Otkrivamo: Šta su lideri regiona potpisali na samitu u Londonu
Deklaracije je u ime Srbije potpisala Ana Brnabić, a potpisnici su se obavezali i da će jednom godišnje podnositi izveštaj o sprovodenju zajednickog okvirnog plana u okviru Berlinskog procesa
Srbija je na nedavnom samitu lidera Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa u Londonu potpisala tri zajedničke deklaracije koje se odnose na regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose, nestale osobe i ratne zločine.
Preporučujemo
Dačić na sastanku sa privrednicima u Mozambiku
Stefanović oštar prema EU, Albancima i opoziciji: Vučić pokušava da nas vrati u igru za Kosovo, dosta više sa "pozivamo obe strane''
U deklaraciji o regionalnoj saradnji potpisnici se obavezuju da će rešiti sva otvorena bilateralna pitanja u duhu dobrosusedstva i zajedničke posvećenosti evropskim integracijama.
Otvorena pitanja treba rešavati bilateralnim pregovorima i drugim miroljubivim sredstvima, uključujući i međunarodnu arbitražu, navodi se u deklaraciji objavljenom na sajtu londonskog samita.
Između ostalog navodi se i posvećenost prevazilaženju nasleđa prošlosti kroz pomirenje i dobrosusedske odnose.
U deklaraciji se pohvaljuje i pozivitan napredak u regionalnoj saradnji uz nekoliko primera, među kojima istorijski sporazum Grčke i Makedonije oko imena, kao i tehnički razgovori između BiH i Srbije o rešavanju pitanja koja se odnose na granicu.
Druga deklaracija koja se odnosi na pitanje ratnih zločina propisuje da treba otklanjati prepreke za efikasnu regionalnu saradnju, uključujući razmenu informacija, saradnju između tužilaštva i brzu međunarodnu pravnu pomoć.
Navodi se i da "treba izbegavati konflikte oko jurisdikcije".
U deklaraciji nema formulacije da se nadležnost nad zločinima iz rata koji su počinjeni na teritoriji Hrvatske predaje Hrvatskoj, kako je to nedavno protumačio hrvatski premijer Andrej Plenković.
- Tu je vrlo jasno stavljena jedna formulacija o izbegavanju sukoba nadležnosti. Kad govorite o izbegavanju sukoba nadležnosti onda to za Hrvatsku znači da je Hrvatska ta koja je nadležna za procesuiranje svih kaznenih dela koja su se dogodila na njenoj teritoriju - rekao je Pleković u utorak novinarima u Londonu.
U tom dokumentu stoji i da treba poštovati presude međunarodnih i domaćih sudova koje se odnose na ratne i druge zločine, odbacivati mržnju i veličanje ratnih zločinaca, promovisati kulturu poštovanja i solidarnosti prema svim žrtvama, bez odlaganja procesuirati važne slučajeve i rešiti zaostale predmete, kao i pojačavati kapacitete tužilaca i sudija.
U deklaraciji o nestalim osobama, potpisnici se obavezuju da obezbede nepristrasne i efikasne istrage u skladu sa međunarodnim standardima za zaštitu ljudskih prava, kao i da reše što je više moguće slučajeva u narednih pet godina.
Deo deklaracije odnosi se i na uključivanje i članova porodica nestalih u procesu traženja ili lociranja nestalih osoba.
Lideri vlada zapadnog Balkana obavezali su se i da će angažovati sve domaće institucije koje su nadležne za lociranje i identifikaciju nestalih osoba kako bi došli do informacija o grobnicama, kao i da tačne i pouzdane informacije o tome budu dostupne javnosti.
Deklaracije je u ime Srbije potpisala Ana Brnabić, a potpisnici su se obavezali i da će jednom godišnje podnositi izveštaj o sprovodenju zajednickog okvirnog plana u okviru Berlinskog procesa.
(Telegraf.rs / Tanjug)