EU nije ćup novca, već Srbija treba da bude deo Unije zbog skupa vrednosti (FOTO)

Srbija ima veće izazove u odnosu na pojedine susede kada je reč o pregovorima sa EU

Srbija treba da bude u Evropskoj uniji (EU) zbog skupa vrednosti, a oni su bazični u ljudskim pravima, izjavila je danas predsednica Vlade Ana Brnabić koja je sa premijerkom Norveške Ernom Solberg posetila Kuću ljudskih prava u Beogradu i izrazila nadu da će rezultat te posete biti dinamičniji dijalog sa civilnim sektorom.

Norveška premijerka donela Brnabićki fudbalsku loptu i podršku Osla na putu ka EU (FOTO)

Brnabić je poručila da će uvek ostati otvorena za dijalog sa nevladinim organizacijama i dodala da se ne plaši kritika, te da treba sučeliti mišljenja o različitim stvarima.

Ona je dodala da Srbija treba još da napreduje kada je reč o ljudskim pravima u Srbiji, navodeći da to nije samo obaveza zbog EU ili UN već zbog njenih građana.

Vlada se, prema njenim rečima, trudi da poboljša pravni okvir, ali je potrebno i da se ti zakoni primenjuju u praksi.

- Na tome svi moramo da radimo i to nije samo stvar vlade već i sudstva - navela je premijerka i podsetila da je Srbija u pregovorima sa EU otvorila pogavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine prava i ljudskih prava, ukazujcuhi da je Srbija napravila značajan iskorak, sprovela određene reforme, ali da ima još posla.

Premijerka je ponovila da EU nije važna samo zbog fondova, te da ona nije ćup novca iz kojeg će se obezbediti “keš pejment”, već Srbija treba da bude deo EU upravo zbog skupa vrednosti i poručila da EU neće doneti boljitak, nova radna mesta bolji standard, ako se “sami ne promenimo”.

Međutim, primetila je da Srbija ima veće izazove u odnosu na pojedine susede kada je reč o pregovorima sa EU, i kao primer navela Crnu Gora koja treba da obezbedi institut Zaštitnika građana, dok Srbija te institucije treba da dovede na viši nivo.

Odgovarajući na pitanja učesnika okruglog stola u Kući ljudskih prava, a u vezi sa socijalnim i ekonomskim pravima, Brnabić je odbacila pojedine tvrdnje da se Srbija vraća unazad u tom smislu i podsetila da je nezaposlenost smanjena sa 25 odsto na 13 odsto, kao i da je povećana minimalna cena rada.

Erna Solberg je navela i da Norveška nije savršena, te da se oni trude da obezbede posao svim kategorijama društva, jer, kako kaže, kada ljudi imaju posao, onda su poštovani, plaćaju porez i za uzvrat očekuju da im se obezbede prava.

Solberg je navela da obe zemlje mogu da uče jedna od druge i da je zajednički cilj da se obezbedi pristojan rad za sve građane.

(Telegraf.rs/Tanjug)