Na jednu zamerku iz EU svi u regionu ćute, ali će nam šamar lupiti već sledeće nedelje

Zamerke Evropske komisije naznačene su i u njihovom poslednjem izveštaju

U poslednjem izveštaju o napretku država Zapadnog Balkana u evropskim reformama, Srbiji su zamerke upućene zbog vladavine prava i normalizacije odnosa s Kosovom. Njima se pak sugeriše da se se više angažuju u dijalogu sa Beogradom i sprovođenju svih postignutih sporazuma, od BiH se tražilo da hitno promene izborno zakonodavstvo, Crnoj Gori se zamerao napredak u području slobode izražavanja, a malo ko zna da Evropska komisija (EK) svima zajedno lupa packe zbog procesuiranje ratnih zločina ili kršenja ljudskih prava tokom ratova devedesetih.

Da li treba promeniti format dijaloga Beograda i Prištine: Ovo je stav Brisela

Preporučujemo

Tema spore primene mehanizama tranzicione pravde mogla bi da se nađe pred državnicima regiona već sledeće nedelje, kada će 10. jula u Londonu biti održan Samit o Zapadnom Balkanu u okviru „Berlinskog procesa“ na kome će Srbiju predstavljati premijerka Ana Brnabić.

Pojedinačno, packe se Srbiji upućuju jer "treba da dokaže čvršću obavezu na svim nivoima u oblasti procesa pomirenja, da neguje međusobno poverenje i pomirenje, da uspostavi atmosferu pogodnu za smislenu regionalnnu saradnju i da na efikasan način oslovi sva pitanja vezana za ratne zločine, kao i da postoje izjave date od strane visokih zvaničnika i delovanja državnih tela koje mogu značajno da doprinesu stvaranju te atmosfere.

Kosovu zato što treba njihova "međuministarska radna grupa za suočavanje sa prošlošću i pomirenje, koja je osnovana kako bi se pozabavila teškim kršenjima ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava za vreme sukoba na Kosovu, nije uspela da razvije strategiju tranzicione pravde i u suštini je prestala sa radom“.

Kada je Crna Gora u pitanju, "potrebno je da se pojačaju napori za suzbijanje nekažnjivosti ratnih zločina, a da CG mora da primeni proaktivan pristup kako bi se istražili, procesuirali, osudili i kaznili odgovorni za ratne zločine u skladu sa međunarodnim standardima“.

Od preostalih post-jugoslovenskih država, pozitivno su ocenjene samo Bosna i Hercegovina i Makedonija kada je reč o procesuiranja ratnih zločina.

Hrvatska je, kao članica EU, ostala pod  radarom,  zbog čega joj je i data uloga ključnog aktera u kreiranju pomirljive atmosfere i završetka ovog procesa.

Da bi se nastavilo sa kredibilnim procesom proširenja EU, ali i uspostavljanjem jasnog vlasništva nad procesom pomirenja u regionu, neophodno je, kako piše u Strategiji, "da lideri iz regiona trebaju da predvode primerom, izbegavaju i osuđuju sve izjave ili akcije koje bi pogoršale međuetničke tenzije i da trebaju aktivno da kontriraju nacionalističkim narativima".

- U EU nema mesta za zapaljivu retoriku, a kamoli za glorifikovanje ratnih kriminalaca sa bilo čije strane… Proces tranzicione pravde je nedovršen - zaključuje se u dokumentu u kome se dodaje da dobrosusedske odnose treba ojačavati putem inicijativa za regionalnu saradnju.

Ključne inicijative kojima je cilj upravo procesuiranje ratnih zločina, otkrivanje pozadine nestalih osoba, uvećanja saradnje u oblastima edukacije, kulture, omladine i sporta, svakako su nedavno oformljena Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO) - koji su krajem juna bili jedni od organizatora Trećeg regionalnog foruma mladih u Novom Sadu čiji je generalni pokrovitelj bila Ana Brnabić, i Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriju nekadašnje SFRJ (REKOM).

Prva organizacija je jedan od najvidljivijih i najopipljivijih rezultata Berlinskog procesa, dok drugu EU vidi kao jednu od najvažnijih indikatora pomirenja na zapadnom Balkanu.

Očekuje se da Deklaracija o osnivanju REKOM-a, prema njihovim najavama, bude potpisana od strane premijera Srbije, Kosova, Makedonije i Crne Gore na predstojećem Londonskom samitu, što je prvi put da se pomirenje direktno imenuje kao kamen temeljac buduće saradnje zapadnobalkanskih zajednica u okviru Berlinskog procesa. Njima bi uskoro trebalo da se pridruže preostali lideri država Zapadnog Balkana.

VIDEO Srbi će biti u EU, ali je pitanje da li će biti kao narod ili kao država: Šormaz o najvećem problemu društva

(Telegraf.rs)