"Balkanska četvorka" jedinstvena posle susreta u Solunu: U planu zajedničke putne trase i tarife, evo kakvu korist možemo da očekujemo (FOTO) (VIDEO)

Cipras je istakao činjenicu da Grčka, Bugarska i Rumunija - članice EU, podržavaju članstvo Srbije u EU

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na sednici Visokog saveta za saradnju između Republike Srbije, Republike Grčke, Republike Bugarske i Rumunije, koji održan u Solunu.

U Prištini svesni da ih 5 zemalja EU neće priznati: To je veliki udarac

20.25 - Obraćanje na konferenciji za novinare

Medijima se prvo obratio Cipras koji je kao domaćin sastanka zapadnobalkanske četvorke poručio da region Zapadnog Balkana ima pred sobom novu, dinamičnu perspektivu , ali da je potrebno imati i viziju i veru u regionu i činiti i hrabre korake, ponekad i "protiv struje".

- Samo takvim koracima možemo da postavimo odnose za evropski Balkan, demokratski Balkan, koji neće biti ugrožen nacionalizmima, fobijama, okrenutošću samima sebi, već će biti stabilno orijentisan ka zajedničkoj saradnji - rekao je on na zajedničkoj konferenciji za novinare u Solunu, odakle je poručio i to da su u ovoj godini donete su značajne odluke o procesu prijema Srbije i Crne Gore u EU.

- EK je dala perspektivu prijema 2025, ali imali smo i odluku o početku pristupnih pregovora 2019. u leto za Albaniju i Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju, pod uslovom da se pozitivno reši pitanje imena te zemlje. Važno je to reći, neophodan je pozitivan ton - poručio je Cipras i istakao činjenicu da tri zemlje "balkanske četvorke" - članice EU, podržavaju članstvo Srbije u EU.

- Smatramo da je Srbija suštinski član evropske porodice i uskoro će to i postati - dodao je on.

Ocenio je da niko nije očekivao da će se toliko toga promeniti na Balkanu za samo godinu dana od uspostavljanja ove inicijative, kao i da će se ona proširiti i na Rumuniju.

- Ali ona će postati institucija koja formira dinamiku, pokreće snage, promoviše zajednički način razmišljanja o balkanskoj saradnji, doprinositi događajima u regionu promovišući regionalnu saradnje u cilju zajedničkog razvoja Balkana - naglasio je Cipras.

Grčki premijer je podsetio da je 2014. godine održan ministarski sastanak EU na kojem nije pokrenut dnevni red iz Soluna i da je predsednik EK Žan Klod Junker tada rekao da u narednih pet godina neće biti perspektive proširenja.

Kancelarka Merkel je nakon toga pokrenula Berlinski proces kako bi održla živom perspektivu povezivanja EU i Balkana, dodao je on.

- Usledila je 2015-16. izbeglička kriza, ali i posledice ekonomske krize koje su posebno imale težak uticaj na Grčku. 2017. je bila teška za regon sa krizama u BJRM i Albaniji. Ove godine, ova inicijativa koincidara sa preokretom kada se radi o negativnim događajima i sada se polako stavra pozitivna dinamika - ocenio je Cipras.

Naveo je da je ove godine potpisano više značajnih sporazuma, pre svega istorijski Sporazum iz Prespe, da je Bugarska predsedavala uspešno EU i da je to na neki način, zahvaljujući njihovom dogovoru, bilo "balkansko predsedavanje" , da je održan Samit o Zapadnom Balkanu u Sofiji, da sledi samit "16 plus 1" sledeće nedelje u Bugarskoj i Samit Berlinske incijative u Londonu na kojem će prvi put učestovati i Grčka.

- Godinu dana ranije to je bilo nezmislivo, ali to je realnost - nova perspektiva za ceo region. Godinu dana od formiranja incijative došla je stvaralačka godina za Balkan, otvara se novi ciklus još više ispunjen nadom - naglasio je Cipras.

Naveo je da je paralelno održan i sastanak ministara za infrastukrutu, čime je konkretizovan niz projekata koje želimo da podržimo - pre svega železničko povezivanje (Solun-Kavala-Aleksandropulis- Burgas-Varna-Ruse).

Posebno je istakao želežničko povezivanje Soluna,Skoplja i Beograda, što, kako kaže, treba da se ubrza.

- Tu je i niz energetskih projekata, a potrebno je i podići nivo grčkih luka i luka na Crnom moru. Naši ministri pripremili su projekat koji se odnosi za jedan transportni prsten, povezivanje četiri balkanske zemlje što daje poseban unapređeni geopolitčki položaj regionu. Balkan je na raskrsnici tri kontinenta i može da ima poseban značaj u narednom periodu - zaključio je Cipras.

Reč je potom ustupljena Vučiću.

- Pokušaću nešto kraće da govorim i da kažem da je za Srbiji veoma važan ovaj format. Uvek sam kao pravi Srbin namršten, nešto mi nedostaje, ali sam veoma zahvalan na ovom susretu - rekao je Vučić.

Za Srbiju je, kako kaže, ovaj skup važan jer smo dobili podršku na evropskom putu od naših priajtelja, važno jer ćemo zajednički raditi na mnogim projektima.

- Razgovarali smo o putnoj komunikaciji, železničkim prugama, gasnim interkonekcijama - duže i ozbiljnije, odgovornije nego ikada. Grčka i Bugarska su predložili zajedničke takse i tarife koje će olakšati život građanima Grčke, Bugarske, Rumunije i Srbije, a koje se tiču ranijih predloga Dunavske komisije. To može da donese ogromnu korist za sve četiri zemlje, da možemo na jedinstven način sve da administriramo - skrenuo je pažnju Vučić i naglasio da očekuje da povezanost bude još jača i izraženija, kao i da donese ekonomsku korist stanovnicima naših zemalja.

Konstatovao je da je putna povezanost Srbije i Rumunije veoma loša, zbog čega je na ovom sastanku razgovarano o autoputu Pančevo-Vršac-Temišvar.

Takođe, kako je dodao, sa grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom razgovarao je o železničkoj pruzi Beograd-Skoplje-Solun. 

On je obavestio prisutne da Srbija završava svoje puteve, da će završiti svoj deo autoputa do Gradine, bugarske granice, kao i granice sa Makedonijom, sve što se decenijama nije radilo.

Kada je reč o odnosima Beograda i Prištine, zahvalio je Grčkoj, Rumuniji i Bugarskoj što su spremne da čuju i saslušaju stav Srbije.

- Nikada se nisam mešao u suverena pitanja drugih zemalja, a tako ni oko imena vašeg severnog šueda. Ali, nema sumnje da je i u Srbiji, za svakog stanovnika naše zemlje koji vidi da su dve strane, koje su imale suprostavljene stavove, postigle dogovor, dobra vest, dobra vest za ceo region. Želim da se na takav način nastavi ubuduće, ne ulazeći u pojedinačne ineterese zemalja - objasnio je on.

Vučić je kazao da je važno da ove četiri zemlje, u uslovima kada Evropa ne deluje uvek jedinstveno, one deluju jedinstvenije i rešavaju probleme na ovom poluostrvu. 

- Sve što bi odlagali, ubuduće vratilo bi nam se kao bumerang - naglasio je on.

Vučić se našalio sa premijerom Bugarske Bojkom Borisovim da je bio domaćin svih supova u ovoj godini, dodajcuhi da je čekao kada će i Generalnu skupštinu UN u Bugarskoj da organizuje.

- On će i naš sledeći susret u Varni organizovati u Varni, ali i Beograd će biti domaćin pre kraja godine - naglasio je on.

Premijerka Rumunije Vjorika Danćila istakla je da Zapadni Balkan igra značajnu ulogu u Evropi, kao i da Srbija ima punu podršku Rumunije na putu ka EU.

Podsetila je da će Rumunija od 1. januara 2019. godine preuzeti predsedavanje Evropskom unijom i da su, u tom kontekstu, razgovarali i o daljoj podršci evrointegracijama Srbije i celog regiona.

- U razgovoru smo istakli da želimo da podržimo prijem Srbije u EU i želeli smo da uverimo srpskog predsednika da ima svu našu podršku, i to ne samo na političkom nivou - rekla je ona .

Kako je dodala, na sastanku je bilo reči o projektima značajnim za sve partnere, uz ocenu da bi ministri četvorke u budućnosti trebalo češće da se susreću, kako bi se ostvarili ciljevi.

Zahvalila je domaćinu sastanka na gostoprimstvu, navodeći da je Grčka veoma važna zemlja u ovom regionu i igra veliku ulogu u njegovom razvoju, i čestitala Bugarskoj na uspešnom predsedavanju EU u prethodnih šest meseci.

18.45 - Počela večera "balkanske četvorke"

Tri premijera i predsednik Srbije trenutno su na zajedničkoj radnoj večeri, na kojoj im se pridružila i ministarka građevinarstva i infrastukture Zorana Mihajlović.

Za stolom do Ciprasa sedi srpski predsednik, a preko puta njih smešteni su premijeri Bugarske i Rumunije.

Nakon radne večere predviđeno je zajedničko obraćanje medijima.

Teme o kojima se razgovaralo, kako Telegraf.rs saznaje, su zajednički infrastukturni projekti, povezivanje energetske stabilnosti u regionu, podrška Srbiji u EU integracijama itd.

Domaćin večere u solunskom hotelu Hayatt bio je Aleksis Cipras.

17.20 - Vučić se obratio novinarima

Nismo ničiji ni patuljak ni patrljak: Vučić oštro odgovorio na komentar ruskog lista

On je istakao da ga raduje što po četvrti put može u ovom formatu da se sastane sa susedima, ali i Grčkom, nama prijateljskim zemljama.

Predsednik Srbije pred početak sastanka kvadrilaterale rekao je da će od Grčke i Rumunije, koje nisu priznale nezavisnost Kosova, tražiti da ostanu čvrste u svom stavu.

- Ja ću govoriti o odnosu Beograda i Prištine i nastavku dijaloga. Dve od tri zemlje (učesnice sastanka) nisu priznale Kosovo i od njih ću tražiti da ostanu čvrste u svom stavu. A našim bugarskim prijateljima ću pokušati još jednom da objasnim koji su naši stavovi - rekao je Vučić i dodao da je "dobro da imamo i druge i drugačije poruke i partnere i da ponekad nije sve vezano za prostor bivše Jugoslavije, već susede koji su već članice EU, iako Grčka nije sused ali je važan partner".

Na pitanje o nedavnoj opasci Johanesa Hana da nije Kosovo "sve i svja" kad je reč o napretku Srbije na putu ka EU, Vučić je rekao da na sastancima sa stranim državnicima, koji obično traju dva sata, od 120 minuta razgovora, o Kosovu razgovaraju 119 i po minuta.

- A, pola minuta pred izlazak na konferenciju za novinare pričamo o ostalom. Prosto ljudi treba da znaju i da ne pomisle da postoji neka druga tema koja može da se meri i poredi sa Kosovom - rekao je Vučić srpskim novinarima.

- To znaju i naši međunarodni, pre svega zapadni partneri, a drugo je predstava za javnost - dodao je on.

Upitan da li ima li "šatl diploamtije" na dnevnom nivou i šta se sada dešava sa pregovorima, on kaže:

- Lagao bih ako bih rekao da nemamo svake nedelje neki razgovor. Imamo, što je i normalno. Da li ima pomaka, da li se dogodilo nešto značjano - nije. To je sve što mogu da kažem, sve ostalo ne bi bilo fer i ne bi bilo tačno -zaključio je Vučić.

Kada je reč o putnoj infrastrukturi predsednik je kazao da će uskoro krenuti kompletna rekonstrukcija autoputa od ulaza iz Hrvatske, to jest 23,5 kilometara od šidske opštine do skretanja ka Kuzminu, zbog kojeg su neki govorili da je bio najlošiji kada se ulazi iz Hrvatske.

- Uskoro će se videti razlika, ali neće biti na štetu Srbije, jer će najmoderniji asfalt biti postavljen - uveren je on.

Vučić je podsetio da Srbija privodi kraju Koridor 10, da će pre kraja godine oba kraka biti otvorena.

- To je naša trka sa ostalim zemljama u okruženju da nam ne prepuste putnike ka trećim zemljama. Neki nisu namerno gradili autoputeve ka našoj zemlji da ne bi Turci i drugi išli preko naše države - ukazao je on.

Vučić je rekao da Srbija, za razliku od suseda koji su u EU, nema grantove Unije ili su oni na godišnjem nivou do 150 miliona evra, što je ništa u poređenju sa članicama na istoku. Kazao je da će pozvati sused da svoje putne komunikacije ka Srbiji porave kako bi mogli da privučemo deo ljudi koji idu ka trećim zemljama.

Vučić je, ujedno, ukazao i na značaj železnice, ističući da je ona saobarćajno sredstvo budućnosti.

- Neki su mislili da se železnice moraju gasiti. Posebno zbog svetske politike koja nedvosmisleno kaže da je pitanje kakva će biti cena nafte u budućnosti, i ko će da je određuje železnice će dobijati na značaju - istakao je on.

Rekao je da će posle deonice Niš-Dimitrovgrad početi kompletna rekonstrukcija deonice Beograd-Niš, a mora da se uradi i deonica od Valjeva do Crne Gore.

- Ako ne budemo mi izgradili železnički Koridor 10 uzeće nam kompletan teretni i putnički saobraćaj Rumunija, Bugarska i Grčka. Moramo sa svima da se borimo za svoj opstanak na tržištu - naglasio je Vučić rekavši da će Srbija ulagati više i da će izgraditi sve što nije urađeno poslednje šest decenije.

Ostaje, kako je rekao, da se radi na infrastrukturi optike, digitalne infrastrukture, jer ne smemo dozvoliti da zaostajemo za svetom.

- To su ključna pitanja uz pitanje Kosova i Metohije. O tome govorim zato što sam se naslušao svih političara sa zapada i iz naše zemlje da Kosovo nije sve i svja - rekao je on.

Kvadrilateralni sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predsednika Vlade Republike Grčke Aleksisa Ciprasa, predsednika Vlade Republike Bugarske Bojka Borisova i predsednice Vlade Rumunije Vjorike Danćile biće, kako je najavljeno, najvećim delom posvećen infrastrukturnim projektima u cilju međusobnog povezivanja četiri zemlje i celog regiona.

Predsednika Vučića i ostale visoke goste u Solunu dočekao je grčki premijer Cipras, uz veliko interesovanje novinara.

Prema najavi skupa, nakon dočeka gostiju, biće održan sastanak predstavnika četiri balkanske države. 

Potom će razgovori biti nastavljeni na radnoj večeri, nakon koje će se učesnici obratiti medijima.

Inače ovo je 4. po redu sastanak "balkanske četvorke".

Prethodni sastanak "četvorke" održan je u Bukureštu, krajem aprila, kada je predsednik Vučić zahvalio Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj na snažnoj podršci našoj zemlji na njenom evropskom putu, i poručio da Srbija želi da bude prva sledeća zemlja članica EU.

Vučić je tada najavio i formiranje Radne grupe u kojoj bi bili ministri saobraćaja, transporta i komunikacija, a bila bi angažovana na konkretizaciji dogovorenih projekata, kako bi spremno dočekali Samit Kina + 16, koji će se održati 7. jula u Bugarskoj.

Ne manje važan rezultat tešnje saradnje četiri zemlje, kako je tada predočeno, jeste i uvećanje robne razmene naše zemlje sa partnerima iz "četvorke", što je praćeno rastom broja turista iz tih zemalja u Srbiju, ali i iz Srbije u sve tri zemlje.

Ključno je ipak da su ostale članice "četvorke" - zemlje članice EU, te je Srbiji utoliko značajnije partnerstvo u okviru ove regionalne inicijative.

Na sastanku u Bukureštu bilo je reči i o autoputu Temišvar - Beograd, autoputu ka Bugarskoj, zatim ka Skoplju ali i kako modernizovati prugu Niš-Dimitrovgrad - bugarska granica, kako ojačati digitalnu infrastrukturu. . . i rešiti neke probleme kao što je onaj na Ðerdapu.

To će svakako biti teme i solunskog sastanka.

Prethodni sastanak u istom formatu održan je početkom decembra 2017. u Beogradu, a prvi - oktobra prošle godine, u Varni, na kojem je pokrenuta ideja o oživljavanju zaključaka samita u Solunu 2003, kada je inače usledio talas proširenja EU.

Tada je i dogovoreno da se u maju ove godine održi samit EU - Zapadni Balkan u Sofiji, te najavljeno da će predsedavanja EU Bugarske u prvoj polovini 2018. i Rumunije 2019. biti „zajedničko balkansko" predsedavanje Uniji.

(Telegraf.rs / Tanjug)