Za kraj Samita o Zapadnom Balkanu u Londonu: Premijerka Brnabić na prijemu kod princa Čarlsa (FOTO) (VIDEO)
Posle zvaničnog završetka Samita o Zapadnom Balkanu, za sve šefove delegacija biće upriličen prijem, čiji će domaćin biti Čarls, Princ od Velsa
Ana Brnabić boravila je danas u Londonu, gde se održao Samit o Zapadnom Balkanu, u okviru kog je prisustvovala brojnim panelima ali i sastanku svih premijera sa Balkana. U fokusu razgovora bila je ekomska saradnja u regionu, a učesnici samita su bili brojni evropski lideri.
Posle završetka petog po redu samita Zapadnog Balkana, koji se održava u okviru Berlinskog procesa, a čiji je domaćin ove godine bila britanska premijerka Tereza Mej, učesnici, uključujući i predsednicu Vlade Republike Srbije, prisustvovali su prijemu u palati Sveti Džejms, koji je za učesnike Samita o Zapadnom Balkanu priredio princ od Velsa.
Prijemu su prisustvovali britanska premijerka Tereza Mej, nemačka kancelarka Angela Merkel, bivša visdoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton, premijeri Zapadnog Balkana koji su učestvovali na Samitu, visoki evropski zvaničnici i drugi gosti.
Merkelova pohvalila Srbiju, pa tražila susret sa Anom Brnabić
Nemačka kancelarka Angela Merkel je podsetila na važnost digitalne agende, obrazovanja i međusobnog priznavanja diploma, pohvalila Srbiju za mobilnost ljudi i istakla da bi ostali u regionu trebalo da učine više.
- Mladi i obrazovanje su važne teme. Moramo da podstičemo intelektualnu izvrsnost - rekla je Merkelova.
Kako saznaju mediji, susret će se desiti na večeri koju će princ Čarls prirediti za premijere učesnike samita Zapadnog Balkana u Londonu. Kako je rečeno u premijerkinom kabinetu, ovaj susret inicirala je nemačka kancelarka nakon izlaganja na jednom od panela.
Brnabić: Jačanje regionalne saradnje šansa koju Zapadni Balkan ne sme da proputi
Predsednicu Vlade Srbije dočekao je Alen Dankan, britanski ministar za Evropu i Ameriku.
- Jačanje regionalne saradnje je šansa koju ne smemo da propustimo, za Zapadni Balkan važan je ekonomski razvoj, a zajednički izazov je brži i dinamičniji rast BDP-a - izjavila je ona danas u na panelu posvećenom ekonomiji.
Govoreći o izazovima regiona, navela da obim direktnih stranih investicija u regionu od četiri milijarde evra godišnje treba povećati i intenzivno raditi na smanjenju stope nezaposlenosti među mladima i problemu odliva mozgova.
Ona je naglasila da je za Zapadni Balkan važan ekonomski razvoj i da je zajednički izazov brži i dinamičniji rast BDP-a.
Govoreći o izazovima regiona, Branabićeva je navela da obim direktnih stranih investicija u regionu od četiri milijarde evra godišnje treba povećati i intenzivno raditi na smanjenju stope nezaposlenosti među mladima i problemu odliva mozgova.
- Jačanje regionalne saradnje je naša šansa koju ne smemo da propustimo - naglasila je Brnabić.
Premijerka je istakla da je regionu neophodno brže sprovođenje Višegodišnjeg akcionog plana za Regionalni ekonomski prostor Zapadnog Balkana, koji je usvojen na Samitu u Trstu i koji obuhvata trgovinu, investicije, mobilnost i digitalno povezivanje.
Predsednica vlade rekla je da je "regionu potreban novi model ekonomskog rasta zasnovan na investicijama u inovacije i nove tehnologije, istraživanje i razvoj i kreiranje povoljne klime za start-apove".
- Moramo da razvijamo ekonomiju koja će u fokusu imati digitalizaciju, inovacije i IT, a modernizacija privrede istovremeno znači i pomeranje celog društva unapred. Neophodan preduslov za građenje moderne ekonomije jeste nastavak strukturnih reformi i jačanje vladavine prava - naglasila je ona.
Brnabić je istakla da je u fokusu rada Vlade Srbije borba protiv korupcije, modernizacija javne administracije i sistemsko uvođenje elektronskih servisa za građane i privredu, čime poboljšavamo uslove poslovanja i podižemo kvalitet života našim građanima.
- Infrastrukturne investicije osnov su za jaku ekonomiju: bez dobre infrastrukture nema razvoja trgovine niti bržeg ekonomskog rasta - rekla je.
U sprovođenju Akcionog plana za Regionalni ekonomski prostor postignut je napredak u oblasti međusobnog priznavanja profesionalnih i akademskih kvalifikacija koji će olakšati mobilnost, dok će projekat elektronske razmene dokumenata ubrzati carinske i granične procedure, rekla je ona.
Prema najavama medija, premijerka je trebalo da obavesti visoke evropske zvaničnike o najnovijim dešavanjima na Kosovu, kao i o stavu Srbije o prekidu dijaloga i hapšenju petorice Srba jutros na Kosovu, ali nije bilo potvrde da li se to pojavilo kao tema na sastanku.
Kraj Berlinskog procesa?
Umesto Berlinskog procesa, koji je u rukama sve većeg broja zemalja, bolje bi bilo imati proces EU i Zapadnog Balkana koji bi obuhvatio sve članice Unije i poslao signal da će taj region uskoro biti u tom bloku, kaže Florijan Biber, profesor Univerziteta u Gracu i koordinator grupe BiEPAG.
- Time bi se Evropskoj komisiji omogućilo da preuzme centralniju ulogu, da unese više doslednosti i doda instrument koji može rešiti pitanja za koja EU institucionalno nije tako dobro opremljena, kao što su bilateralna pitanja i poboljšanje odnosa među zemljama regiona i njihovim susedima - navodi on u autorskom članku za portal "Juropean Vestern Balkans".
Biber, koji je inače danas govorio na sesiji u okviru samita u Londonu o Zapadnom Balkanu, primećuje u tekstu za EWB da je Berlinski proces, kada je pokrenut pre pet godina, trebalo da donese novu dinamiku regionalnoj saradnji i približi Zapadni Balkan EU.
- Mnogo se toga promenilo od prvog sastanka u Berlinu. Saradnja je značajno povećana među zemljama Zapadnog Balkana i pokrenut je izvestan broj projekata i inicijativa, a bilateralni odnosi su poboljšani, posebno između Makedonije i Bugarske, kao i Grčke, Pa ipak, berlinski proces je u posrtanju. Međutim, za to nije kriv Zapadni Balkan, već članice EU koje u njemu učestvuju - rekao je Biber.
Evropska unija je posvećena zajedničkoj budućnosti
Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, koja predstavlja EU na samitu Zapadnog Balkana u Londonu u okviru Berlinskog procesa, rekla je danas da region čvrsto ide napred i da je EU posvećena zajedničkoj budućnosti.
Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i potpredsednica Evropske komisije kazala je da EU poslednjih godina radi na približavanju regiona EU politički, ekonomski i bezbednosno, saopštila je Evropska komisija.
- Videli smo izuzetne rezultate, rešenja najtežih bilateralnih pitanja. Zapadni Balkan snažno ide napred. Danas potvrđujemo da smo zajedno sa regionom na tom putu, da delimo posvećenost našoj zajedničkoj budućnosti - kazala je Mogerini.
Premijeri, ministri spoljnih i untrašnjih poslova sa Zapadnog Balkana sa partnerima iz nekoliko članica EU i visokim predstavnicima EU sastali su se u Londonu na dvodnevnom samitu kako bi nastavili da jačaju regionalnu saradnju između šest partnera iz regiona, kao i između regiona i EU, u cilju daljeg napretka evropskih integracija Zapadnog Balkana, navela je Evropska komisija.
Samitu prisustvuju i komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han i evropski komesar za bezbednost Džulijan King.
Komisija je navela da će u oblasti socio-ekonomskog razvoja fokus biti na daljem sprovođenju akcionog plana o uspostavljanju Regionalnog ekonomskog prostora dogovorenog na prethodnom samitu u okviru Berlinskog procesa u Trstu 2017.
Regionalni ekonomski prostor treba da doprinese atraktivnosti regiona radi ohrabrivanja investicija i povećanja trgovine i time otvaranja radnih mesta.
U sklopu te teme na samitu se razgovara i o digitalnim veštinama a posle usvajanja Digitalne agende za Zapadni Balkan u junu u Sofiji.
Učesnici samita razmatraju i načine finansiranja malih i srednjih preduzeća i "startapova", kao i potrebu regiona da se angažuje na energetskoj tranziciji i bolje iskoristi značajan hidropotencijal kojim raspolaže.
Evropska komisija će, kako bi podržala te ciljeve, a u saradnji sa partnerskim finansijskim institucijama, početkom 2019. izaći sa novim instrumentom garancija kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF).
Uz obećanih od strane EU 150 miliona evra za 2019-20, cilj je da te garancije dostignu milijardu evra investicija u održiv socio-ekonomski razvoj i regionalnu integraciju.
U domenu saradnje u bezbednosti, Komisija je ocenila da je samit u Londonu prilika da se unapredi saradnja između agencija za sprovođenje zakona na Zapadnom Balkanu, uključujući u razmeni informacija.
Na samitu se razgovara i o vezi između korupcije i bezbednosti a predstavnici zemalja Zapadnog Balkana ponovili su da su posvećeni borbi protiv korupcije.
Kada je reč o boljoj političkoj saradnji, Komisija je istakla da su regionalna saradnja i dobri susedski odnosi u središtu puta zemalja regiona ka EU.
Ministri u Londonu takođe treba da razmene mišljenja o bilateralnim pitanjima i problemima nasleđenim iz prošlosti.
Komisija je navela i da EU podržava uključivanje mladih iz regiona u EU projekte, poput programa Kreativna Evropa i Erazmus plus.
Strategija koju smo predstavili za Zapadni Balkan u februaru ove godine izazvala je reakcije i dela, a čitav proces je indikativnim datumom (2025. godina) dao više kredibiliteta, izjavio je danas komesar Evropske unije za proširenje Johanes Han, na marginama Samita lidera zapadnog Balkana u Londonu.
- Ovaj datum je čitavu priču načinio konkretnijom i smatram da je to bitno... Na početku sam oklevao, ali danas mi je drago što su me ubedili da je datum dobra ideja - rekao je Han na panel diskusiji tink tenka "Četam haus", dodajući da je datum "ambiciozan", ali i dalje "izvodljiv".
Prema njegovim rečima, pristupanje zemalja zapadnog Balkana 2025. godine značilo bi da one moraju da pregovore i neophodne procese završe do 2023. godine, što je izazov.
Indikativni datum izazvao je reakcije i unutar EU, što je prema rečima Hana "podjednako bitno", jer sada pojedini lideri prihvataju da su stvari ozbiljnije nego što su verovali.
- To je na jedan način dobro, jer dovodi do diskusije unutar EU i to je jedan od glavnih razloga koji me je ubedio da postavimo datum - rekao je Han.
On kaže da su svi nezadovoljni trenutnom situacijom i da se tu ne dovodi u pitanje širenje EU.
- Ne slažem se sa pristupom Emanuela Makrona da pre sledećeg koraka u širenju moramo da to razjasnimo unutar EU - rekao je Han.
Još jedna bitna posledica predstavljanja strategije bilo je to što je EU stavila do znanja da neće primati države koje nisu rešile konflikte sa svojim susedima.
- Zajedno sa indikativnim datumom, to je stvorilo više energije da se reše najvidljiviji problemi, kao što je rešenje spora o imenu (Makedonije) i sada moramo da uradimo sve da pomognemo državi da ubedi svoje građane da je ovo pravi put napred - rekao je Han.
On je pomenuo Srbiju, kao i Crnu Goru, naglasivši da su te dve države uspele da otvore nova poglavlja u pregovorima sa EU.
Pohvalivši Bosnu i Hercegovinu na završenom upitniku, Makedoniju i Grčku na rešenju spora o imenu, Han je istakao i da Albanija ima da reši probleme sa Grčkom, dodajući da sve zemlje regiona imaju neku vrstu "oklevanja" u rešavanju problema sa vladavinom prava.
- To je obavezno u EU. Smatram da kombinacija vladavine prava i ekonomskog razvoja na neki način pomaže u ovome. Mislim da je ceo region, po pitanju vladavine prava, u nekom tranzicionom periodu - rekao je Han.
On je istakao da su mnogi lideri shvatili da se moraju baviti vladaviinom prava, dodajući da je suočen sa oklevanjem i da su članice EU sve više nestrpljive po ovom pitanju.
- Oni to vide kao ključ za razvoj regiona i to se ne tiče samo borbe protiv korupcije, ima još mnogo polja kao što su sloboda izražavanja, nezavisno sudstvo, gde je potrebno još napretka - kaže Han.
Komesar je istakao da je regionu neophodno državništvo da bi se razumelo da su u društvu i mentalitetu neophodne promene kako bi se napredovalo prema Evropi.
Na Samitu će u toku poslepodnevna govoriti i premijerka Ana Brnabić.
Domaćin je britanska premijerka Tereza Mej, koja će zajedno sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel zatvoriti samit.
Učesnici u londonskom samitu su i austrijski kancelar Sebastijan Kurc, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Federika Mogerini, evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han, predsednik Evropske investicione banke Verner Hojer, predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Suma Čakrabarti i drugi evropski zvaničnici.
Posle zvaničnog završetka Samita o Zapadnom Balkanu, za sve šefove delegacija biće upriličen prijem, čiji će domaćin biti Čarls, Princ od Velsa. Prvi Samit o Zapadnom Balkanu u okviru "Berlinskog procesa"inicirala je nemačka kancelarka Angela Merkel, i on je održan 2014. godine u Berlinu.
Prošlogodišnji Samit o Zapadnom Balkanu održan je u Trstu, dok će se sledeći biti održam 2019. godine u Poljskoj.
Pogledajte i VIDEO: Brnabić: Priština se ponaša sve agresivnije, više od 20 incidenata dogodilo se od maja
(Telegraf.rs / Tanjug)