Zagreb nam je postavio 24 zahteva za bolji život Hrvata u Srbiji: Evo šta je Beograd ispunio (KOMPLETNA LISTA)

- Uradili smo mnogo toga i mnogo čime bi mogla da se diči hrvatska predsednica šta je postignuto posle naših razgovora po pitanju prava Hrvata u Srbiji - rekao je Vučić

Subotička deklaracija o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske, koju su 20. juna 2016. potpisali tadašnji premijer Aleksandar Vučić i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, ima šest tačaka, a gotovo svi od ukupno 24 zahteva hrvatske nacionalne manjine u Srbiji je ispunjen ili je njihova realizacija pri kraju.

Ono što nije uspelo Paveliću, to je premašila Tuđmanova vlast devedesetih: Etničko čišćenje je ostvareno

Preporučujemo

Prva se tiče unapređenja bilateralne zaštite manjina - srpske u Hrvatskoj, i hrvatske u Srbiji.

To bi, kako se navodi u deklaraciji, trebalo učiniti na osnovu Sporazuma između Srbije i Crne Gore i Hrvatske o zaštiti prava srpske i crnogorske manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji i Crnoj Gori potpisanog 15. novembra 2004. u Beogradu, kao i Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, koju je 10. novembra 1994. usvojio Savet Evrope.

U drugoj tački deklaracije navodi se da odmah treba pristupiti pregovorima državnih komisija o određivanju granične linije između Srbije i Hrvatske, na osnovu međunarodnog prava.

U dokumentu se navodi i da dve države nemaju nikakvih teritorijalnih zahteva, te da su spremne da, u slučaju da bilateralni pregovori u razumnom vremenu ne uspeju, svoj teritorijalni spor iznesu pred međunarodne pravosudne institucije.

Kao treća tačka je navedena saglasnost da su i Srbija i Hrvatska spremne da ubrzaju primenu Sporazuma o pitanjima sukcesije, potpisanog 29. juna 2001. godine u Beču.

Deklaracijom se u četvrtoj tački potvrđuje i da su obe države saglasne da je potraga za nestalim osobama prioritetno humanitarno pitanje i da će uložiti iskrene i maksimalne napore u traženju nestalih.

Obe države svesne novih izazova pred Evropom i svetom, posebno međunarodnog terorizma i svetske migrantske i izbegličke krize, navodi se u petoj tački deklaracije i dodaje da su spremne da aktivno i koordinirano deluju u borbi protiv terorizma i izbegličke krize.

Poslednja, šesta tačka odnosi se na zajedničke prekogranične projekte, a navodi se da su obe države spremne da aktivno deluju u zajedničkim razvojnim i prekograničnim projektima EU.

Vučić je tada podvukao da je kroz Deklaraciju pokazana želja da se odnosi unapređuju, što nije pitanje samo šest tačaka koje su u dokumentu, a Grabar Kitarović je rekla da se potpisnici deklaracije obavezuju i da lično učine sve što je u njihovoj moći kako bi se krenulo ka konkretnom rešavanju otvorenih pitanja i kako bi se okrenuli ka budućnosti.

- Uradili smo mnogo toga i mnogo čime bi mogla da se diči hrvatska predsednica šta je postignuto posle naših razgovora po pitanju prava Hrvata u Srbiji - rekao je Vučić.

Taksativno, to znači:

- za potrebe rada i realizacije programa Hrvatskog prosvetnog društva "Jelačić" Grad Novi Sad izdvaja 800.000 u 2018. godini,

- upravo se rešava obnova oštećenog mosta u šumi Šmaguc, na kanalu DTD u Monoštoru, tačnije - tender je u toku i proces ide po planu,

- po pitanju učestvovanja Hrvata u procesima odlučivanja dogovoreno je da pokrajinska vlada angažuje do četiri osobe za rad u pokrajinskim sekretarijatima; ostalo je da Hrvatsko nacionalno veće i DSHV pripreme biografije i odrede ko će biti delegiran za rad u pokrajnskim organima,

- dogovoreno je veće uključenje Hrvata u policiju Srbije, posebno na područjima gde Hrvati žive; takođe se čeka njihov predlog;

- potpisan je sporazum za izbor lektora, što je hrvatskoj manjini bilo veoma važno, za Univerzitet u Novom Sadu, na hrvatskom jeziku, i procedura izbora lektora je u toku,

- nastavljeno je proširenje mreže obrazovnih profila u Srednjoj medicinskoj školi u Subotici i u osnovnim školama u Žedniku i Sonti na hrvatskom jeziku i to u dogovoru sa Hrvatskim nacionalnim vijećem; srednje škole su rešene, a procedura za osnovne je u toku,

- dato je dodatnih 100.000 evra za rešavanja pitanja otkupa i uređenja rodne kuće Bana Jelačića u Petovaradinu, na 500.000 evra, koliko je već dato,

- rešava se pitanje povrata Hrvatskog doma Hrvatskom kulturnom centru "Srijem" iz Sremske Mitrovice; pošto ima imovinskih problema, država Srbija je ponudila za jedan evro zakup na 50 godina, ali, pošto predstavnici Hrvata hoće vlasništvo - to se sada rešava,

- dogovoreno je uspostavljanje dijaloga sa predstavnjcima Katoličke crkve u Subotici, a reč je o pitanju restitucije, oporezivanju imovine u Subotici i Bečeju; predsednik Srbije je već obavio neke razgovore, a pozvao je, kako je sam rekao, biskupe na sastanak, pa se i to rešava,

- dogovorena je obnova Doma kulture u Tavankutu, projekat je završen, izdata građevinska dozvola, i obezbeđeno 40 miliona dinara, koliko je potrebno za radove,

- dovoreno je da Vlada Vojvodine bude pokrovitelj Dužijance u 2018. godini i to je podržala sa dva miliona dinara.

- dogovoreno je da se započnu razgovori u vezi sa obeležavanjem mesta stradanja Hrvata u Srbiji tokom 90-tih godina prošlog veka, čeka se njihov predlog kako bi to moglo da se uradi,

- dogovoreno da se pruži podrška već postojećoj saradnji između Hrvatskog nacionalnog veća i Srpskog narodnog veća, da bi mi obezbedili dodatni novac za aktivnosti hravske manjine i to je realizovano.

Vučić je izneo u javnost i da je bilo postavljeno pitanje privođenja na informativne razgovore predstavnika hrvatske zajednice od strane BIA, da je to proveravano i da su, po njegovoj oceni, postignuti značajni rezultati.

Bilo je, kako je preneo predsednik Srbije, i drugih pitanja, od onih od egzistencijalnog značaja, koja se tiču zapošljavanja ljudi iz vrha hrvatske zajednice, što je takođe već realizovano.

- Imamo nova pitanja oko biste pojedinih katoličkih sveštenika, koja su sporna, jer Srbi kažu da je reč o nekome ko je bio proustaške orijentacije iz perioda pre Drugog svetskog rata. Hrvati smatraju drugačije, gledamo kako da to rešavamo - rekao je Vučić i spomenuo da ima i drugih pitanja koja su već realizovana, ali o kojima ne bi govorio.

Sa duge strane je situacija potpuno drugačija, prema tvrdnjama predstavnika Srba u Hrvatskoj, kao i političara i aktivista u Srbiji koji se bave pitanjem položaja Srba u Hrvatskoj - jer od njihovih obaveza prema nama nije bilo gotovo ništa.

Srbi u Hrvatskoj i dalje ustručavaju čak i da ispolje svoj nacionalni identitet, a da se i ne govori o napretku u poštovanju njhihovih prava, kaže član skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Aleksandar Čotrić.

Kada je reč o položaju hrvatske manjine u Srbiji, Čotrić za Tanjug kaže da su u tom smislu najrelevantnije izjave njihovih predstavnika, pre svega predsednika Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislava Žigmanova, koji je i istovremeno i poslanik u Skupštini Srbije - da je zadovoljavajući i u skladu sa najvišim pravnim standardima u oblasti poštovanja manjinskih prava.

- Poslednjih godina, posebno od potpisivanja Deklaracije, naše vlasti su učinile mnogo da se unapredi položaj hrvatske manjine u Srbiji i pre svega da se omogući rad kulturno-prosvetnih insitucija Hrvata - navodi Čotrić, dobar poznavalac položaja Srba u regionu.

- Zaista, kada je reč o Srbiji, ona je ispunila sve iz Subotičke deklaracije. Kada je reč o pripadnicima hrvatske zajednice u Srbiji nema nikavih pritužbi niti zamerki - kaže Čotrić.

On, međutim, navodi da, s druge strane, kada je reč o položaju Srba u Hrvatskoj, situacija, na žalost, nije takva.

Upozorio je da se broj Srba u Hrvatskoj i dalje smanjuje i da se i dalje Srbi iseljavaju u Srbiju i treće zemlje, da kod Srba u Hrvatskoj postoji osećaj nesigurnosti i diskriminacije u javnom životu, a da nema garancija za njiihovu bezbednost.

Tom osećaju, kaže, doprinose i situacija koja se stvara u medijma i izjave nekih političkih predstavnika Hrvatske.

- Uvek kada se obeležavaju neke godišnjice takozvanog domovinskog rata stvara se atmosfera animoziteta prema Srbima i to sve zajedno dovodi do toga da se, zapravo, Srbi ustručavaju da javno ispoljavaju svoj identitet - kaže Čotrić.

I dalje, navodi, postoji problem takozvanih tajnih optužnicima koje se gotovo svakog meseca podižu protiv Srba iz Hrvatske ili hapse povratnici što, naglašava, opet stvara jednu situaciju nesigurnosti za Srbe u Hrvatskoj.

Govoreći o ispunjavanju ostalih tačaka Deklaracije, Čotrić je rekao da se predsednik Aleksandar Vučić sastao sa udruženjima iz Hrvatske koja tragaju za nestalima i oni su, kaže, takođe veoma zadovoljni onim što su čuli od njega na sastanku i što je Srbija uradila konačno na tom planu, posle 20 i više godina na tom planu.

Kada je reč o graničnim sporovima i problemima, Čotrić smatra da je bitno da Srbija nema nikakve teritorijalne pretenzije prema Hrvatskoj, a da se problemi koji postoje u graničnom pojasu Dunava rešavaju u redovnoj proceduri.

- Nadam se da neće biti potrebe za međunarodnom arbitražom na tom planu i da će se i tu pronaći rešenja koja će zadovoljiti obe strane. Međurdržavne komisije na tome rade i ima određenog napretka - kaže Čotrić.

Govoreći o tržištu i plasmanu roba iz jedne u drugu državu, Čotrić je rekao da je mnogo više hrvatskih investicija u Srbiji zato što je, smatra, Srbija otvorenija kao društvo i tržište za hrvatske investicije i plasman njihove robe u Srbiji, nego što je slučaj sa hrvatskim tržištem i plasmanom robe iz Srbije.

VIDEO: Vučić o odnosu ustaša prema Tesli

(Telegraf.rs / Tanjug)