Položaj Srba u Hrvatskoj nazadovao, ali ne može da se poredi sa Hitlerovom Nemačkom: Pupovac umiruje strasti

Dodao je da u Hrvatskoj “prolazi” kad predsednica ne čuje uzvike “Za dom spremni” na stadionu i ne osudi ih, a da se protiv njega odmah pokreće hajka ukoliko ne odgovori na prozivke

Sasvim je sigurno da Hrvatska, uz sve elemente ustašizacije koji su prisutni i uz tragične posledice etničkog čišćenja Srba, ne može biti upoređivana sa Hitlerovom Nemačkom koja je, kao i kvislinška NDH, imala svoje rasne zakone i logore, izjavio je predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac.

Zagreb nam je postavio 24 zahteva za bolji život Hrvata u Srbiji: Evo šta je Beograd ispunio (KOMPLETNA LISTA)

Preporučujemo

- Prejake reči ne pridonose tome da ljudi uvide što je potrebno promeniti u ponašanju. Tako da mi očekujemo da se retorika u tom pogledu i promeni - naveo je Pupovac za Dojče vele, odgovarajući na kritike da je preblago reagovao na izjavu Aleksandra Vučića, koji je Hrvatsku uporedio s nacističkom Nemačkom.

On navodi da Srbi u Hrvatskoj vide slabosti u toj zemlji i bore se protiv njih, te očekuju da svi, uključujući i Srbiju, imaju snage da nastave tu borbu.

- Mi se već tri decenije nalazimo izmeču čekića i nakovnja, između dve vatre, hrvatske i srpske. Mi smo protiv sukoba i rata i to ne želimo menjati. Mi želimo biti most i nosilac dijaloga - naveo je Pupovac.

Upitan da li mu je dosta toga da svaki put mora da reaguje na izjave iz Srbije, Pupovac kaže da ne želi u svojoj zemlji da bude talac nečega što nije rekao i za šta nije odgovoran.

- Držanje manjinskog političara kao taoca ili odgovornog krivca kojeg treba prvog uhvatiti i stisnuti kad već ne možeš Vučića, to je nešto što je nespojivo s demokracijom. To je svojstveno društvenom linču - naveo je Pupovac.

Dodao je da u Hrvatskoj “prolazi” kad predsednica ne čuje uzvike “Za dom spremni” na stadionu i ne osudi ih, a da se protiv njega odmah pokreće hajka ukoliko ne odgovori na prozivke.

Govoreći o položaju srpske manjine u Hrvatskoj, Pupovac kaže da od ulaska te zemlje u EU situacija nije napredovala, nego u nizu elemenata nazadovala, pre svega zbog nacionalističkih i populističkih pritisaka poslednjih pet godina.

- S vladom Andreja Plenkovića pokušavamo to promijeniti - kaže Pupovac.

Pupovac smatra da je manjinska politika u Hrvatskoj doživela svoj vrhunac za vreme vladavine Ive Sanadera i Jadranke Kosor, a da su kampanje protiv Srba krenule kada je HDZ izgubio vlast.

- Ta taktika je s jedne strane bila pokušaj povratka HDZ-a na vlast, a s druge strane pokušaj uvođenja ideje po kojoj, što se tiče Hrvatske, tu može biti mesta samo za jednu naciju, jedan jezik, jednu kulturu pa i jednu politiku - navodi Pupovac i dodaje da je to bilo razdoblje kad se na čelu HDZ nalazio Tomislav Karamarko.

Dolaskom Andreja Plenkovića taj trend je oslabljen, ali još nije stavljen pod kontrolu, tvrdi Pupovac i dodaje da država još nema snage jasno poručiti da je “Za dom spremni” ustaški pozdrav kao što je to rekao Ustavni sud.

- To ozbiljno ugrožava politički pluralizam i demokratska postignuća koje je Hrvatska postigla do ulaska u EU. I na kraju, to ozbiljno narušava prava nacionalnih manjina, prije svega srpske. I predstavlja ozbiljnu prijetnju - navodi Pupovac.

On navodi da vlada i predsednica, koje inače podržava, moraju imati jasan stav u vezi sa tim, a ističe i da bi Brisel morao odlučno da reaguje na širenje takve ideologije iz nekih članica EU.

- Ne mogu ljudi koji su osuđeni za ratne zločine imati javne počasti. Oni mogu imati svoja građanska prava, ali ne i javne počasti kao što se to događalo na proslavi Oluje ove godine - kaže Pupovac.

On navodi da bi i u okviru Berlinskog procesa, osim ekonomskim pitanjima, više pažnje trebalo posvećivati i suočavanju s prošlošću i pomirenju u ovom delu Europe.

- Bez pomoći izvana, snage u Srbiji i Hrvatskoj koje žele dijalog, a koje su oslabile posljednjih godina, teško da će uspeti - naveo je Pupovac.

Dodaje da se, umesto da počne dijalog, stvari sve više zaoštravaju, o čemu govore i poslednje poruke razmenjene između Beograda i Zagreba.

(Telegraf.rs / Tanjug)