Poslanicima dozvoljeno da se obraćaju na jeziku nacionalnih manjina: Zakon doneo 3 ključne promene

Suzana Paunović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekla da je ta mogućnost postojala od 2002. ali da je postajalo ograničenje koje je sada ukinuto

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović rekla je za RTS da je izglasavanjem izmena Zakona o službenoj upotrebi jezika pripadnicima nacionalnih manjina omogućeno da se u parlamentu obraćaju na svom jeziku.

Prognani Srbi iz Gospića moraju da plate uklanjanje ruševina svojih spaljenih kuća: Skandalozna odluka hrvatskih vlasti

Suzana Paunović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekla da je ta mogućnost postojala od 2002. ali da je postajalo ograničenje koje je sada ukinuto.

- Poslanici su mogli da se obraćaju na svom manjinskom jeziku ukoliko je njihova nacionalna manjina zastupljena dva odsto u odnosu na ukupan broj stanovnika. Sada to ograničenje ne postoji. Postoji mogućnost da se narodni poslanici obrate na svom maternjem jeziku i ne samo da se obrate već i da podneske prilažu na svom maternjem jeziku - navodi Paunovićeva.

Dodaje da su izmenama Zakona o nacionalnim savetima jasnije definisana ovlašćenja tih saveta, smanjenja prekomerna politizacija i transparentniji rad nacionalnih saveta.

- Dolazi do promene na tri ključna nivoa. Prvi se tiče nadležnosti i statusa Nacionalnog saveta, regulišu se pitanja oko zasnivanja radnog odnosa, položaj izabranih lica i funkcionera u Nacionalnoim savetu. Uvodi se programski budžet, obavezni revizorski izveštaji, strože kontrole novca kao i transparentnije trošenje. Znači – pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da znaju kako Nacionalni savet koristi sredstva. Treći nivo promena se tiče depolitizacije Nacionalnog saveta - navodi Paunovićeva.

Govoreći o žalbama meštana bugarske nacionalnosti na probleme sa ispisivanjem njihovih prezimena u ličnim dokumentima, navodi da se radi o problemu koji nameće praksa, ali da će se sve učiniti da se dođe do rešenja.

- Radi se o ostvarvanju prava na upis ličnog imena na bugarskom jeziku. Problem u praksi se povremeno dešava jer postoji razlika između srpskog i bugarskog jezika kada su u pitanju prezimena. U bugarskom jeziku postoji ženski i muški oblik prezimena i prilikom zaključenja braka u Bugarskoj supruga neokog ko se na rimer preziva Ivanov će nositi prezime Ivanova, a u Srbiji to nije moguće. Dakle jednaka su prezimena za oba bračna druga. To je problem koji praksa nameće - objašnjava Paunovićeva.

Dodaje da je dosta urađeno na unapređenju položaja bugarskih nacionalnih manjina.

- Mislim da je to zaista mali problem u odnosu na ono šta smo mi uradili na unapređenju bugarske nacionalne manjine – 18.500 građana bugarske nacionalne manjine koji žive u Srbiji imaju svoj Nacionalni savet, on se finansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, 1.100 mališana svakodnevno izučava bugarski jezik sa elementima nacionalne kulture, za 170 dece u osnovnim školama obezbeđena je kompletna nastava na bugarskom jeziku, za 180 učenika srednje škole takođe postoji kompletna nastava - navodi Paunovićeva.

Osuđuje pretnje koje su u pismu upućene narodnom poslaniku – pripadniku bunjevačke nacionalne manjine.

- Najstrože osuđujem takav vid obraćanja poslaniku. Verujem da će se naći autori tog gnusnog pisma. Politička borba postaje sve beskrupoloznija, u njoj na žalost nisu pošteđena ni deca, ni porodice, i to je nešto protiv čega treba da se pobune svi građani Republike Srbije jer to nije društvo u kom želimo da živimo -zaključila je Paunovićeva.

(Telegraf.rs / Tanjug)