Hrvati bi tražili deo Republike Srpske, a to bi ugrozilo i Dejtonski sporazum: Ivanić protiv trećeg entiteta u BiH (VIDEO) (FOTO)

Intervju Mladena Ivanića, člana Predsedništva BiH i kandidata Saveza za promene za ovu funkciju na predstojećim izborima, za emisiju "Licem u lice sa Ivasom" Telegraf TV-a

Kako vidi budućnost Bosne i Hercegovine, ali i zašto je ta država u permanentnoj krizi? Kako vidi rešenje statusa Kosova, ali i da li će posle tog pitanja na red doći Republika Srpska? Zašto je protiv trećeg entiteta, ali i da li je održiva vojna neutralnost BiH i Srbije, samo su neka od pitanja koja smo postavili Mladenu Ivaniću, članu Predsedništva BiH i kandidatu "Saveza za promene" za tu funkciju na predstojećim izborima, u emisiji "Licem u lice sa Ivasom" na Telegraf TV-u.

Pitanje statusa Kosova ne treba odvajati od pitanja Republike Srpske: Dodik o srpskim nacionalnim interesima, izborima u BiH, Srebrenici i sukobu sa Zapadom (VIDEO) (FOTO)

• Kako ste zadovoljni funkcionisanjem Predsedništva BiH u protekle četiri godine?

- Prvi deo mandata je bio dobar. Mi nismo neke stvari u tom mandatu, probili i otvorili. Bila je potpuno blokirana evropska perspektiva BiH.

Posle devet godina uspeli smo da stvorimo uslove da se ratifikuje o Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Uspeli smo da podnesemo zahtev za kandidatski status. Dobili smo upitnik i odgovorili u vrlo komplikovanoj političkoj situaciji na tih 3.000 i nešto pitanja. Očekujemo da ćemo iduće godine dobiti status kandidata.

Dogovorili smo da vojsku smanjimo sa 10.000 na 9.200 vojnika, kao i strukturu i sadržaj. Smanjili smo broj lokacija. Tako Republika Srpska danas ima manje vojnih lokacija Oružanih snaga, nego što je imala pre.

Napravili smo nekoliko dobrih stvari. Međutim, drugi deo mandata je bio loš i to iz dva razloga.

Jedan je što se pojavilo nekoliko tema od strane bošnjačkih političara, pre svega od gospodina Izetbegovića, oko popisa.

Tu je bilo potpuno nerealnih stvari, koje su radili - 200.000 ljudi, koji žive u inostranstvu, popisani su kao da žive u BiH. Mi, iz Republike Srpske, smo se tome oštro suprostavili. Oni su to preglasali. Međutim, u razgovoru sa gospođom Merkel sam uspeo da vrlo jasno objasnim šta se događa i Evvropska statistička agencija je rekla da je tih 200.000 ljudi loše popisano. Zato danas Republika Srpska kada šalje odgovore EU, njen popis se prihvata kao potpuno legitiman.

To je narušilo poverenje. Posle toga se desio zahtev za ukidanje 9. januara, na koji smo, svi mi iz Republike Srpske, i Dodik i ja, odgovorili vrlo jasno i oštro. Onda je bilo pokušaja da Vojska, odnosno 3. Republika Srpska puk ne sme izaći na obeležavanje Dana Republike, ali sam našao način i on je ipak bio tamo i sačuvao dostojanstvo srpskog naroda.

Možda najvažnija stvar je bila pokušaj revizije presude u slučaju BiH protiv Srbije. Gospodin Izetbegović je pokušao da to samostalno pokrene. Ja sam svojim potezima pokazao da je to bilo nelegitimno i dobio međunarodnu podršku za to i njegov zahtev je odbačen. Mislim da je to možda i najveća srpska pobeda.

Na loše odnose se onda nadovezao problem, koji traje poslednje dve godine, a to su veliki sukobi između Bošnjaka i Hrvata. I oko Mostara, i oko izbora, i oko legitimnog predstavljanja. To je sukob, koji će opteretiti BiH u narednih četiri-pet godina. Mislim da Srbi iz njega treba da se izvuku i ne učestvuju u njemu.

• Da li su problemi u funkcionisanju Predsedništva zapravo pokazatelj opšteg stanja u BiH?

- Jesu, na neki način. Predsedništvo je telo u kome su bile tri jake političke ličnosti. Još dugo godina neće biti toliko jakih političkih ličnosti na jednom mestu - i Izetbegović, i Čović, i ja. Svi smo imali puni legitimitet u sopstvenom narodu.

Mislim da se moglo više napraviti. BiH može biti normalna i relativno funkcionalna, uz uslov da su političari spremni na kompromis. Ako nisu, to je večiti sukob, jer u BiH imate tri vizije. Bošnjaci hoće BiH bez entiteta, Srbi hoće - ako je moguće - nezavisnu Republiku Srpsku, a Hrvati hoće treći entitet.

• Da li Vi želite nezavisnu Republiku Srpsku?

- Mislim da u ovom trenutku ona nije realna. Intimno, možda, duboko u duši, ali nije realna zbog međunarodnog okvira.

Prvo, zbog nerešenog problema Kosova. Nju danas ne bi prihvatila kao takvu ni Srbija, sumnjam i Rusija. Zbog toga mislim da o tome u ovom trenutku ne treba razgovarati, jer nije realno. To lepo zvuči, ali nije realno. Ako nije realno, onda je bolje čuvati ono što imate.

Čuvati poziciju Republike Srpske unutar Dejtonskog sporazuma, koja je vrlo snažna. Mi ponekad volimo budemo žrtve kao narod, ali Republika Srpska je ogroman dobitak za Srbe na prostoru BiH. Danas u BiH ništa ne može da se uradi bez saglasnosti institucija Republike Srpske, što smatram izuzetno važnim i vrednošću koja se po svaku cenu mora čuvati. Zato ne bih mnogo rizikovao, ne bih ulazio u neizvesnosti, jer se bojim da ćemo izgubiti ono što imamo.

A, ovde imamo instrumente, koji nam kao narodu garantuje da bez naše volje i saglasnosti ništa ne mže da se desi.

• Poslednja kriza je vezana za Pelješki most, što opet ima veze sa do kraja nedefinisanim granicama BiH?

- Tu se pomešalo nekoliko stvari. Jedna je most, kao most, a drugo je pitanje granice i otvorenog mora - da na primer brodovi, jahte i kruzeri iz Neuma mogu bez kontrole Hrvatske dođu do otvorenog mora bez kontrola.

Mislim da je taktika Sarajeva, koja je to sve zbila, vrlo pogrešna. Vidi se to iz pristupa EU, koja je rekla "most se može graditi".

• Logično je da EU bude na strani Hrvatske, kao članice Unije?

- Nije uvek. BiH nije definisala svoju strategiju prema Hrvatsku, jer ima mnogo otvorenih pitanja. Recimo pitanje, koje mi iz Republike Srpske postavljamo - zašto već desetak godina nema mosta na Savi kod Gradiške. EU je obezbedila novac i podršku BiH, ali Hrvatska to još uvek blokira.

Imamo ogroman problem sa Hrvatskom i njihovom željom da na srpskim prostorima naprave skladište nuklearnog otpada. Ne onog iz Krškog, ali ipak nuklearnog otpada i to u okolini Dvora. Nismo rešili granicu. Imamo ozbiljan problem oko Kostajnice, kao i naš zahtev da se Hrvatska konačno opredeli da Jadransko-jonski autoput ide kroz Popovo polje, odnosno da se i srpski deo Hecegovine na neki način otvori.

To je mnogo otvorenih pitanja, koje mi imamo sa Hrvatskom i koje se moraju rešavati. U okviru njih i Pelješki most. Sam most ne sprečava da se utvrdi granica, sam most ne sprečava da i najveći brodovi mogu proći ispod njega i pristupiti moru, ali nema sporazuma da mi to pravo imamo. Zato bih ja razdvojio dve stvari. Jedna je most, a drugo je ovo.

Međutim, u odnosima između Bošnjaka i Hrvata je sve problem. Zato ne želim da se upuštam previše u tu temu. Svesno sam rekao: "To je vaš problem, vi ste na početku rata zajedno vezivali zastave, bili ste saveznici tokom rata. Mi, Srbi, platili smo ogromnu cenu tog pristupa. Ako se želite razići, izvolite - do vas je."

Posebno to kažem, jer sam 2001. godine razgovarao sa tadašnjim predsednikom HDZ-a gospodinom Jelavićem, koji mi je tada, vrlo jasno, rekao da ako Hrvati budu hteli treći entitet, oni su svesni da će ga dobiti samo ako načnu Republiku Srpsku.

• Vi ste protiv trećeg entiteta?

- Ja sam vrlo protiv trećeg entiteta. Tu se gospodin Dodik i ja, razlikujemo neviđeno. Protivim se, jer znam da bi bilo zahteva za Republikom Srpskom. I vrlo precizno znam, koje opštine. Tada je rečeno Šipovo, da bi se povezao stolni grad, Jajce sa Kupresom i da bi se napravio hrvatski prostor. Vrlo jasno je rečeno i Derventa, Brod i Šamac, da bi se dobila Bosanska Posavina.

Mimo toga - Republika Srpska je danas jedan od dva entiteta. Biti jedan od tri je mnogo manje. To bi verovatno podrazumevalo promenu Dejtonskog sporazuma, a onda i naše ugrožavanje.

Tako da nisam nikakav ljubitelj eksperimenata. Čvrsto se držim onoga što imamo i što je međunarodna garancija i u šta sam uveren da će još jedna broj godina biti realnost. To je Dejtonski sporazum i unutar toga dva entiteta.

• Milorad Dodik je rekao da ukoliko pobedi neće učestovovati na sednicama Predsedništva BiH, ako iza njegovih leđa nema zastave i grba Republike Srpske. Vama u proteklo četiri godine nije smetalo što nema znamenja i obeležja entiteta koji predstavljate?

- Kako nema? Ima, u mom kabinetu stoji sve vreme. Pogledajte na internetu snimke mojih izjava, videćete uvek zastavu Republike Srpske. Odbijao sam i odbijam da dajem intervju bez da iza stoji zastava Republike Srpske, naravno tu postoji i zastava BiH.

Ja smatram ogromnim, što sam prvi član Predsedništva, koji je uneo badnjak u zgradu Predsedništva. Svake godine Božić se u Predsedništvu obeležava velikim i uspešnim prijemom. Unosi se badnjak, kao što se to i inače radi u srpskim porodicama.

Ne samo ja. I svi prethodni srpski članovi Predsedništva su imali zastavu svom kabinetu. To je nešto, što je potpuno normalno. U mom kabinetu nisu samo zastave. Imate i ikone. To je sve moguće videti i pogledati intervjue, koje sam davao.

• Kampanju za izbore ste faktički počeli posetom Kosovu i Metohiji. Kakav je Vaš stav, mišljenje o finalnom rešenju, kako bi ono trebalo da izgleda, s obzirom na to da se po svemu sudeći ušlo u finalnu fazu dijaloga?

- Mislim da sam bio među prvim srpskim političarima, koji je 2001. godine, neposredno posle bombardovanja boravio na Kosovu. To je nešto što meni ostalo od porodice. Mene je otac kao vrlo malog vodio na Kosovo i obišao sam sve manastire i istorijska mesta. Meni je to ostalo ubeleženo.

Onda sam smatrao svojom obavezom, kada sam izabran za predsednika Vlade RS 2001. godine, da tada odem na Kosovo, gde sam boravio tri dana. I smatrao sam da je red, da kao član Predsedništva BiH odem među srpski narod.

Bio sam i u Gračanici, i u Prizrenu, i u Dečanima, i u Pećkoj patrijaršiji. Obišao sam neke srpske enklave na tom među prostoru. Mogu vam reći, da sam došao snažniji, nego što sam otišao. Vratio sam se sa više životnog optimizma. Očekivao sam daleko depresivniju situaciju.

Kosovo i Metohiju su vrlo složeno pitanje i to je pitanje koje, kada pogledate istorijski, nikada nije sjajno rešeno. Srbi su dole uvek imali problema. Prišao sam jednom čiči u Gračanici, koji me je prepoznao, pa smo malo porazgovarali. Rekao mi je "1700. godine ovde nije bilo nijednog Srbina, danas nas je 14.000".

Kako istorija čini čuda, to su sve relativnosti. Za ovo vreme, ja teško mogu pretendovati da znam rešenje. Međunarodna zajednica je imala vrlo nekonzistentan pristup, kada je u pitanju KiM i bila uverena da će ga ograničiti samo na Kosovo i da će ono biti specijalni slučaj.

Nema specijalnih slučajeva. Pokazalo se kasnije da je KiM posle iskorišćen na primeru Južne Osetije. Primer je i Katalonija. Verovatno je u nekoj budućnosti to i Republika Srpska. Ali, moja trenutna pozicija je da je ispravnije reći, da su i Kosovo i Metohija i Republika Srpska deo srpskog etničkog prostora.

Mi kao narod imamo pravo na taj prostor. Kada vi kažete "povezujemo jedno ili drugo", time indirektno kažete "jednog se odričem" - "Ako Kosovo ne bude naše, onda će Republika Srpska biti naša". Mislim da je u ovoj fazi to loša pregovaračka pozicija. Treba reći "ne, i jedno i drugo nama pripada, po ustaljenim međunarodnim normama i rezolucijama". Treba vrlo jasno upozoriti da se mi ne odričemo nijednog.

Ako bi mimo naše volje, stvari otišle tako daleko, onda presedan Kosova će se istorijski, hteo to neko ili ne, koristiti i u Republici Srpskoj.

• Da li će posle rešenja za Kosovo, ma kakvo ono bilo, doći do otvaranja pitanja statusa Republike Srpske?

- Mi imamo jednu situaciju da je objektivno pitanje, kada gledate ceo region - uključujući Makedoniju - na neki način rešeno, i da je sada očito koncentracija i vrlo složen problem oko Kosova i Metohija i da će se time međunarodne institucije na Balkanu baviti ove i neki deo naredne godine.

Posle toga će, zbog krize, koja postoji između Bošnjaka i Hrvata, doći na red i BiH. Srbi moraju biti vrlo dobro pripremljeni za tu vrstu stvari. Ne treba da se igramo. Ne treba eksperimentisati. Ne treba davati velike reči, iza kojih ne stoje dela, nego čuvati kao najveće blago ovo što sada imamo i ne rizikovati. Posebno ne rizikovati zbog sukoba drugih. Zato nisam ni za kakvo naše uvlačenje.

Ali sam za to, da mi u tu situaciju kada BiH ponovo bude predmet, mi kao narod, uđemo puno mirnije nego neki drugi. Nemamo nijedan razlog da bilo šta problematizujemo. Niko nam ništa u ovom trenutku ne traži.

Ja sam jako ponosan, što sam član Predsedništva u čijem mandatu nijedna nadležnosti nije prenesena. Sve je sačuvano. Čak ojačano. Međunarodna pozicija Republike Srpske je ojačana, jer ovaj sukob koji postoji između dvojice mojih kolega je doveo do toga da se nekad našalim "vidite u Bosni se sve promenilo, pa su Srbi postali mirotvorci".

Postoji precepcija i da ja kao član Predsedništva vrlo dobro to držim na neki način na leđima i čuvam tu poziciju Republiku Srpsku. Nama je presudno da uđemo rasterećeni u te razgovore, kada ponovo BiH dođe na red. Da očuvamo svoje, ono što imamo je zlato. Vredno - jer bez nas u BiH - ne može ništa.

• Kažete malopre, srpski etnički korpus. Evropske zemlje, pogotovo one najmoćnije, poput Nemačke su protiv promene granica. Međutim, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i Vaš protivkandidat na predstojećim izborima zalaže se za savez sa Srbijom, delovima Kosova koje, kako je rekao, možemo perspektivno da kontrolišemo i Crnom Gorom. Kakav je Vaš stav o tome? Da li se ti Vi za ujedinjenje srpskih zemalja?

- Kada bi to bilo moguće, naravno da bi bio i ja. A, ko ne bi od Srba voleo da sve tako bude? Bojim se da je to previše mitsko stvaranje, stvaranje mita. Lepo to zvuči. Narod to voli da čuje, ali koje su krajnje posledice? Šta je krajnji rezultata toga?

Nama se onda može desiti da dobijemo sve protivnike u takvim uslovima i zato ja sve vreme govorim - između Dodika i mene postoji velika razlika. On voli reči i one lepe zvuče, ali nema nijednog konkrentnog dela. Ja za razliku od njega, dajem manje te teške reči, ali čini mi se da ostvarujem srpske pobede, na mestu na kome jesam.

Poput toga da je odbačen zahtev za reviziju presude. To je do pre neku godinu bilo nezamislivo. Zamislite da je neki međunarodni sud odbacio zahtev bošnjačkog člana Predsedništva, koji uvek predstavlja narod da je žrtva i da sve što on kaže treba da prođe.

To je razlika između mene i Dodika. On priča priču, koja nosi rizik, koja lepo zvuči našem narodu, a manje to radim, jer mislim da te priče iritiraju nepotrebno moćne. Trudim se da bez velikog prisustva moćnih, stvari rešavam i čuvam ovo što imam.

• Malopre kažete - Makedonija je gotovo rešena. Srbija i Bosna i Hercegovina su ostrvo u NATO moru. Koliko je realno da se održi takav status?

- Mislim da sigurno jeste i da je to neka realnost jedan broj godina.

• Jedan broj godina?

- Ne znam šta će se događati u budućnosti. Otkad znam, kakav će biti raspored međunarodnih znaka. Bio sam ministar kada su odnosi Rusije i NATO bili korektni i tada nije bilo otvoreno pitanje Ukrajine i Kavkaza. U međuvremenu su se stvari promenile u drugom pravcu.

Posebno mislim da je problem kada govorim o Srbima, taj emotivni odnos, koji imamo prema NATO zbog bombardovanja. NATO je bombardovao i Srbiju i Srbe u BiH, u Republici Srpskoj. Mi to imamo negde duboko u sebi.

Moja pozicija je da dok god je Srbija vojno neutralna i mi treba da ostanemo. Zato strašno zameram Dodiku i njegovoj ekipi, što su nakon što je Srbija proglasila neutralnost, podneli zahtev za MAP - što u suštinski znači akcioni plan za članstvo.

• Oni tvrde da to nije tačno.

- Tačno je. Proverite. Pogledajte na internetu, postoji pismo gospodina Nebojše Radmanovića, koje je potpisao i u kome su hvalospevi o NATO, o tome da je naša želja punopravno članstvo. Kod nas ljudi kratko pamte, a oni koji je malo bave istraživanjem, neka pogledaju.

To jeste doba kada je gospodin Dodik bio "dašak vetra na Balkanu", potpuno drugačiji, svežina, Amerikanci su bili oduševljeni sa njim.

Moja pozicija, kada je NATO u pitanju je da Republika Srpska mora da prati poziciju Srbiju. Dok god je Srbija vojno neutralna, mi nemamo uslova da bilo ko od nas pristane na bilo koje članstvo u NATO. Razumem Bošnjake. Turska je u NATO, jedan dobar deo njih doživljava Tursku kao zaštitnika. Razumem Hrvate, Hrvatska je u NATO. Ali, oni moraju razumeti Srbe, jer Srbija nije u NATO.

S druge strane, ako bi Srbija odlučila da uđe, a mi ne uđemo, onda ne razumem srpskog političara, koji će reći "ne". Onda bi on bio taj, koji deli srpski narod. Mi moramo biti zajedno.

• Znači, sve oči su uprte u Beograd?

- Ja pokušavam da budem realan. Zamislite, situaciju u kojoj neki srpski političar iz Republike Srpske potpiše članstvo BiH u NATO. Zamislite, ne daj Bože, neki novi sukob, da teritorija Republike Srpske bude baza za NATO u nekom novom sukobu. Ni teorijski se to ne sme dozvoliti. Ili obrnuto.

Na svu sreću, o tome se neće brzo odlučivati. Mi smo jako, jako daleko od toga.

• Kako vidite zahtev Milorada Dodika da se u Skupštini Republike Srpske ponovo razmatra Izveštaj o događajima u Srebrenici 1995. godine?

- Dok ne vidim dokument, koji predlaže, a do sada nije, bar koliko ja znam, objavio, dok ne vidim argument, teško da mogu da se opredelim.

Bilo bi to napamet. Nije loše da se o svemu razgovara, pa i o tome. Mislim da je jako važno, ako postoje nove činjenice, novi dokazi, da se to jednom skupi na jedno mesto i da se vrlo javno predstavi javnosti. Ali, da bi to imalo težinu, mora biti jako i argumentovano.

Ne sme biti samo prazna priča. Mora biti jako i argumentovano. Nisam se izjašnjavao o tome, sve dok ne vidim šta u stvari piše o tome, što se želi promeniti.

Ako to budu argumentovane činjenice, ako se one baziraju na dokazima, zaista mislim da će to biti snažno. Ali, ako to bude prazna priča, samo zbog kampanje, bez argumenata, bez dokaza koji mogu izdržati javnu kritiku, onda se bojim da je to samo jedna igrarija za izbore.

• Javnost u Republici Srpskoj, ali u Srbiji sa velikom pažnjom prati slučaj “David Dragičević”. Roditelji ovog mladića su najmanju ruku izrazili veliku skepsu zbog rada policije i tužilaštva. Došlo je i razmene oštrih reči između predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i Davora Dragičevića. Kako Vi komentarišete celu ovu tragičnu situaciju?

- Mislim da je bilo vidljivo da je Davor Dragičević čuvao gospodina Dodika, posebnih tokom prvog dela proseta. Čuvao ga od bilo kakvog uvlačenja i koliko sam shvatio cenio njegovu ulogu u početku. Gospodin Dodik je nekoliko stvari otišao daleko i preterao u napadima, da se to već pretvorilo u neku vrstu ličnog odnosa.

• Da li je došlo do nepotrebne politizacije slučaja?

- Ako ste primetili, ja zaista nisam hteo i vrlo retko ćete naći, osim kada me novinar najdirektnije pita, da sam ja to koristio. Iz dva razloga. Prvo, mislim da taj pokret, koji je pokrenuo roditelj, treba da ostane, odvojen od političara. Zato nisam hteo da to mnogo komentarišem. Da budemo realni - nijedan od političara, pa čak ni gospodin Dodik ne bi bio u stanju da sakupi onoliki broj ljudi, koji se skupio na Trgu.

To je očito neka vrsta autonomnog pokreta, koji se razvio. I u kome postoje ljudi, koji su zbog gluposti koje su se pojavljivale, izgubile poverenje u institucije. Institucija kaže "nije ubistvo", onda posle sto i više dana pritisaka i svega, tužilaštvo kaže "ipak je ubistvo".

Što to nisu radili sve vreme? Šta je to važnije? Sujeta pojedinaca ili nešto drugo? Sto dana se praktično ništa nije znalo, šta se događa.

Mislim da je to ogroman problem - poverenje u institucije. Vlast počinje da gubi, kada narod izgubi poverenje u institucije. Ono što, inače, mislim da je greška SNSD i Dodikove vlasti jeste prenaglašavanje pojedinca, a potcenjivanje institucija.

Srpski narod ne čuva ni Dodik, ni Ivanić, ni Cvijanović, ni Govedarica, njega tamo čuvaju njegove institucije. Svi mi ćemo biti i proći. Ne treba nikome od nas davati božanski značaj. Jedino institucije, koje tamo imamo, one nas u stvari čuvaju, one čuvaju naše pravo da u Republici Srpskoj budemo svoj na svome.

• Kažete da bi teško bilo koji političar sakupio narod na Trgu. Da li to znači, da su ljudi izgubili poverenje u političare i kakav onda rezultat očekujete na izborima?

- Dobrim delom jesu izgubili poverenje, jednim delom to je malo vlast širi priču da su svi političari isti. Nisu svi političari isti. Ogromna je razlika između političara.

Kada pogledate realno, šta je razlika između mene i Dodika. I on i ja nastojimo da čuvamo Republiku Srpsku. Samo se metode razlikuju. Njegove su malo bombastičnije, a moje su malo drugačije - mirnije, tiše i iza scene. Ja mnogo više to rešavam iza scene, nego u javnosti.

Praktično nijednu političku bitku u ovom mandatu u Sarajevu nisam izgubio. Sve do jedne sam dobio. Nisam o tome mnogo pričao, ali sam ih dobio.

Ključ izbora u BiH, posebno u Republici Srpskoj, drže oni koji ostaju kod kuće. Ljudi, koji su u principu nezadovoljni, ili im je dovoljno komforno, ili smatraju da su svi političari isti. Oni drže odgovor na to, šta će biti na ovim izborima.

Ako ta grupacija izađe nešto više, nego što inače izlazi, vrlo je realno i ja sam potpuno uveren da će opozicija pobediti.

Ako oni ostanu kod kuće, sledi druga faza - to je pokušaj zloupotrebe tih nedostajućih glasova, a to su manipulacije na izborima. Tu je SNSD jako vešt.

• Apriori ozbiljne optužbe?

- Nisu. Imamo mi iskustva. Na najjednostavnijem listiću, na pretprošlim izborima, kada sam imao negde oko 13,5 odsto nevažećih glasova, namestili su samo tri imena. Najjasnije je meni, šta se tu događa. I opet je razlika bila minorna, 4-5 hiljada u korist mog tadašnjeg protivnika. I oni su sami rekli "uspeli smo sanirati stvari".

Nije važno, suština je da treba videti da što više ljudi izađe na izbore. Ja ih dosta optimistično očekujem. Ja sam političar, koji je na poslednjim izborima u BiH dobio najviše glasova. Imao sam negde oko 318.000, daleko više i od Dodika, Cvijanovićke, Izetbegovića, Čovića.

Ne verujem da sam te ljude razočarao. Samo da se oni ponove, ja imam uslove da pobedim.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)