Sandžak na udaru Zelene transverzale: Novi pritisci na Srbiju

- Njima smeta teritorija severnog Kosova, to nijedan političar ne može da sakrije - rekao je Aleksandar Vučić

Uoči nastavka pregovora između Beograda i Prištine u Briselu, pojavile izjave o podeli Kosova koje su izazvale su veliku buru u javnosti. Najpre je zamenik predsednika vladajuće Demokratske partije Kosova, Redžep Hoti, izjavio da bi "podela Kosova podrazumevala uzimanje Sandžaka i deo juga Srbije", dok je Sulejman Ugljanin, predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća i nekadašnji ministar poručio "da se Sandžak neće smiriti dok se ne reši njegov status tačnije, dok ne dobije autonomiju".

Više od 200.000 raseljenih i dalje ne može da se vrati na Kosovo, u nekim gradovima uopšte nema Srba

Preporučujemo

- Odvajanje se ne može dogoditi bez pripajanja Kosovu dela Sandžaka, koji pripada Srbiji, i dela Sandžaka u Crnoj Gori i bez uzimanja doline Preševa - rekao je Hoti i dodao da "Kosovo i Albanci imaju dobar geostrateški položaj, SAD i NATO, podršku Severne Makedonije i zvanično priznanje od svih susednih zemalja, izuzev Srbije".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je upozorio da kod dela Albanaca postoji potreba za formiranjem tzv. "zelene transverzale", na čijem putu je sever Kosova - između južne Mitrovice, Vučitrna, Srbice, i s druge strane Ribarića, Novog Pazara i centralnog dela Srbije, Raške.

- Zato im toliko smeta teritorija severnog Kosova. Kada govorim o njihovoj "gladi" za zauzimanjem severa Kosova uvek sam imao sve te argumente, i Gazivode i Valač, i za tu njihovu potrebu da održe tu liniju na kojoj su uvek insisitrali i koju sada više nijedan političar ne može da sakrije, pa čak iako se više ne radi o albanskom pitanju - rekao je Vučić.

Hotijevom govoru o Sandžaku i podeli Kosova prethodila je izjava Sulejmana Ugljanina, koji je uoči prijema povodom obeležavanja Ramazanskog bajrama poručio "da se Sandžak neće smiriti dok se ne reši njegov status - dok ne dobije autonomiju".

- Rešavanje pitanja ove teritorije predstavlja ključ mira na Balkanu - izjavio je Ugljanin.

On je u razgovoru sa šefom Misije OEBS u Srbiji Andreom Oriciom tvrdio da se država odnosi neprijateljski prema Bošnjacima u Sandžaku, kao i da su nepostojanje vladavine prava u Sandžaku, loša ekonomska situacija glavni problemi i zatražio konkretnu pomoć tom veću.

Predsednik Bošnjačke narodne stranke i državni sekretar u Vladi Srbije, Mujo Muković, osudio je zloupotrebu pitanja Sandžaka u rešavanju i namirivanju albanskih nacionalnih interesa i otvorene pretenzije na delove te regije.

- Najoštrije osuđujem pokušaje iscrtavanja novih granica na štetu bošnjačkog naroda, koji je vekovima autohton na području Sandžaka, gde živi zajedno u miru sa Srbima i drugim narodima. Sandžački Bošnjaci nisu maloletan već zreo politički narod, koji je deo bošnjačkog nacionalnog korpusa na prostoru bivše Jugoslavije - poručio je Muković.

Komentarišući ove izjave, politički analitičar Dragomir Anđelković izjavio je za Telegraf.rs da je realno da Srbija bude izložena pritiscima kada je reč o Kosovu i podsetio da je nekadašnji ambasador Nemačke u Beogradu, Andreas Cobel davno upozorio Srbiju da će "imati problema sa svih strana ukoliko ne priznaju nezavisnost Kosova".

- Te ucene "ako ne date jedan deo teritorije, ostaćete bez svega" ne prolaze. Srbiju danas niko ne može da napadne - rekao je on i objasnio da su ekstremističke izjave Redžepa Hotija i Sulejmana Ugljanina "pretnje praznom puškom političara koji bi da dobiju političke poene" i da je Bošnjacima to jasno.

- Oni su svesni svog porekla, iako često to ne žele da priznaju i znaju da imaju bolji status u Srbiji nego što bi to bilo u slučaju stvaranja tzv. Velike Albanije - objasni je Anđelković.

Takozvana "zelena transverzala" obuhvata prostor koji se sa zapada proteže od Bihaća, preko Federacije BiH, zatim Stare Raške (Sandžaka), Kosova i Metohije, Albanije, Makedonije, Kirdžalije do Trakije, i smatra seza koridor koje je od velike važnosti za Republiku Tursku.

Ona je deo neoosmanizma, nacionalističke, islamističke ideologije koja zagovara obnovu uticaja Osmanske imperije, tačnije današnje Republike Turske na prostoru bivšeg Osmanskog carstva, odnosno na prostoru izvan granica današnje države

J.Nikolic (j.nikolic@telegraf.rs)