Priština sada ima samo jedan cilj: Dokopati se jezera Gazivode! Ali je pravi plan daleko podliji

Prvo su zaustavili tehnički dijalog, a sada žele da diktiraju teme o kojima će se razgovarati

Delegacija Prištine, predvođena glavnim pregovaračem u dijalogu sa Beogradom, Avnijem Arifijem, otputovala je u Brisel, na kako je saopšteno, "redovnu razmenu stavova u okviru dijaloga". Arifi je najavio da će od evropskih posrednika tražiti da se razgovara i o energetici. To je u skladu sa stavom premijera Kosova Ramuša Haradinaja, koji je prethodno izjavio da je tehnički deo pregovora zaustavljen, jer Kosovo insistira na primeni energetskog sporazuma. Međutim, iza ove izjave se krije daleko podliji plan.

Strašna provokacija iz Prištine: Podela bi podrazumevala da uzmemo Sandžak i deo juga Srbije

Preporučujemo

Prvobitno je prištinska strana početkom juna navodno otkazala učešće u tehničkom dijalogu. Iz Evropske komisije ovaj potez nisu komentarisali, ali je zato Haradinaj rekao da je tehnički deo zaustavljen, jer Kosovo insistira na primeni energetskog sporazuma, a Beograd želi pre svega uspostavljanje Zajednice srpskih opština.

- Prošlo je neko vreme od kako tehnički dijalog ne teče, upravo zbog ove situacije. Smatrali smo da je beskorisno sedeti za stolovima ako energetika nije tačka broj jedan. Ne odbacujemo druge teme, ali ovo treba da bude na vrhu liste - rekao je Haradinaj.

Ako Haradinaj kaže da je energetika tačka broj jedan, onda je centar te tačke jezero Gazivode.

Privremene prištinske institucije po svaku cenu želi da gazduje Gazivodama, jer se iz jezera vodom snabdeva Priština i još nekoliko kosovskih opština. Hidrosistemom „Ibar—Lepenica“ navodnjava se deo centralnog Kosova, a termoelektrane u Obiliću „hlade“ se vodom sa Gazivoda, pa ne bi mogle da rade ako bi se ovde zavrnule slavine.

Inače, celokupan prostor jezera nalazi se 20 odsto u Srbiji, a 80 odsto na teritoriji Zubinog Potoka, na severu Kosova. Novcem iz Srbije se sve održava i remontuje i niko osim opštine, to jest Srba, u taj sistem ne ulaže. Od Gazivoda direktno zavisi, kao što smo gore naveli, proizvodnja struje i vode za piće za Prištinu.

Iz svega navedenog jasno je zašto Haradinaj insistira na primeni energetskog sporazuma. Međutim, istina je potpuno drugačija.

Naime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, kada je reč o zahtevima da Srbija ispuni navodne obaveze iz dogovora o energetici, nedavno rekao da ne postoji nikakav sporazum u ovoj oblasti.

- Oni misle da zbog pritiska koji postoji od dve zapadne zemlje moramo brže bolje da damo Gazivode i Valač. Njih samo zanima kako da okupiraju sever - podvukao je on dodajući da žele da uzmu i našu elektroprenosnu mrežu.

Vučić je podsetio da je prištinskim vlastima nuđeno zajedničko upravljanje što su odbili.

Ukazao je da se Gazivode nalaze na teritoriji centralne Srbije i delom na teritoriji Zubinog Potoka, i da prištinske vlasti s tim u vezi nikada nisu bili zainteresovani da čuju i slušaju argumente srpske strane.

- Mi sporazum o energetici nemamo. Oni lažu i izmišljaju, i to rade otvoreno, neskriveno - zaključio je Vučić.

Briselski sporazum otvorio je pitanje ko će upravljati jezerom Gazivode, branom i hidrocentralom.

Beograd se zalaže da ceo kompleks „Gazivoda“ bude pod kontrolom buduće Zajednice srpskih opština i da Zubin Potok — na čijoj teritoriji su brana, hidroelektrana i deo jezera, pozivajući se na praksu u EU — upravlja ovim resursom.

- Neistina je da Beograd ne sprovodi bilo šta, a jedino je tačno da Priština beži od dijaloga i da je spremna da razgovara isključivo sama sa sobom - rekao je zamenik direktora Kancelarije za KiM Dušan Kozarev, reagujući na Arifijevu izjavu.

- Beograd je ispunio sve obaveze preuzete Prvim briselskim sporazumom, a Priština i njen glavni pregovarač Avni Arifi nesuvislim izgovorima uporno nastoje da nađu opravdanje za jednostrano izbegavanje nastavka dijaloga - rekao je on.

Iako Priština navodi da nastavak dijaloga nije koristan, Beograd naglašava da je dijalog, ne samo koristan, već i neophodan, jer sve drugo nas vodi korak unazad, u destabilizaciju i pogoršanje situacije na terenu, navodi se u saopštenju.

- Priština je jednostranost i nekooperativnost usvojila kao model ponašanja, i potrebno je pronaći efikasan odgovor na takvu pregovaračku strategiju kako bi nastavak dijaloga bio moguć - zaključio je Kozarev.

M.Ivas(marko.ivas@telegraf.rs)