Od rešavanja problema Kosova zavisi da li će nam investitori dolaziti, a deca odlaziti! Čadež upozorava: Svako čekanje će nas koštati (VIDEO) (FOTO)

Intervju Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije, za emisiju "Licem u lice sa Ivasom" Telegraf TV-a

Da li je moguće formirati zajedničko tržište regiona, ali i da li su firme iz centralne Srbije spremne da ulože na Kosovu? Zašto uvozimo krastavac iz Albanije, kako sprečiti odliv stručnjaka, ali i gde bi on uložio novac, samo su neka od pitanja, koja smo postavili Marku Čadežu, predsedniku Privredne komore Srbije, u emisiji "Licem u lice sa Ivasom" na Telegraf TV-u.

Hrvati bi tražili deo Republike Srpske, a to bi ugrozilo i Dejtonski sporazum: Ivanić protiv trećeg entiteta u BiH (VIDEO) (FOTO)

• Da li je moguće realizovati ideju predsednika Republike o zajedničkom tržištu regiona?

- Mislim da pitanje "da li je moguće" treba preformulisati, jer je to jedini način da mi, kao ceo region, ostvarimo dodatni rast i osiguramo taj rast dugoročno. Predsednik Vučić kada je izašao sa tom idejom u javnost, nije izašao bez podataka i razloga. Argumentacije je jasna zašto to želimo da uradimo.

Ukoliko uspemo u tome, možemo da računamo, da ćemo kao region, imati rast iznad 4 odsto na duži rok, pa i više posle 2020. godine. Sam BDP celog regiona, procene govore, može da se poveća za 17-18 milijardi evra. To je prosta matematika.

S druge strane, u današnjoj ekonomiji, u kojoj se industrije konsoliduju, potrebni su vam veliki igrači da bi mogli da budete konkurenti na svetskim tržištima. Mi to možemo samo ako se konsolidujemo u regionu i napravimo velike, regionalne igrače koji su sposobni da odgovore na izazove ekonomije i velikih tržišta - od Rusije, Kine, EU itd...

Po mišljenju privrede, to nije pitanje "da" ili "ne", to je pitanje opstanka. Vi možete da budete protiv klimatskih promena, ali one su tu. Vi morate da pronađete odgovor na taj izazov.

• Kako ste zadovoljni funkcionisanjem Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana (KIF ZB), odnosno udruženjem komora regiona?

- Postoje stvari koje možemo još više da unapredimo i da budemo efikasniji. Najvažnije je to, što sa jednog mesta, kao predstavnici cele privrede u regionu, možemo vladama da pomognemo i kažemo gde su to na terenu problemi, šta bi trebalo najpre uraditi.

Danas naše firme imaju duplo veće troškove izvoza nego u EU. Provedeni sati na granici su nezamisliv trošak za preduzeća. Kada pogledate, mi danas imamo uvećanu trgovinu u odnosu na prošlu godinu za 13-15 odsto. Ali se zbog infrastrukture i neusklađenosti standardizacije dokumenata, carinskih procedura, fitosanitarnih i veterinarskih službi, to vreme koje provedete na granici samo povećalo.

To je ono prvo gde mi tražimo saradnju i pomoć od vlada. Vlade su počele da  jako dobro među sobom komuniciraju. Takođe, postoje koordinatori pri kancelarijama premijera i šefova država svih zemalja u regionu, koji se bave time, ali to još uvek nije dovoljno.

Sada moramo da uđemo u dubinu i kažemo "ovo su ljudi koji su bave svakom od ovih tema i usklađuju između sebe". Kada razmišljate politički ili kao službenik u ministarstvu, vi ste okrenuti ka onome što su vaše ingerencije. Morate da izađete iz toga i da kažete "kako mogu da standardizujem dokumentaciju za veterinarsku službu, tako da se ona proverava samo na jednom graničnom prelazu". Kako da povežemo carinske procedure, tako da nemamo zaustavljanje. Tehnološki je sve moguće.

• Kada ćemo da dođemo do trenutka da kamion sa paradajzom iz Strumice bez zaustavljanja dođe do Mostara?

- Mere postoje. Vlade su potpisale i obavezale se na sprovođenje nekih 115 mera, još prilikom prethodnog samita u okviru Berlinskog procesa u Trstu.

Mi očekujemo da se ubrza proces realizacije. Tačno se zna šta treba da se uradi.

• Kakvo je prolazno vreme za sada?

- Postoji politička volja i postoji spremnost da se na tome radi. Započete su neke dobre stvari, pogotovo kada je u pitanju uklanjanje vancarinskih barijera.

Ali, pre svega moramo da radimo na samoj arhitekturi tog zajedničkog ekonomskog prostora. To zahteva i resursa, i novac, i ljude.

• Često ste imali sastanke u Prištini. Imali ste, čini se, jako dobru komunikaciju sa predsednikom Privredne komore Kosova Safetom Grdžalijom. Šta može da se uradi kako bi se pospešila robna razmena s Kosovom?

- Safet Grdžaliju je posle dva mandata na čelu Privredne komore Kosova otišao na mesto generalnog sekretara naše zajedničke komore. Novi predsednik Privredne komore Kosova je dosadašnji potpredsednik Berat Rukigi, sa kojim imamo stvarno dobru saradnju.

Mi smo veoma aktivni, obe komore. Od onog početka, kada je to izgledalo kao avangarda i kada su počeli prvi forumi i razgovori. Čak i pokušaji da pomognemo oko nekih tehničkih stvari i Beogradu i Prištini, koje su mogle da se reše, a da ne moraju da idu najviši nivo pregovora u Briselu - da pomognemo kargo transport ili oko pitanja poštanskih usluga.

Tu je i usklađivanje sertifikata. Dosta je sertifikata je usklađeno, ali nas očekuje još posla. Pronađen je model kako se usklađuju veterinarski sertifikati. Bez toga ne možete da plasirate robu na tržište.

Neke stvari su otvorene, ali ono što je najbitnije jeste stalna komunikacija i novi poslovi između kompanija naših članica i kompanija Privredne komore Kosova. Samo u prošloj godini smo imali 1200 bilaterlanih susreta kompanija. Ne prođe nedelja ili mesec, da mi ovde nemamo kompanije koje nas posećuju i traže partnere i obrnuto.

Kada se govori o plasmanu robe iz centralne Srbije, imamo godišnji rast od 10 odsto. Kada pogledate brojke, to je samo u prošloj godini 443 miliona evra plasirane robe na tom tržištu. Već u prvih 6 meseci ove godine, imamo 232 miliona, što znači da rastemo. Polako raste i plasman robe u obrnutom smeru, što je dobro. Morate na neki način da izabalansirate stvari.

Suština je da je sada važno ući i ne čekati više sa rešavanjem problema Kosova. Od rešavanja tog problema zavisi prvo pitanje o kome smo govorili, a to je regionalno povezivanje u zajedničko ekonomsko područje.

Kao što znamo, politički pregovori između Beograda i Prištine su kompleksna stvar. Međutim, ono što sada vidimo, jeste da prvi put, na inicijativu predsednika Vučića, postoji svest i kod civilnog sektora i među privrednicima da taj problem mora da se reši. Da nema čekanja. Svako čekanje će nas koštati.

Koštaće nas u smislu realnih stvari - to je na primer neto prosečna zarada. Ako smo danas došli do 426 evra prosečne zarade i dalje rastamo. Ne rešavanje ovog pitanja utiče na to. Mi možemo vrlo jasno to da procenimo. Izašla je jedna studija o ceni nerešavanja kosovskog pitanja.

Tu tačno možete da vidite šta to znači za život građana. Koliko smo mi zavisni i od investicija iz EU i koliko smo zavisni od poslova koje imamo sa kompanijma iz EU. Mi naše proizvode više od 60 odsto izvozimo na tržište EU, ostatak otpada na region. Dakle, dovoljno je da samo te dve stavke uzmemo u obzir.

Ako nema stabilnosti, ako nema rešenja koje će da garantuje dugoročnu stabilnost, mi ne možemo dalje da rastemo.

• Koliko su firme iz centralne Srbije spremne da ulože na Kosovu?

- Postoji veliki spremnost naših kompanija iz različitih oblasti - prehrane, farmacije... Nekoliko kompanija je dolazilo sa ozbiljnim projektima i želi da pokrene deo proizvodnje na Kosovu, što bi imalo izuzetan značaj. Time stvorili neku vrstu haba za izvoz i u Makedoniju ili Albaniju.

One jesu spremne, ali opet govorimo o stabilnosti. Kada bilo kompanija, bilo da je reč o nemačkoj ili iz druge države, ona gleda kako se taj region i ta zemlja kreću u poslednjih nekoliko godina i kakva je projekcija kretanja u narednih 5-10 godina.

Vi ulažete ozbiljan novac, želite da taj novac bude siguran i da imate predvidivo poslovanje. Tu je ponovo pitanje rešavanja problema Kosova i neostavljanja tog problema kao gorućeg u ovom regionu.

• Prilično ste promenili pristup, kada je u pitanju komunikacija sa privrednicima. Na šta Vam se najviše žale domaći privrednici, a na šta strani investiori?

- Imamo različite ankete, koje radimo redovno u okviru PKS. Takođe, različite organizacije, poput Nemačke privrede, koja je naš najveći investitor, imaju godišnje ankete i u svakoj od njih vidite optimizam i projekciju da očekuju ovde rast da će dalje investirati i zapošljavati. Znači, nešto se dobro dešava.

S druge strane, naravno postoje problemi. To nije jedinstveno za Srbiju. Mi se time bavimo svakodnevno. Nekada je to pitanje kašnjenje procedura u povraćaju PDV-a. Gledamo dato sistemski rešimo. Za to sam veoma zahvalan direktorki Poreske uprave Dragani Marković, koja se zaista zalaže da se to sistemi uredi, a da ne moramo mi kao PKS da utičemo. Mislim da smo blizu rešenja tog problema.

Investitori kažu "čekam mnogo duže dozvolu od Sekretarijata za urbanizam, nego što bi trebalo". Zato je zaista je dobra inicijativa premijerke - Savet za BDP, koji vodi ona, a u kome za sada sede ministri, kao i gradonačelnici najvećih gradova: Beograda, Niša i Novog Sada. Neki najveći projekti su u tim centrima. Tu onda možemo da pratimo određene invesiticije i kada postoji problem, onda možemo zajednički da ga rešimo i predlažemo mere zajedno sa Vladom, koje mogu da pomognu određenim industrijskim sektorima.

Mi tu sarađujemo sa Republičkim zavodom za statitistiku. Oni su pratilac celog tog procesa, kada su podaci u pitanju, a mi se trudimo da sa tog makro nivoa gledamo tačne probleme po dubini u privredi. Da kroz povezivanje i čitanje monitoringa prepoznamo problem na terenu i predložimo mere.

• Malopre smo spomenuli fitosanitarne inspekcije, to je sve vezano za voće i povrće. Da li je poražavajuće da se u našim marketima prodaje krastavac iz Albanije, jabuke iz Poljske i maline Čilea?

- Mi živimo u ekonomiji, koja je otvorena. Postoje razlozi za to. Mi smo jedan od najvećih proizvođača i izvoznika maline. To ne treba zaboraviti.

Kada govorimo o Albaniji, ova država je mnogo uradila na kultivisanju primarne poljoprivredne proizvodnje, kada je u pitanju voće i povrće. Mi opet beležimo rast u preradi voća i povrća. Same vremenske prilike su na strani Albanije, jer im sezona sazrevanja voća i povrća kreće ranije. Zato se u tom periodu ovde uvozi, jer kod nas nije sazrelo voće i povrće.

Kada pogledate brojke u robnoj razmeni sa Albanijom, mi smo od inicijative od pre godinu i po dana, kada smo sa tadašnjim premijerom Vučićem i Ramom napravili prvi poslovni forum u Nišu, posle koga su usledili i mnogi drugi forumi i sajmovi, povećali izvoz za skoro 40 odsto. I Albanija je povećala izvoz u Srbiju u približno istom procentu.

Kada se posvetite spajanju kompanija, kada se otklanjaju barijere, onda dobijete konkretne rezultate.

U konkretnom slučaju, koji ste pomenuli, odnosno uvoz voća i povrća iz Albanije, jasni su razlozi. Svakome je stalo da ima svežu robu. S druge strane, mi pokušavamo da našoj proizvodnji dodajemo vrednost.

Ne samo da izvozimo smrznutu malinu, već i da pravimo određene gotove proizvode, kako pod sopstvenim brendovima, tako i za velike lance u svetu.

• Kada govorimo o dodavanju vrednosti, najavljeno da će Srbija fokus prebaciti na privlačenje visokotehnoloških investicija. Šta može da se učini da se pređe s reči na dela?

- Prešli smo. Kada pogledate šta se dešavalo poslednjih godinu dana, videćete da se struktura stranih direktinih investicija drastično promenila u odnosu na strukturu koju smo imali pre pet godina. Tada smo imali uglavnom investitore koji su dolazili sa uglavnom radno intezivnim poslovima.

To je bilo u redu, jer smo tada imali 23 odsto nezaposlenost. Sada je to ispod 12 odsto. I to je imalo smisla tada. Sada je zaista dobro, što se ta struktura promenila. Nemački "Kontinental", koji ovde zapožljava 1.100 ljudi, otvorio je račun, koji će se samo baviti softverom i sistemskim inženjeringom sa oko 500 stručnjaka. "ZTF" koji u Pančevu pravi veliku fabriku za pogonske sisteme za električna vozila - ne postoji tehnologija koja je trenutno aktuelnija i sofisticiranija od te. Ti investitori sada dolaze i prave proizvodne-istraživačke pogone. Imamo "Cumtobel". Praktično jedna serija počela je da izlazi iz fabrike. U septembru kreće i drugi deo rasvete. To su najsavremeniji led-sistemi, važe za "Mercedes" u toj industriji.

Kada pogledate, struktura je promenjena. Tu je "Majkrosoft", čiji istraživački centar stalno raste. To su sve investitori, koji su došli sa drugom strukturom proizvoda pre nekoliko godina. Jednostavno su uvideli, koji potencijal Srbija ima i prirodno su razvijali svoje poslovanje ovde.

Ako posmatrate samo nemačke privrednije, preko 90 odsto njih kaže da bi ponovo uložilo u Srbiju. To ne znači da nema problema. Mi svaki dan rešavamo neke stvari u hodu. Menjamo uredbe, postoje inicijative, u stalnoj smo komunikaciji sa Vladom.

Mi, kao Komora, imamo obavezu da na svaki zakonski predlog i podzakonski akt, koji je vezan za privredu, damo mišljenje. Ne samo da smo uspostavili dijalog, nego je Vlada shvatila zašto je važno da uvaži komentare privrede. Imali smo nedavno  Zakon o privrednim društvima, koji je usvojen sa komentarima kompanija, koje smo uobličili i predali. Oko 68 odsto komentara koje smo mi dali, ušli su u zakon. To pokazuje nivo dijaloga, koji je mnogo bolji nego što je bio.

• Često se u javnosti kritikuje subvencionisanje stranih investitora?

- Tu postoji u javnost jedna izgrađena slika, da se samo govori o stranim direktnim investicijama. Međutim, u poslednjih godinu dana, više od polovine sredstava za nove investicije su dobila domaća preduzeća. Domaća preduzeća sve više koriste tu mogućnost.

Važno je da se napomene da sa tom promenom strukture investitora, promenio se i način podrške. Gleda se kakva je investicija, koja je vrsta tehnologije, da li donosi nešto novo srpskoj privredi, kakav će ona imati efekat na dobavljače, odnosno naša mala i srednja preduzeća, koja mogu biti u dobavljačkom lancu tog investitora.

Više faktora utiče na odluku da se neka investicija podrži, koji su relevantni za nas. To je ono što je posebno dobro, što smo uspeli u proteklih godinu i po dana. Dosta naših kompanija nije imalo svest o tome šta mogu da dobiju i na koji način da budu podržano od strane države.

• Srbija ima veliki broj visoko obrazovanih ljudi u IT sektoru koji masovno odlaze u inostranstvo da rade. Kako te ljude zadržati i zaposliti u domaćim kompanijama gde sigurno mogu mnogo da doprinesu?

- To je jedno jako kompleksno pitanje. U Evropi trenutno nedostaje 320 hiljada IT inženjera. Procene govore da bi do 2020. godine mogli da se suočimo sa nedostatkom od milion stručnjaka. Jedna od stvari, kako to sistemski prevazići je obrazovanje. Vlada je tu uradila dobre stvari, jer je informatika uvedena kao obavezan predmet u osnovnim školama. Od samog početka, vi u obrazovnom sistemu uključujete decu da počinju da razmišljaju na taj način.

Kada govorimo o digitalizaciji, stalno pokušavamo da kažemo da je danas svaka kompanija - digitalna kompanija. Vi danas ako ne primenjujete principe i sisteme i ne digitalizujete svoj posao, od nabavke, preko sistema nabavke, do marketinga i prodaje, ne možete da opstanete na tržištu.

Danas svaka kompanija, pa i pekara ili frizerski salon je digitalna kompanija.

Odliv stručnjaka je veliko pitanje. Mi vidimo da raste broj novih IT kompanija koje se otvaraju u Srbiji. To znači da postoje ljudi, jer se ne bi otvarale da ne postoje. Ranije smo imali najviše osnovanih firmi iz oblasti trgovine, a sada je to najviše iz oblasti računarskog programiranja. Imamo 14,5 hiljada privrednih subjekata koje posluju u IT sektoru.

Presudno je, a to smo i pokazali, što se prešlo sa prodavanja, autsorsovanja za neka rešenja ili delova nekih rešenja za neku firmu u inostranstvu na naša sopstvena rešenja, da ovde razvijamo proizvode koji će sutra biti na međunarodnom tržištu.

Telekom Srbija je nedavno, na čemu sam ih zahvalan, ušao u projekat, gde smo mi samo odigrali posredničku ulogu, sa domaćom kompanijom "Bitgear", koja do tada nije imala nijedna posao u Srbiji. "Bitgear" je od strane Dilojita proglašen za jednu od najbrže rastućih kompanija u IT oblasti u jugoistočnoj Evropi. Tu se radi o LoRa tehnologiji i baznim stanicama za međusobnu komunikaciju velikog broja najrazličitijih uređaja i senzora i predstavlja osnovu za razvoj IoT ekosistema, tj. digitalizaciju i digitalnu transformaciju društva u celini.

Tu je bio problem kako nadgledati podzemnu infrastrukturu samog Telekoma na način koji će biti i efikasan i moderan i ne toliko skup. Šteta po Telekom od tih upada u sistem i krađe je bila oko milion evra godišnje. Za relativno malu invesiticiju, Telekom je sada bogatiji za milion evra. Vi u realnom vremenu imate senzore, koji čita da li je neko upao, čita se temperatura, da li je nešto oštećeno.

U LoRa tehnologiji su posebno zanimljive te baterije u tim senzorima, koje traju 10 godina. LoRa tehnologija funkcioniše na jako niskom broju podataka. Zato je trenutno u svetu to nešto što je naprednije. Ali, prava prednost toga je što sada imate mrežu baznih stanica u Beogradu na koje sada možete da kačite razna rešenja. Možete inovativne kompanije da spajate sa velikim sistemom - da li su to parking mesta, da li je to telemedicina, poljoprivreda - gde možemo da razvijemo proizvod i da ga posle izvozimo. Samo za ovo rešenje sa šahtovima i podzemnom infrastrukturom, bez bilo kakve reklame, već je potražnja krenula i zovu ljudi iz Mađarske, Meksika, Španije i Egipta da bi videli to rešenje.

To je ono što ostavlja ljude ovde.

• Primetno je da se otvaraju preduzeća, rastu plate, ali kako generalno sprečiti odliv kadrova i stanovništva iz države?

- Ponovo se vraćam na nešto, što je politički deo vezano za region. Mi moramo da se zaista sada posvetimo rešavanju tih problema koje već decenijama vučemo za sobom. Pokazalo se da kad god nešto čekamo, nikada ne dobijemo i profitiramo. Niti možemo da očekujemo da će biti bolje, da će se to rešenje samo naći, da će doći vreme kada će to za nas biti pozitivnije ili ćemo moći da dobijemo više. Nije pitanje danas da li ćemo dobiti više, nego da li ćemo imati stabilan region.

Ako je nestabilno u Prištini, nestabilan je i region. U kontaktu sam sa brojnim investitorima. Oni se ne bave našim svakodnevnim problemima. Oni to pročitaju u svojoj štampi i to direktno može da utiče na investicionu klimu. Direktno može da utiče kako ćemo sutra živeti. Direktno može da utiče u kojoj će državi deca sutra da žive. Da li će ta deca odlaziti i da li ćemo biti društvo zamrznutih konflikata i zamrznutih političkih problema, potencijalnih sukoba. To je društvo iz koga se odlazi. Ili ćemo to jednom rešiti i reći "ovo su stavovi, ovo možemo da postignemo kao zajedničko rešenje".

Kada pogledate neke druge regione, dok nisu razrešili svoja višedecenijska pitanja, nisu krenuli napred. Pogledajte Nemačku i Francusku, pa Nemačku i Poljsku, pa zemlje Višegradske grupe, pa Baltičke zemlje. Kada pogledate kroz istoriju i ti regioni nisu bili stabilni. EU je nastala na toj ideji, pravljenja jednog okvira mira i stabilnosti, kako bi se došlo do privrednog prosperiteta. Ne može jedno bez drugog.

Mi sjajno sarađujemo sa Privrednom komorom Kosova, firme sarađuju odlično, imaju probleme na administrativnim prelazima, sa sertifikatima, ali to svakodnevno pokušavamo da rešimo. Međutim, to nije nešto što rešava problem. Ako govorimo samo o relaciji Beograd-Priština, naši ekonomski potencijali su mnogo veći.

• Ako vas neko ko tek želi da započne biznis u Srbiji pita za savet, čime biste mu preporučili da se bavi?

- Ima dosta oblasti, koje u Srbiji mogu da budu zanimljive - od hrane, preko prerađivačke industrije, IT sektora, do turizma i izradi alata za mašine.

Sve su to oblasti, koje imaju potencijal i po kojima smo prepoznati.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)