Da li je kasno za kompromis? Ovo su glavni zaključci stručnjaka o budućnosti Albanaca i Srba (FOTO)

- Mogu li i kako dva najbrojnija naroda na Balkanu da prevaziđu sukobljene interese i međusobno nerazumevanje - jedna je od tema diskusije

Na dobrom smo putu, ako budemo iskreno, uz međusobno uvažavanje razgovarali o odnosu dva najbrojnija naroda na Balkanu da prevaziđemo sukobljene interese i međusobno nerazumevanje, rekla je danas direktorka nacionalne novinske agencije Tanjug Branka Ðukić, otvarajući konferenciju "Srbi i Albanci - kojim putem dalje" u organizaciji Tanjuga i albanske novinske agencije ATA.

Kad se mi sa prostora bivše Jugoslavije okupimo na jednom mestu, dođe do raspadanja: Šta je Dačić rekao o ostavci britanskog premijera

O odnosima dva naroda, istorijskim, političkim i međunarodnim okolnostima koji generišu te odnose danas, kao i u kom pravcu bi oni mogli da se razvijaju u budućnosti, s obzirom da koračamo ka istom cilju, ulasku u EU, razgovaraće, na dva panela, srpski, albancki i međunarodni poznavaoci ovih odnosa.

Ðukić je istakla da joj je posebno zadovoljstvo što može da pozdravi prisutne u Beogradu u ime domaćina susreta, agencije Tanjug, koja zajedno sa kolegama iz Tirane, agencijom ATA, organizuje ovaj skup.

- Već sama činjenica da konferenciju organizuju dve nacionalne agencije mogla bi da bude deo odgovora na pitanje koje postavljamo - Srbi i Albanci, kojim putem dalje. Naravno ovde smo kako bi razmenili i čuli neke konkretne sudove i ideje - mogu li i kako dva najbrojnija naroda na Balkanu da prevaziđu sukobljene interese i međusobno nerazumevanje. Na dobrom smo putu ako o tome budemo razgovarali iskreno, pošteno i uz međusobno uvažavanje i ako se prisetimo, ako smo uopšte zaboravili, šta je to dobro u istoriji naših odnosa i šta, i sada, spaja naša dva naroda - objasnila je ona.

Izrazila je uverenje da će tako i biti, jer su na skupu srpski i albanski intelektualci, poznavaoci tih odnosa, ali pre svega ljudi koji znaju da uprkos različitim interesima imamo i zajedničke i spremne su da ih promovišu.

Ukazala je da su na skupu Eduard Kukan i Bodo Veber, ličnosti od ugleda i uticaja na međuanrodnoj sceni i u evropskim institucijama, od kojih umnogome zavisi i naša budućnost.

- Ovo je prilika da i sa vama razmenimo mišljenja izvan okvira političkih platformi i strategija, koje su neretko daleko od osećanja, želja, percepcije i inetresa, i razumljivih očekivanja običnih ljudi. Pa iskoristimo ovu priliku, razgovarajmo. Okupila su nas dobra volja i dobre namere, a Tanjug, kao vodeća agencija u regionu, i agencija koja pormoviše nacionalne, ali i evropske vrednosti, i ATA svakako, tu su da se vaš glas i danas daleko čuje - poručila je ona.

Prisutne je pozdravila i direktorka Albanske novinske agencije ATA Armela Krasnići koja je poručila da je uloga medija u obe države sada važnija nego ikad.

Ona je istakla da su konačno stvoreni novi uslovi da Srbija i Albanija mogu da razgovaraju o svim pitanjima koja ih dele i pitanja na koja se čekalo od Berlinskog procesa.

- Možemo licno da razgovaramo o svim stvarima koje nas dele. Uprkos rekordnoj trgovinskoj razmeni i broju turista u Srbiji ove godine, i dalje je puno predrasuda u obe zemlje. Uloga novinskih agencija i drugih medija je da te predrasude razbije komad po komad tako što će govoriti istinu koju je lako otkriti - ukazala je Krasnići.

Uloga medija, ističe, jeste pre svega u uništavanju svih barijera koje su podelile dva naroda koja imaju slične tradicije, ali i istu gostoprimljivost.

Upravo zbog te uloge medija, ona je posebno zahvalila direktorki Tanjuga Branki Ðukić na inicijativi za održavanje ove konfrencije.

- U pripremi pozdravnog govora naišla sam na članak iz 2012. godine u jednim albanskim novinama, gde se pogrešno ocenilo to što je jednom Srbinu u Tirani dozvoljeno da prodaje pljeskavice i kebab. Psihološki osećaj danas je kao da je prošao vek od tog članka, koji su zamenjeni člancima o turističkim atrakcijama, umetnosti, kulturi i mogućim investicijama - primetila je direktorka ATA-e.

Investicije u infrastrukturne projekte, prema njenom mišljenju, jesu budućnost dve zemlje.

- Budućnost Srba i Albanaca je i sve tešnja saradnja, jer danas 100 srpskih biznismena radi u Albaniji, mnogi albanski biznismeni dolaze u Srbiju ne samo radi poslovanja, već i da bi naši partnere - rekla je Krasnići.

Takođe, poručila je da dve zemlje ne bi trebalo da dele dnevni problem već da zajednički treba da rade na evropskoj bućnosti i stabilnosti.

- Borimo se za našu decu jer oni ne treba da budu podeljeni granicama ili sećanjima, ne kažem da ćemo zaboraviti svoju istoriju, ali budućnost pripada miru, većoj saradnji i generaciji za koju sam sigurna da će stvari raditi na bolji način. Sve što sada radimo treba da gleda ka budućnosti a ne ka prošlosti - zaključila je direktorka uz poruku da joj je uvek čast da poseti Beograd, grad na Dunavu.

Uvodno slovo na temu odnosa Srba i Albanaca dao je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, a stavove o tome šta spaja dva najbrojnija naroda na Balkanu, šta su ključne prepreke i kako ih prevazići razmeniće poslanik u Evropskom parlamentu Eduard Kukan, dr Rigels Halili sa varšavskog univerziteta, dr Predrad Marković sa Instituta za savremenu istoriju beogradskog univerziteta, Piro Miša sa albanskog instituta za dijalog i komunikacije, te i Dušan Janjić, šef Foruma za etničke odnose.

Tokom popodneva očekuju se i odgovori na pitanja - kako promeniti negativnu međusobnu percepciju u srpsko-albanskim odnosima i od čega će to zavisiti, koje će nam ponuditi Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije, albanski novinar Mustafa Nano, Momčilo Pavlović sa Instituta za savremenu istoriju, direktor Instituta za saradnju i razvoj iz Tirane Ardian Hačkaj, te i Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka.

DAČIĆ: Međunarodni odnosi opterećeni temom Kosova

Odnosi između Srba i Albanaca opterećeni su temom Kosova, zbog toga je ova tema teška, i kada se o njoj razgovara treba postupiti što je moguće racionalnije i tražiti trajna rešenja - kako bi se stavila tačka na sukob Srba i Alabanaca, rekao je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

- Svako od nas povezan je sa Kosovom na neki način, ja sam rođen u Prizrenu. To je bio prvi srpski glavni grad, a tamo danas živi svega nekoliko desetina Srba. Važno je da se eliminiše uzrok problema u odnosima između Srba i Albanaca, a Srbija smatra da je put dijaloga imperativ u traženju rešenja za sve probleme i konflikte - rekao je Dačić.

On je naveo da je pozicija Vlade i predsednika Srbije vrlo transparentna i uperena na postizanje cilja, a to je očuvanje i promovisanje mira i stabilnosti.

- Čvrsto smo opredeljeni da zajednički radimo sa svim zainteresovanim stranama, spremni smo da razgovaramo o svim pitanjima kako bi se omogućio svestrani napredak. Smatramo da je svim narodima i zajednicama potreban mir i stabilnost u regionu i njihov ubrzani ekonomski oporavak. Stoga je nastojanje Srbije da se zajedno sa drugim zemljama što skorije integriše u EU. Odnosi između Srba i Albanaca važni su za region, ali i za EU i na to treba gledati kao na kapital za buduće generacije - rekao je Dačić.

Govoreći o unutrašnjem dijalogu o KIM u Srbiji, Dačić je rekao da je to izraz velikog demokratskog kapaciteta društva, kao i potrebe traženja adekvatnog rešenja uz izbegavanje fragmentirane pozicije.

- Zato svrha unutrašnjeg dijaloga nije dolaženje do prostog zbira različitih ideja i pogleda, već šansa za sagledavanje čitavog spektra mogućih solucija i kristalisanja stavova naše zemlje. Posledično, unutrašnji dijalog je doveo do porasta kredibiliteta Srbije u evropskim i svetskim okvirima - rekao je Dačić.

Kada je reč o razgovorima u Briselu, Srbija ima dovoljno političkog senzibiliteta da oseti momenat rešavanja pitanja Kosova i Metohije i da svu svoju energiju i snagu uloži u pravcu postizanja kompromisa, kako se ne bi propustila istorijska prilika za dogovor sa albanskom zajednicom, naveo je ministar.

- Za razliku od nekih naših zapadnih partnera, ne gledamo na pitanje Kosova i Metohije kao na rešenu stvar, već da se samo kroz dijalog može doći do rešenja. Prioritet delovanja Srbije predstavlja opstanak i poštovanje prava srpske zajednice, njen ekonomski razvoj, očuvanje kulturne baštine i imovine Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji - rekao je Dačić.

Dodao je da se Beograd snažno zalaže za dijalog sa Prištinom, smatrajući da pregovarački proces nema alternativu.

Kako je istakao, ne misli "ni dobro, ni lepo" o uticajima sa strane na naš region i kaže da niko ne može bolje od nas samih da definiše problem koji izaziva probleme, a to je pre svega, prema njegovim rečima, pomešanost naroda.

Kako je rekao, osim Slovenije, na prostoru bivše Jugoslavije nije bilo nijedne zemlje u kojoj je jedan narod potpuno većinski.

- Neko nas je izmešao i pomešao, i u tome ima problema, ali ima i prednosti. Eliminišimo probleme i budimo zajedno. Svi smo mi u regionu braća i sestre i ne smemo da dozvolimo da nas svađa bilo ko sa strane - poručio je Dačić.

On je podsetio da je on sa Hašimom Tačijem započeo dijalog u Briselu.

Kada su se sreli kod Ketrin Ešton, to javnost nije znala dok nisu objavili sliku, to je bila istorijska vest, a danas, kaže Dačić, nije.

- Priština misli da je to sve već rešeno i nemaju impuls za kompromis. Mi verujemo da možemo da idemo u pravcu kompromisa, ali bez jednostranih akata - ističe Dačić.

Komentarišući to što ga kosovski ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli optužuje da mu "kvari posao" povlačenjem priznavanja Kosova, on kaže da ta činjenica samo potvrđuje da proces nije doveden do kraja.

- Kad slušate razgovor kod Mogerini mislite da ste na dobrom putu, ali čitam sad vesti o hapšenju Srba na Kosovu - znači jedan korak napred, dva nazad. Nije lako. Nije jasna situacija pa da se favorizuje neko rešenje - smatra Dačić.

Kako kaže, kad je reč o Kosovu, uglavnom postoje dva stava - da je Kosovo nezavisno i da je deo Srbije - a, ističe on, život je negde između.

- Problem je i politička nestabilnost na Kosovu, dok kod nas to njje slučaj. Na Kosovu svi traže alibi da se nešto ne sprovede - konstatovao je on.

Nama nije interes da blokiramo albanski narod, ističe Dačić, ali nemojmo da potcenjujemo pitanje teritorije.

- Teritorije i žene su uvek bile razlog velikih sukoba. Moramo da uvažavamo legitimne interese i jednih i drugih -kaže on dodajući da je cela borba na Kosovu bila za teritoriju i stvaranje države, a ne za demokratske vrednosti.

Dačić dodaje da nema otvorenih pritisaka na Srbiju da prizna Kosovo, ali da ne možemo da uđemo u EU ako neka zemlja ne da svoju saglasnost.

- Ako Priština ne bude spremna za kompromis, vizna liberalizacija je možda nešto najviše što Kosovo može da dobije od EU - zaključio je on.

Poslanik u Evropskom parlamentu: Neophodno nastaviti pregovore

Poslanik u Evropskom parlamentu Eduard Kukan rekao je da dobri odnosi i saradnja između Albanije i Srbije pozitivno utiču na ceo region.

On je naglasio da je skup organizovan pravovremeno, a rezultat može dati pozitivan doprinos celom regionu.

- Ukoliko ima problema u odnosima Srbije i Albanije onda dolazi do širih problema u regionu. U dugim hodnicima institucija u Briselu mi odnose Srbije i Albanije percipiramo u regionalnom kotekstu. Niko ne sumnja da su Srbija i Albanija važni igrači u regionu. Mi ih posmatramo kao deo procesa integracije i procesa proširenja EU. Znamo da je neophodno da se ovaj proces nastavi - objasnio je on.

Kukan je preneo da je radio i sa Srbijom i Albanijom i da mu je drago što je Srbija u pristupnom procesu EU, kao i izrazio nadu da će uskoro krenuti i pregovori sa Albanijom.

Rekao je da EU procenjuje svaku zemlju prema sopstvenim zaslugama i gleda napredak svake države u široj dimenziji, kontekstu zapadnoalbanskog regiona.

Kukan je kazao da očekuje da društva i narodi u obe zemlje budu mnogo aktivnije u međusobnim odnosima i saradnji.

Prema njegovim rečima ako su lideri angažovani i hrabri oni time šalju jasnu poruku narodu da mogu da se angažuju i pozitivno utiču na odnose zemalja.

U svom izlaganju on se osvrnuo i na opasku šefa srpske diplomatije Ivice Dačića da se gde god dođu „Balkanci“ nešto se dogodi, kao sada u Londonu, kada je ostavku podneo šef britanske diplomatije Boris Džonson.

- S tim u vezi bih vam nešto poručio – ako planirate sledeće posete nemojte da putujete samo po evropskom kontinentu, već uključute u svoje planove i neke druge - šaljivo je rekao Kukan.

Janjić: Bićemo ili igrači u evropskoj ligi ii periferija

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić rekao je da je, kao i kroz istoriju, uvek bolje poći od ljudi i njihovih potreba, pa ćete lako rešiti i pitanje državnih teritorija.

Janjić je ukazao da podilaženje nije jedini način da se dođe do rešenja i dobrog odnosa Srbije i Albanije, već da je to povećanje i koordinacija saradnje.

- Ukoliko se Srbija i Albanija slože, Zapadni Balkan je stabilan. Ako zajednički delujemo bićemo igrači u evropskoj ligi, ako ne, bićemo periferija. Kod dve zemlje reč je o različitim etnicitetima. Imamo muku sa malim razlikama, dok se one veće, poput jezika, lakše prevazilaze. Ne znamo dovoljno jedni od drugima, a trebalo bi da znamo više -ukazao je Janjić.

On je rekao i da je Kosovo okvir za odnos dve zemlje, ali i da ne vidi bolji put ka rešenju osim normalizacije, koja će voditi ka saradnji dve zemlje.

Halili: Kosovo srž problema; Marković: Balkanske nacije da reše balkansko pitanje

Istoričari Predrag Marković i Rigels Halili složili su se danas da je za odnose Srba i Albanaca ključno da se dve strane bolje upoznaju, da prevaziđu brojne streotipe, s tim što Marković ističe da Evropska unija treba da nam pruži evropsku perspektivu da bi se traume ostavile sa strane.

Halili je rekao da se slaže sa stavom da je Kosovo srž problema, ali takođe ističe i da se Kosovo često koristi u interne svrhe i interese.

Kako kaže, obe strane imaju dve zajedničke tačke - viktimizaciju i demonizaciju onog drugog.

- Ali stvari su mnogo kompleksnije. Mi mislimo da se poznajemo ali se u stvari ne poznajemo. Moramo da budemo otvoreni, da na drugog gledamo očima bez sopstvenih filtera - rekao je on.

Kako je dodao, moguće je govoriti o ovoj temi i Kosovu bez osuđivanja.

Ovaj istoričar iz Centra za ističnoevropske studije Univerziteta u Varšavi, kaže da ako sami ne razrešimo probleme niko nam ne može pomoći.

Potrebne su inicijative ne samo na nivou političara već i drugim. Posebno je važna uloga akademske zajednice, kaže on, dodajući da je ta zajednica za promenu.

Marković, s druge strane, smatra da je politika EU prema srpsko-albanskom konfliktu izgubila deo kredibiliteta.

- Prištini nije važan Briselski sporazum i možda su u pravu. Zašto nemaju bezvizni režim, jesu li oni građani drugog reda - pita on.

Marković podržava Halilija da dve strane treba bolje da se upoznaju.

- Samo neuspešni narodi su opterećeni traumama, a tamo gde postoji uspeh i napredak toga nema. Dajte nam evropsku perspektivu i zaboravićemo traume. Ako imamo tu perspektivu, lakše ćemo razrešiti ostale probleme - rekao je on.

Marković, takođe smatra da balkanska pitanja treba da reše balkanske nacije same.

Poverenica za ravnopravnost: Gušimo se tražeći razlike, a ne sličnosti

Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković rekla je da su Srbi i Albanci dva naroda koja su živela pod istim nebom, često strahujući od protivnika koji su ih svađali, ali danas je njihova saradnja i mir ključ bezbednosti na Balkanu.

Ona je u tome saglasna sa govornicima te konferencije.

Odnosi Srba i Albanaca su duboko ukorenjeni nepravdom i podeljeni oko kosovskog pitanja, ukazuje ona.

- Ne poznajemo se dovoljno, strahujemo jedni od drugih, gušimo se tražeći razlike a ne sličnosti. Danas imamo ljude koji hoće rešenje - poručila je Janković.

Poverenica je ukazala na veliki značaj konferencije za dalji odnos dva naroda, i dodala da je posebno važno što je danas pomenut jedan od najvećih problema - sloboda kretanja, koji bi trebalo omogućiti jednako bez diskriminacije za oba naroda.

- Da jedni drugima ne stavljamo prepreke, kad nam ih već EU postavlja - zaključila je Janković.

Ambasador Italije: Imamo odlične odnose sa obe zemlje

Ambasador Italije u Beogradu Karlo Lo Kašo saglasan je da je ključna uloga Albanije i Srbije za stabilnost u regionu.

On je napomenuo da Italija, baš zbog toga, ima odlične odnose sa obe zemlje, i podsetio da je u tom cillju dogovoreno da se organizuju sastanci ministara spoljnih poslova tri zemlje, a da je poslednji bio u februaru ove godine.

- Moramo da se upoznajemo bolje, ali i da svi budemo zajedno. Trebalo bi svi da budemo zajedno, ali nema sumnje da je evropska perspektiva pokretač procesa, a bolja saradnja ključ politike čiji je cilj prosperitet - poručio je Lo Kašo.

Paneliste i prisutne je pozdravio i jedan predstavnik albanske nacionalne manjine u Srbiji koji je istakao da se konferencija dešava u pravom trenutku, jer je i dijalog u toku.

On je rekao da Nacionalni savet Albanaca ima dosta problema koje je moguće rešiti samo uz volju i poštovanje obe države.

- Ova konferencija je dobra inicijativa i trebalo bi konkretnije da se razgovara. Mi Albanci želimo da imamo naša prava jer nam to omogućuju zakoni, domaći i međunarodni i ustav - poručio je.

Veber: Kosovo je otišlo od Srbije

Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije, ocenio je da je nažalost prošlo vreme za rešavanje normalizacije Beograda i Prištine putem kompromisa.

Veber je rekao da normalizacija odnosa Beogarda i Prištine, Albanaca i Srba neće ići putem suočavanja srpskog društva sa prošlošću, već sa realnošću.

- Kosovo je otišlo od Srbije i u dijalogu neće biti rešavanja putem kompromisa - uveren je on, dodajući da je Srbija u ranijim pregovorima propustila šansu da se dođe do kompromisnog rešenja, koje je bilo moguće 2011. ili 2013. godine.

Kritikovao je što je srpska politika tri decenije instrumentovalizovala pitanje Kosova, te dodao da je obmanjivanje javnosti da Srbija može da vrati proces na put ka kompromisu.

- Srbija priznavanjem realnosti ne može dobiti Kosovo, ali može dobiti to da ne bude i dalje nedovršena država - smatra Veber.

Takođe ukazuje da priča o istorijskom pomirenju dva naroda predstavlja zloupotrebu sa ciljem podele Kosova.

Rešavanje odnosa Srba i Albanaca, prema njegovim rečima, ne može ići putem Tirana-Beograd, već najvećim delom preko rešavanja odnosa Beograda i Prištine.

Istovremeno je ocenio da je neophodan preokret oko Zajednice srpskih opština, kritikujući da se vodi diskusija oko toga ko vlada teritorijom, a ne kako se vlada.

- Bez tog preokreta u razmišljanjima mora se reći da su dijalogom Albanci sa Kosova dobili najmanje, Srbija najviše, ali zato Srbi na Kosovu gotovo ništa - smatra Veber.

Takođe smatra da se pitanje autonomije pogrešno postavlja, jer je autonomija RS pokazala da nije ništa donela Srbima u BiH, pošto imamo situaciju da mladi u Foči ne mogu da pređu granicu ka Srbiji, ali ne što im je zabranjeno, već iz ekonomsko-socijalnih razloga.

U svom orbaćanju on se osvrnuo i na izjavu selektora srpske fudbalske reprezentacije Mladena Krstajića, dodajući da podržava kritiku nemačkog sudije na meču sa Švajcarskom, ali da deo izjave u kojoj traži da sudija mora da završi pred Haškim tribunalom, pokazuje kako srpsko društvo gleda na bližu prošlost.

Dalje on je kritikovao i albanskog premijera Edija Ramu rekavši da ima tendenciju da glumi oca albanskog naroda.

- Mogao bi naučiti od nedavne istorije Srbije, da je loš koncept glumiti oca nacije, jer otac neće stradati na kraju već deca. Treba poštovati granice, i u tim okvirima pomagati. Izjava o ocu svih Albanaca je štetna po albanski narod - naglasio je Veber.

Takođe je ocenio žalosnim odluku EU o odlaganju pristupnih pregovora sa Makedonijom i Albanije i poručio da se EU neće raspasti, već će se menjati, a i da je proces proširenja nezaustavljiv.

Konferencija je organizovana uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške, a medijski partneri su Prva televizija i portal Europian Western Balcans.

Srbi i Albanci da ne razgovaraju isključivo o Kosovu

Novinar Mustafa Nano veruje da bi razgovor Srba i Albanaca trebalo preusmeriti sa Kosova i na druge teme, jer je to ključ saradnje dva veoma slična naroda u budućnosti.

- Fokusiranjem samo na Kosovo ostaćemo okovani kuglom koja nas drži u mestu. Ono što me može učiniti optimističnijim je da usmerimo diskusiju u drugom smeru. Znamo da problem oko KiM postoji i da mora da bude rešen ali, ako se previse fokusiramo na njega bićemo taoci diskusije i ništa nećemo postići - poručio je Nano.

On je rekao da nije saglasan sa nekima od panelista da postoji dosta razlika između dva naroda I istakao da se u Beogradu oseća kao kod svoje kuće.

- Dakle, dobro se osećam ukoliko zaboravimo pitanje Kosova. Gospodin Bodo Veber i ja imamo jednu stvar koju delimo - da obojica volimo Srbiju i to nije šala. Smatram da je način na koji Srbi razmišljaju vrlo sličan meni, i ništa nije toliko različito u srpskom i albanskom pogledu na svet. Na to bi trebalo da se fokusiramo - poručio je Nano.

Dodao je i da emisija koju vodi nosi naziv "Provokacija", što je srpska reč, a da je time hteo da pošalje poruku da niko od Srba nije stranac u Albaniji i da postoji prijateljski odnos.

- Mnogi su postavljali pitanja kako sam mogao da izaberem tu reč. Ali, generalno gledano ona nije izazvala ništa veliko, prihvaćena je - objasnio je novinar.

Nano je napomenuo da dobra iskustva ima i sa srpskim novinarima, kao što je Zoran Panović iz lista "Danas", sa kojim, kaže, već nekoliko meseci razmenjuje članke, stavove albanskog i srpskog naroda, iako su mu neke kolege rekle da je to nemoguće.

- Ono što nas razdvaja je kosovsko pitanje - ništa drugo, naša komunikacija se odlično odvija I rešili smo da se usresredimo na, ne samo kosovsko pitanje, već i kritiku loših stvari u obe države - dodao je Nano.

On je kritikovao stavove ljudi koji smatraju da saradnja između novinara dve zemlje nije dobra, pa poručio da moramo da otvorimo naše umove i budemo širokogrudi, ali i ukazao da smatra da bi predsednik Srbije Vučić i albanski premijer Rama trebalo da ohrabruju nacionalne manjine u Srbiji i Albaniji da se osećaju kao deo države u kojoj žive, I pored toga što će zadržati svoj identitet.

- Trebalo bi Rama da im kaže: Vi ste deo Srbije, integrišite se jer ste deo srpskog sveta - poručio je Nano.

Pitanje odnosa Srbije i Albanije mora da rešava čitavo društvo, ne samo Srbi i Albanci

Društvena zajednica mora biti uključena u rešavanje odnosa između Srba i Albanaca jer, uzajamne predrasude i manjak znanja jednih od drugima postoje već duže vreme, ukazala je predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht.

Liht je rekla da akademska zajednica i mediji imaju ključnu ulogu u tom procesu dalje saradnje, ali i napomenula da dve zemlje nisu jedine koje se nalaze u tako teškoj situaciji.

- Takav je slučaj i sa Poljskom i Nemačkom. Međutim, kod njih postoji stalna debata između istoričara dve zemlje. Mislim da je to veoma važno. Hajde da prepustimo razgovor o istoriji ekspertima, da im pomognemo da sednu zajedno. A mi da se usresredimo na budućnost kroz proaktivnost - poručila je Liht i naglasila značaj razmene eksperata dve zemlje.

Predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša kaže da ima puno toga zajedničkog u krvi i Srba i Albanaca, a da još pomalo radimo u "rukavicama".

Primetio je da od 157 opština i gradova u centralnoj Srbiji, Allbanci žive u 150, te pita šta je sa pozitivnim primerima i dodaje da su, na primer, Pećku patrijaršiju sačuvali Albanci, a da, osim toga ima i mnogo drugih zajedničkih stvari.

Mi kao Matica spremni smo da se izvinimo i pružimo ruku ali očekujemo i oproštaj i Srbije, dodao je.

- Hajde da granice ostavimo za kraj,jer u svakodnevnom životu ima puno pitanja koja su pozitivna i gde se može sarađivati - poručio je Beriša.

Kosovski problemi su viševekovni, ne mogu se rešiti preko noći

Momčilo Pavlović sa beogradskog Instituta za savremenu istoriju rekao je danas da resenje za Kosovo nije jednostavno i ne može se naći preko noći jer su problemi viševekovni.

Kako je naveo, i da Srbi danas priznaju realnost i nezavisnost Kosova, problem Albanaca i Srba na Balkanu opet ne bi bio rešen i ništa se ne bi značajnije promenilo.

- Postoji albansko pitanje na celom Balkanu, u Srbiji na Kosovu, ali i u Makedoniji i Crnoj Gori ali postoji i srpsko pitanje na prostoru bivse Jugoslavije, najviše izrazeno u BIH - ističe on.

(Telegraf.rs / Tanjug)