste najavili, da će Ministarstvo pravde do kraja avgusta završiti i uputiti Vladi Srbije na usvajanje nacrt ustavnih amandmana?

- Svakako, mi ćemo ispuniti našu obavezu i uskladiti nacrt ustavnih amandmana u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije, koje smo dobili. Posle toga sledi upućivanje predloga Vladi Republike Srbije, koja pre svega treba Skupštini da se obrati sa zahtevom da se uđe u proceduru za izmenu Ustavu, a nakon toga može da se govori o razmatranju konkretnog predloga.

Prvi put se suočavamo da promenom Ustava od njegovog usvajanja 2006. godine, tako da je to potpuna novina za sve nas. Često prenebregnemo i zaboravimo kako ta procedura izgleda - ona je poprilično komplikovana. Ima nekoliko koraka, koji treba da se ispune.

Vlada prvo treba Skupštini da uputi predlog da se uopšte uđe u razmatranje promene Ustave i to treba da se odobri od strane dve trećine poslanika, što znači - imamo kvalifikovanu većinu, prvo da odlučimo da li menjamo Ustav, a tek posle toga možemo da govorimo o konkretnim predlozima i o konkretnom predlogu Vlade, koji će biti upućen u Skupštinu.

I za izglasavanje samog predloga potrebno je takođe dve trećine poslanika, a posle toga sledi referendum. Ustav upravo propisuje obavezan republički referendum, kada je reč o izmenama najvišeg pravnog aktra, s obzirom da su ovo odredbe koje se odnose na jednu granu vlasti, odnosno sudsku vlast, tako da je referendum neophodan.

Sve je to komplikovano, jer ukoliko bi Skupština odbacila inicijativu Vlade da se krene u promenu Ustava, narednih godinu dana ne bi mogla uopšte da se pokrene ta inicijativa. Upravo to sve govori, koliko je neophodno da ubrzamo ovaj naš posao, da ispunimo i obaveze iz Akcionog plana za poglavlje 23, da ubrzamo procese evrointegracije i pre svega da obezbedimo veću nezavisnost, ali i veću odgovornost srpskog pravosuđa.

• Da li ste mi dovoljno materijala za dosta potpitanja. Da li su nacrti ustavnih amandmana usaglašeni sa mišljenjem Venecijanske komisije?

- Biće usaglašeni i prihvaćeni. To nije samo obaveza Ministarstva pravde, to je obaveza koja preuzeta od strane Vlade Republike Srbije. I predsednik Aleksandar Vučić je, tokom posete eksperata iz Venecijanske komisije, rekao da će Srbija u potpunosti ispoštovati mišljenje. To ćemo uraditi.

Neće se desiti kao 2006. godine, da je Venecijanska komisija imala negativni stav u odnosu na važeći Ustav, pre svega u postupku izbora sudija, uvođenja trogodišnjeg mandata, koji je na neki način raritet i gotovo da ne postoji u Evropi. On se sada ukida i svakako da će sve preporuke biti ispoštovane.

Negde je neophodne precizirate pojedine odredbe. Negde je data mogućnost, odnosno alternativa izbora pojedinih rešenja. To ćemo svakako uraditi. Neke stvari će biti definisane zakone, jer su smatrali da to možda nije ustavna materija, a s druge strane negde gde smo mislili da će biti potrebno da se neke stvari definišu zakonom, Venecijanska komisija je rekla da treba da bude definisano kroz ustavne odredbe.

Možda će on biti obimniji, nego što smo mi želeli i hteli, ali svakako ukoliko je to preporuka od strane tela Saveta Evrope, Srbija će u potpunosti ispoštovati. Cilj je pre svega da imamo dobru osnovu za donošenje brojnih zakona, koji nas nakon toga očekuju. Kvalitet Ustava ne zavisi od samih odredaba, on treba da se implementira i on je temelj za donošenje novog seta pravosudnih zakona i to ne malog broja.

Treba da se menja Zakon o sudijama, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o uređenju sudova, Zakon o pravosudnoj akademiji i to zahteva dosta posla, a malo nam je vremena za sve to.

• Da se vratimo na početne korake. Najviše je javnost zaintrigiralo - kako će se birati tužioci, a kako Visoki savet sudstva, odnosno tužilaštva?

- Kada je reč o tužiocima, moram da se vratim na početak, kada smo izašli sa prvim tekstom ustavnih amandmana u januaru. Mi smo tada predložili da novi Visoki savet tužilaštva isključivo bira javne tužioce. Onda smo u toku javne rasprave dobili mišljenje od strane Republičkog javnog tužioca i svih rukovodilaca tužilaca, koji su potpisali to mišljenje, da ipak izbor javnih tužilaca treba da ostane u Narodnoj skupštini, a da zamenike bira Visoki savet tužilaca. Takav predlog smo uputili Venecijanskoj komisiji.

Venecijanska komisija, ipak smatra da treba da se izmesti javnih tužilaca iz Skupštine, da samo Republički javni tužilac treba da se bira od strane kvalifikovane većine poslanika i mi ćemo ispoštovati tu preporuku. U svakom slučaju svi javni tužioci biće birani od strane novog Visokog saveta tužilaštva.

Kada je reč o sastavu Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaštva (VST), postoji razloga. U VSS pet članova će birati sudije, a pet članova iz reda istaknutih pravnika treba da bira Narodna skupština. Kod VST je nešto drugačije - biće pet tužilaca, s tim što će jedan biti republički tužilac, četiri istaknuta pravnika bira Skupština i ministar pravde ostaje član VST, za razliku od VSS, gde nije predviđeno da bude ministar član. Iako je preporuka Venecijanske komisije da ministar ostane član i u VSS.

S jedne strane, imaćemo takvu organizaciju kada je reč o strukturi jednog i drugog tela. Postupak izbora sudija i tužilaca ostaje na njihovim kolegama. Procedura će biti regulisana budućim Zakonom o VSS i Zakonom o VST.

Ono što je izazivalo dosta polemike u javnosti je sam postupak izbora istaknutih pravnika od strane parlamenta. U našem predlogu je bilo predviđeno da ih bira Skupština kvalifikovanom većinom od tri petine. Ukoliko taj predlog ne bude usvojen, odnosno ako nemamo tako oformljenu većinu, onda da to bude pet devetina. Venecijanska komisija je smatrala da pet devetina nije dovoljno kvalifikovana većina da bi se birali članovi buduća dva nezavisna tela. Rekli su da bi tu većinu trebalo izbrisati - ostaje samo tri petine kada je reč o kvalifikovanoj većini.

Ali se kao alternativa, odnosno da bi se sprečila blokada izbora budućih članova, uvodi petočlana komisija, koju će činiti predsednik Vrhovnog suda Srbije, republički javni tužilac, predsednik Ustavnog suda, zaštitnik građana i predsednik Narodne skupštine, tako da će oni većinom birati članove, ukoliko ne budu izabrani od strane Skupštine.

• S obzirom na komplikovanu proceduru izmene Ustava, da li imate nacrt rokova kada sve može da se odigra - do Vlade, do Skupštine i na kraju referendum?

- Verujem da će Vlada da uputi predlog do početka redovnog zasedanja Skupštine, zato što parlament očekuje dosta posla. Ne samo da se izjasni - da li ćemo da uđemo u proces izmene Ustava - već postoji obaveza da se organizuju i javne debate.

Nije tu samo rasprava u Skupštini, već treba da se organizuju i javna slušanja, jer nije lako sakupiti podršku od dve trećine poslanika. To znači da morate da imate politički konsenzus i dogovor i sa opozicionim strankama. Neophodno je da imate jednu široku javnu debatu. Verujem da će i sama Skupština, odnosno nadležni odbor pozivati različite strane da učestvuju u javnoj debati, koja mora biti takođe konstruktivna, da bi došli do konačnog predloga Ustava.

To ne znači da ne postoji mogućnost da i ono što Vlada bude uputila u Narodnu skupštine da tokom javne debate, ali i tokom samog razmatranja bude izmenjeno.

• Da li će se možda poklopiti referendum o izmenama Ustava sa eventualnim izjašnjavanjem građana o Kosovu, s obzirom na to, da je predsednik Vučić rekao da će upravo građani dati konačnu reč?

- Volela bih da do kraja godine Skupština izglasa tekst amandmana i onda se ulazi proceduru referenduma. Ustavom je propisano da on mora da se održi u roku od 60 dana posle toga. Tu ne možete mnogo da kalkulišite. Postoje jasne procedure, koja morate da ispoštujete, ukoliko Skupština usvoji predlog amandmana, koji budu upućeni.

Ne bih povezivala jedno sa drugim. Ovde govorimo isključivo o referendumu, koji se tiče promene Ustava u delu koji se odnosi na organizaciju sudske vlasti. Ukoliko dođe do poklopanja u određenom trenutku, postoji mogućnost organizovanja referenduma po dva pitanja, ali mislim da je za sada vrlo izvesno da treba da se održi referendum kada reč o novoj organizaciji sudske vlasti i novoj organizaciji javnih tužilaca.

• Skupština će ove jeseni imati dosta posla kada je u pitanju oblast pravosuđa. U oktobru bi trebalo da dobijamo nove Zakone o lobiranju i korupciji. Šta nam oni donose?

- Kada je reč o Ministarstvu pravde očekuje nas bogata jesen u zakonodavnoj aktivnosti, zato što imamo dosta zakona koji se trenutno nalaze i na mišljenjima od strane ministarstava, tako da verujemo da će tokom septembra i oni biti upućeni u skupštinsku proceduru.

Pomenuli ste Zakon o lobiranju, čiji je predlog Vlada već usvojila i on je upućen u Skupštinu. Zakon o korupciji - to je novi naziv za Zakon o Agenciji za borbu protiv korupciji - trenutno se nalazi na ekspertizi u Briselu. Nadamo se da ćemo u skorije vreme da dobijemo mišljenje, da uskladimo nacrt sa dobijenim mišljenjem i da se on uputi u proceduru. To je zakon, koji dugi čekamo.

Vrlo često kada se govori o ispunjenosti naših obaveza iz poglavlja 23, nekako se taj zakon vrlo često pominje. On je jedna od ključnih tačaka, koje treba da se ispune u procesu evrointegracija. Verujem da će se i predlog tog zakona naći na dnevnom redu redovnog zasedanja, možda već u oktobru, ako dobijemo mišljenje, kakvo očekujemo.

To su dva zakona, kojima se ispunjavaju naše obaveze iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, kojima ispunjavamo obaveze i preporuke GRECA, koje treba da ispunimo do kraja oktobra. Verujem da time nastavljamo jačanje borbe protiv korupcije.

Ovi zakoni treba da budu preventivni, međutim mi imamo i represivne zakone, koji se primenjuju od 1. marta. To je nov Zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminila, korupcije i terorizma, koji je uveo jednu potpuno novu organizaciju u radu i tužilaštava i sudova.

Formirana su posebna odeljenja za borbu protiv korupcije. Od njih očekujemo velike rezultate. Kratak je period od 1. marta do danas, da bi mogli da govorimo kakva je implentacija, ali je bitno da smo imali obučene i tužioce i sudije za primenu tog Zakona. Formirane su tzv. udarne grupe, kojima rukovodi tužilac. Imamo oficire za vezu u različitim državnim organima, koji treba i moraju da sarađuju sa tužilaštvom.

Bitno je da su tužilaštva po prvi put dobila ekonomske forenzičare, koji rade u samom tužilaštvu i koji omogućavaju rad kada je reč o koruptivnim krivičnim delima. Jačamo kapacitete Tužilaštva za organizovani kriminal. Proširena je njegova nadležnost.

S jedne strane radimo na jačaju represije, a s druge prevencije, kako bi korupcije bilo što manje. Upravo Zakon o lobiranju i Zakon o sprečavanju korupcije trebaju da imaju tu ulogu.

Zakon o lobiranju je potpuna novina u našem sistemu. Jeste obaveza i preporuka, koju imamo iz izveštaja GRECA, ali svakako uvodi u pravne tokove nešto što se svuda dešava. On je možda novina za Srbiju, ali nije novina za Evropu. U Evropskom parlamentu postoji direktiva koja se odnosi na lobiranje i na uticaj na rad samih parlamentaraca u postupku donošenja njihovih odluka.

To je zakon koji reguliše i treba da omogući transparentan rad uticaja na javne funkcionere, prilikom donošenja određenog zakona ili opšteg akta, da znamo ko odlazi kod funkcionera. Funkcioneri su dužni to da prijave. Lobisti moraju biti registrovani u Agenciji za borbu protiv korupcije. Funkcioneri Agencije za borbu protiv korupcije takopđe moraju da prijave ukoliko su imali kontakt sa nekim od lobista i po pitanju čega.

Bitno je, da pored toga što će lobisti biti registrovani u Agenciji, morati da prođu odgovrajuću obuku i da imaju odgovarajuće uverenje i samo ta lica će moći da se bave lobiranje, koje će biti u skladu sa pravnim okvirom koji je predviđen tim zakonom.

• Spomenuli ste GRECO, to je telo Saveta Evrope za borbu protiv korupcije. U njihovom izveštaj se kaže da Srbija nije primenila na zadovoljavajući način nijednu od 13 preporuka koje su joj predočene u julu 2015. Vlada je formirala Koordinaciono telo za borbu protiv korupcije. Ima li rezultata?

- Ako pročitate izveštaj, većina preporuka se odnosi na izmene Ustava. To je nešto što nismo ni mogli da ispunimo. Sa ovim predlogom deo preporuka se ispunjava. Upravo se te preporuke odnose na jačanje nezavisnosti sudija, na jačanje autonomije tužilaca.

GRECO insistira na jasnim, objektivnim i merljivim kriterijumima kada je reč o izboru sudija i tužilaca. Jedan deo svakako može da se otkloni Ustavom, ali veliki deo tih obaveza je na VSS i DVT. Nije samo Ministarstvo pravde koje treba da ispuni obaveze GRECA.

Mi smo pokušali formiranjem ovog tela da intersektorski svi sarađujemo. Tehnički timovi se gotovo okupljaju na sedmičnom nivou i sastavlju izveštaj. Verujem da ćeo veliki deo tih obaveza ispuniti u zadatom roku. I Zakon o lobiranju i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupciji svakako su jedan deo preporuka GRECA, koji treba da se ispuni. Zato je bitno da budu na dnevnom redu sednica tokom oktobarskog zasedanja.

• Kakvo je Vaše mišljenje – da li je srpsko pravosuđe dovoljno nezavisno?

- Pravosuđe je nezavisno u skladu sa važećim Ustavom. Kada govorimo o nezavisnosti moramo voditi računa da li govorimo o nezavisnosti u smislu postupka izbora sudija ili nezavisnosti kada je reč o pojedinačnom postupanju.

Kada je reč o pojedinačnom postupanju i sudije i tužioci imaju dovoljno integriteta i da donose odluke isključivo samostalno na osnovu Ustava i zakona.

Kada je reč o postupku i proceduri izbora - ona se sprovodi u skladu sa važećim Ustavom. Da li je to dovoljno - svakako nije, jer smo na neki način bili prinuđeni da menjamo Ustav, u smislu jačanja nezavisnosti. Šta to znači? Najveća zamerka je, u smislu nezavisnosti sudija i tužilaca, što se postupak njihovog konačnog izbora za veliki deo odvija u parlamentu. Bez obzira što imate neke kriterijume, na kojih VSS i DVT ih predlažu, smatra se da nije dobro da se o kandidatima raspravlja u parlamentu, jer samim tim imate politički uticaj na postupak njihovog izbora.

To je jedan od razloga zašto se menja Ustav, da bi se taj postupak izmestio iz parlamenta.

Verujem da ćemo izmenom Ustava imati nezavisnije sudstvo u smislu postupka izbora. Same sudije i tužioci mislim da imaju dovoljno integriteta, iako postoji neki pritisak. Postoje različiti mehanizmi kojima oni mogu da se zaštite ukoliko bilo ko vrši pritisak na donošenje njihovih odluka.

Ukoliko pratite izveštaje iz godišnjeg napretka, kada se govori o uticaju na sudije, najmanji je onaj koji dolazi od strane izvršne vlasti, uvek govore da je veliki uticaj među samim kolegama, da je uticaj od strane predsednika sudova i da to treba da se smanji.

Verujem da su oni samostalni i nezavisni kada je reč o postupanju u konkretnim predmetima, a kada je reč o proceduri njihovog izbora treba raditi na jačanju nezavisnosti, kako bismo bili u skladu sa preporukama i mišljenjem Saveta Evrope, ali i onoga kako se sudije i tužioci biraju u zemljama EU.

• Zašto se onda u svakom izveštaju o napretku Srbije ka EU, odnosno u svim izjavama evropskih zvaničnika pominju poglavlja 23 i 24, koje se odnose na vladavinu prava?

- Sami nazivi tih poglavlja pokazuju vam koliko su oni bitni - 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda i sloboda). Ukazuje nam to da je neophodno pratiti implementaciju, odnosno ostvarivanje vladavine prava i kroz otvaranje svih poglavlja.

Nije bez razloga da se ta poglavlja otvaraju na početku, a zatvaraju na kraju. Uspešnost drugih poglavlja se opet ceni kroz ostvarivanje preporuka iz ovog poglavlja.

Nije samo reč o pravosuđu - da li imamo efikasno sudstvo ili ne. Svakako jeste bitno, ali ako govorite o investicijma u Srbiji, i imate stabilnu ekonomiju i finansije, morate imati i pravnu predvidivost. Mogućnost da u vrlo kratkom roku, odnosno razumnom, rešite spor, ukoliko ga imate.

To je jedan od načina, gde se pokazuje isprepletanost između vladavine prave i nekih drugih poglavlja.

Obimna su to poglavlja. Kada pogledate akcione planove, oni imaju po stotine strana i aktivnosti koje treba da se ispune i to je nemoguće sprovesti u kratkom roku, za razliku od nekih poglavlja koja čim se otvore istog dana se i zatvore. To vam i ukazuje na značaj poglavlja 23 i 24. To će biti poglavlja koja će se poslednja zatvarati.

Kada je u pitanju poglavlje 23, mnogo je obaveza ispunjeno, međutim pretpostavljam da ćemo kroz reviziju i novi akcioni plan imati nove obaveze i promeniti rokove. To je jedan od razloga zašto se vladavina prava, odnosno ova dva poglavlja stalno pominju, kada je reč o napretku Srbije u procesu evrointegracija.

• Posle ubistva Dragoslava Ognjanovića, formirana je radna grupa koje treba da se bavi zaštitom advokata. Međutim, pre par dana imali smo paljevinu kancelarije advokata u Rakovici. Šta može da se uradi, kako bi se povećala njihova bezbednost?

- Nažalost, imali smo nesrećne slučajeve, koje ste pomenuli i to je iniciralo formiranje jedne nove radne grupe na zahtev advokata, tako da je Ministarstvo pravde izašlo u susret i Ministarstvo unutrašnjih poslova i formirana je radna grupa.

U radnoj grupi se pored predstavnika ministarstava nalaze i predstavnici advokature, sudije i tužioci. Njen cilj je da pokušamo da poboljšamo položaj advokata, da im obezbedimo veću sigurnost. Jedna od mogućnosti, koju sam iznela tokom sastanka sa advokatima, jeste da se izvrše izmene Krivičnog zakonika i da se možda uvede novo krivično delo, koje će se odnosti na zaštitu advokata. Videćemo kroz rad radne grupe šta će na kraju biti preporuka.

U svakom slučaju, sve što bude dogovoreno Ministarstvo pravde će ispoštovati. S druge strane, ubistvo advokata Ognjanovića nije jedini slučaj, gde je bilo napada na advokata. Postoji nekoliko takvih predmeta. Cilj ove radne grupe je da pokušaju da prate postupanje u tim predmetima. S jedne strane, Republičko javno tužilaštvo može da da određene preporuke i da se sa dužnom pažnjim i hitnije postupa u tim predmetima i da se prati dokle se stiglo.

Održan je prvi sastanak i verujem da će oni u kratkim vremenskim intervalim održavati sastanke. Ministarstvo pravde stoji na raspolaganju da se izmene sve odredbe krivičnog zakonodavstva, kako bi poboljšali položaj advokata i omogućili njima veću zaštititu, jer to neophodna karika u ostvarivanju prava i zaštite prava svih građana u sudskom postupku.

Verujem da ćemo uskoro imati rezultate rada te radne grupe.

• Veliku pažnju javnosti u Srbiji izazvao je slučaj Sare Vidak. Kakva saznanja Vi imate u vezi tog slučaja?

- Ministarstvo pravde prati sva dešavanja i imali smo kontakte sa Ministarstvom pravde Crne Gore. Sada, kao Ministarstvo, ne možemo da preduzimamo ništa, jer nemamo nikakve ingerencije u postupku, koji se vodi u drugoj državi. Ukoliko bude bilo šta traženo, u smislu pružanja odgovarajuće pravne pomoći, naravno da ćemo ispuniti našu obavezu.

Bitno je da pratimo, ukoliko postoji bilo koji način da se pomogne porodici, to će država da uradi. Verujem da će taj slučaj biti brzo rešen. Naročito da se preispita da li je određivanje pritvora bilo neophodno u ovoj meri ili ne i da će vrlo brzo biti odlučeno i o zahtevu za puštanje uz polaganje kaucije.

• Na kraju moram da pomenem i važne infrastrukturne radove, koji su započeti u Vašem mandatu. Najupečatljiviji su svakako radovi na Palati pravde. Kako protiču oni, ali šta je sve u planu?

- Pomenuli ste Palatu pravdu, verujem da ćemo u septembru sledeće godine već imati useljena tužilaštva i sudove na njihovoj staroj adresi, odnosno da će se Prvi osnovni sud, Prvo osnovno tužilaštvo, Viši sud i Više tužilaštvo - vratiti u svoju staru zgradu.

Radovi idu po planu. Kada prođete Savskom ulicom, možete da vidite obrise kako će Palata pravde da izgleda. Spolja nismo mogli mnogo da menjamo, ali će unutrašnjost biti potpuno promenjena. Biće to jedna moderna zgrada, koja će obezbedi bolje i kvalitetnije uslove za rad zaposlenih, ali i bolje i kvalitetnije uslove za stranke, koje bude dolazije. Veći broj sudnica, veći broj mogućnosti zakazivanja ročišta u što kraćim vremenskim periodima.

Pomenuti ste zatvor u Pančevu - on se ne gradi, on je završen. Za dve godine je završena izgradnja blizu 20 hiljada kvadrata zatvora, koji otvaramo 1. oktobra. Biće prisutni predstavnici Banke za razvoj Saveta Evrope iz čijeg kredita je najvećim delom finansirana izgradnja tog zatvora.

U toku su sve pripreme, kako bi na samom početku imali sve neophodne uslove za dobar rad. Pre svega zapošljavanje novih lica. U toku su konkursi. Verujem da će se sve procedure okončati do 1. oktobra i da će biti omogućeno da zatvor započne sa radom.

To je moderan zatvor, možda i najmoderniji u regionu, koji će biti zatvorenog tipa, sa najvećim bezbednosnim merama. Predviđeno je da u njemu bude 500 osuđenika, odnosno 300 osuđenika i 200 pritvorenika.

Takođe nas očekuje i početak izgradnje Palate pravde u Kragujevcu. Nedavno smo potpisali ugovor i ovih dana ćemo imati polaganje kamena-temeljca, što će označiti početak radova. To je možda i najveći projekat, zato što je reč o izgradnji potpuno nove zgrade u kojoj će biti smešteno 11 pravosudnih organa, koji su raštrkani po celom Kragujevcu u potpuno neadekvatnim uslovima.

Ako vam kažem da Apelacioni sud, koji je i najviši sud na tom području, održava suđenja u podrumu, onda vam upravo to govori, koliko je bilo neophodno da se krene u stvaranje neophodnih infrastrukturnih uslova za rad prvoasudnih organa. To je zgrada, koja ima takođe preko 20 hiljada metara kvadratnih. Verujem da će izvođač radova ispoštovati svoje obaveze, kao i do sada što smo imali takve slučajeve i završavali u roku, sve ono što smo radili.

Bilo je tu dosta još novih zgrada, koje nisu po obimu bile tako velike, ali svakako su bile prve zgrade koje je Ministarstvo pravde izgradilo posle gotovo 40 godina. U prethodnom periodu se malo toga radilo, nisu se pravile nove zgrade naročito 2010. godine, kada je izvršena reforma.

Prekršajni organi su uvedeni u sudstvo i najviše nedostataka u radu su imali prekršajni sudovi, koji nisu imali obezbeđene adekvatne uslove, tako da smo u prethodnom periodu dosta novih zgrada za prekršajne sudove obezbedili.

M. Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)