Od Pariza preko Dejtona do Kumanova: U poslednjih 100 godina nijedan sporazum u vezi Srbije nije potpisan bez saglasnosti Amerike

Sjedinjene Američke Države su pokazale i pre sto godina i devedesetih godina prošlog veka da su vodeći faktor bez koga nije moguće postići rešenje

Diplomatski odnosi Sjedinjenih Američkih Država i Srbije uspostavljeni su pre 137 godina. Najvišu tačku su verovatno dostigli pre sto godinu, kada se srpska trobojka zavijorila iznad Bele kuće, što je ovog leta i svečano obeleženo. U tih sto godina stao je ogroman broj istorijskih događaja, koji su u mnogome kreirali sudbinu naše države. U istom vremenskom periodu nijedan sporazum koji se tiče Srbije, u ma kom državnom uređenju ona postojala, nije potpisan, a da saglasnost nije dala Amerika. Aktuelni dijalog Beograda i Prištine se vodi pod pokroviteljstvom Brisela. Ipak, zaočekivati je da će dogovor morati da aminuje Vašington.

Srbija sada gleda u Trampa: Preostali i najjači adut u borbi za razgraničenje?

Preporučujemo

Vudro Vilson, 28. predsednik SAD, čiji se mandat poklopio sa trajanjem Prvog svetskog rata, u mnogome je pomogao da se tadašnja Kraljevina Srbija teritorijalno proširi, što je dogovoreno na Pariska mirovna konferencija 1919. godine i potvrđeno kroz mirovne sporazume između Saveznika, kojima je pripadala naša država i poraženih Centralnih sila.

O sudbini tadašnje Jugoslavije posle Drugog svetskog rata se govorilo i na Teheranskoj, Krimskoj i Potsdamskoj konferenciji. Uz SSSR i Veliku Britaniju, nezaobilazan faktor na njima su bile SAD. To je sve verifikovano i kroz Pariski mirovni ugovor 1947. godine.

Paraf predstavnika SAD našao se i na Londonskom sporazumu, koji je potpisan je 5. oktobra 1954. godine u Londonu između FNR Jugoslavije, Republike Italije, Velike Britanije i pomenuti Sjedinjenih Američkih Dražava.

Ovim sporazumom je utvrđeno da Zona A Slobodne Teritorije Trsta prelazi pod civilnu vlast Italije, a Zona B pod civilnu vlast Jugoslavije.

I Balkanski pakt, odnosno vojno-politički savez Jugoslavije, Grčke i Turske, dogovoren godinu dana ranije, u mnogo je bio potpisan pod sponzorstvom Vašingtona.

Usledile su teške devedesete godine prošlog veka. U tom periodu su potpisan Dejtonski mirovni, Erdutski i na kraju Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu. Ključnu ulogu su odigrale Sjedinjene Američke Države, odnosno administracija Bila Klintona.

- Sjedinjene Američke Države su pokazale i pre sto godina i devedesetih godina prošlog veka da su vodeći faktor bez koga nije moguće postići rešenje. I BiH, i Kosovo i Makedonija, sve se opet okončalo zahvaljujući SAD i zato što su zapravo dale neku vrstu konkretnih rešenja - kaže za Telegraf.rs, Dragan Đukanović, profesor na FPN i potpredsednik Centra za spoljnu politiku.

U tom smislu, Đukanović očekuje i da će očekivani sporazum Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa biti potpisan uz aminovanje Vašingtona.

- U svakom slučaju će SAD, iako nisu glavni posrednik u pregovorima, imati značajnu ulogu. One će biti prilično značajne i uticajne, jer su i u dosadašnjem procesu normalizacije imale istaknutu ulogu - napomenuo je Đukanović.

Nedavno je i Dragan Šormaz, narodni poslanik i predsednik Grupe prijateljstva sa SAD u Skupštini Srbije za Telegraf.rs rekao da međunarodna pozicija bilo koje države u svetu zavisi od odnosa sa Amerikom.

- Neki to ne mogu da shvate već 30 godina u Srbiji. Naš je interes da se sa njima dogovoramo i ubeđujemo. Ali, to ne može ako su oni naši "neprijatelji" i stalno pod udarima pojedinih tabloida i nekih političara. To nisu dobronamerni odnosi. Mi sebi moramo da priznamo šta su Sjedinjene Države i da ih zamolimo za pomoć u ovoj situaciji - zaključio je Šormaz.

VIDEO Srbi će biti u EU, ali je pitanje da li će biti kao narod ili kao država: Šormaz o najvećem problemu društva

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)