U sedam dana 3 opasne lažne vesti: Kako zaštititi državu i građane od dezinformacija?

- To je opasno kao i autoimuna bolest tela, razara supstancu društva - zaključuje Ljiljana Smajlović

Lažne vesti ili "fake news", termin je koji je prošle godine izabran za reč godine u Kolinsovom rečniku. Aktuelni predsednik SAD Donald Tramp u bezbroj navrata je negodovao zbog širenja dezinformacija putem medija i društvenih mreža, dok su mnoge zemlje poput Indije, Francuske, Nemačke i drugih polemisale ili donosile zakone sa namerom da suzbiju i iskorene netačne informacije u javnosti. U tu svrhu đaci u Americi uče o medijskoj pismenosti, NATO vojnici se obučavaju za borbu protiv "fake news", a prave se i oznake za obeležavanje pouzdanih medija.

Stefan Cvetković pronađen živ i zdrav, nalazi se u našim rukama: Vanredno obraćanje predsednika Vučića zbog nestanka novinara (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Ipak, da se lažna vest čak šest puta brže širi od istinite, a da je Balkan podneblje koje je najpodležnije za disperziju istih, imali smo prilike da se uverimo poslednjih dana kada su putem medija i na društvenim mrežama javno iznošene neistine o najskupljem gorivu u Evropi (čiji plasman je doveo do protesta širom zemlje uprkos činjenici da su cene veće na pumpama u čak 26 država), o vodi u Beogradu zatrovanoj metanom, nestalom novinaru Stefanu Cvetkoviću za koga se spekulisalo da je ubijen ili u najmanju ruku povređen.

Paralelno sa ovim, profesor Milan Mijalkovski i nekadašnji dekan Fakulteta bezbednosti obelodanio je da u Srbiji operiše 60-ak stranih obaveštajnih službi sa ciljem da šire subverzivna delovanja, pritiskaju i uznemiravaju javnost.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zato je na današnjoj konferenciji upozorio je javnost da će svi koji šire lažne vesti i uznemiruju građane Srbije odgovarati za to i biti privedeni pravdi.

Ovim povodom oglasio se i direktor BIA Bratislav Gašić.

- Mogu da poručim građanima da će BIA i dalje jednako predano raditi na razotrkivanju svih činilaca, kako stranih tako i domaćih, koji rade na podrivanju zakona ove zemlje - rekao je šef BIA.

Urednica u Centru za istraživanje korupcije (CIK) Dragana Krunić kaže za Telegraf.rs da kakva god da je lažna vest u pitanju, bez obzira kome odgovara, ona ima za cilj skretanje pažnje na sebe ili neku drugu vrstu benefita, i da kao takva šteti kompletnom društvu a ne samo profesiji.

- Takve ekstremne vesti izazivaju paniku i uznemirju javnost, što je kažnjivo zakonom. Sa strane profesije, lažne informacije se ne smeju iznositi i u tu svrhu je neophodno voditi se etičkim standardom, nikako brzinom i željom da nešto objavimo prvi. Kada nešto lažno ode u etar, šteta je napravljena, nema nazad. Zato smatram da bi pre efikasnijeg zakonskog okvira trebalo raditi na edukaciji, na polemisanju u javnosti i ukazivanju na medije koji krše etiku. To bi možda bio  način da se napravi razlika - smatra Krunićeva i dodaje da bi zatim moglo da se posegne za novčanim kaznama.

Nekadašnja glavna urednica lista "Politika" Ljiljana Smajlović za naš portal objašnjava da građani moraju da nauče kako da razlikuju propagandu i činjenice, odnosno razliku između spina i profesionalnog novinarskog izveštaja.

- Tu novinari mogu da pomognu. Ali nikakva medijska pismenost ne može društvo da zaštiti od oblika specijalnog rata, kao kada neko namerno širi glasine da je javni vodovod zatrovan i da ustanove koje postoje da brinu o zdravlju građana zapravo lažu i truju narod. To je opasno kao i autoimuna bolest tela, razara supstancu društva - zaključak je Ljiljane Smajlović.

VIDEO: Ovako je izgledala potraga za Stefanom Cvetkovićem

(Telegraf.rs)