Promena administrativne linije između Srbije i Kosova na međunarodnoj konferenciji: Predlog Jelene Milić za normalizaciju odnosa

Predlog ima u vidu nove regionalne okolnosti poput činjenice da su Albanija i Crna Gora u NATO, a Makedonija na dobrom putu, tako da su nekadašnji strahovi o domino-efektu koje bi korekcija administrativne linije Srbije i Kosova izazvala na Balkanu sada neutemeljeni - kazala je Milićeva

Centar za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda sačinio je predlog o korekciji administrativne linije između Srbije i Kosova, što bi bio podsticaj za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa, imajući u vidu da su pregovori u sadašnjem formatu pod okriljem EU u potpunom ćorsokaku. U studiji CEAS ocenjuje se i da bi napredak u normalizaciji odnosa Srbije i Kosova unapredio saradnju zemalja Zapadnog Balkana u oblastima bezbednosti i odbrane.

Trostruka pretnja koči Srbiju na putu ka Evropskoj uniji: Zbog Makedonije sledi veći pritisak iz Rusije na Beograd

Preporučujemo

Pregovori o korekciji administrativne linije između Srbije i Kosova bili bi organizovani u formatu pod okriljem Zapada, a odmah bi usledilo usvajanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa, navodi se u studiji "Priča sa zapadne strane".

Prema predlogu CEAS, linija razgraničenja Srbije i Kosova "manje više bi išla duž sadašnje četiri opštine na Severu Kosova (Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić) naseljene pretežno srpskim stanovništvom".

Direktorka CEAS Jelena Milić ukazala je da CEAS ne predlaže razgraničavanje po etničkoj liniji i da ne uključuje tri opštine na jugu Srbije, već samo četiri na severu Kosova.

- Predlog ima u vidu nove regionalne okolnosti poput činjenice da su Albanija i Crna Gora u NATO, a Makedonija na dobrom putu, tako da su nekadašnji strahovi o domino-efektu koje bi korekcija administrativne linije Srbije i Kosova izazvala na Balkanu sada neutemeljeni - kazala je Milićeva.

Pregovori o korekciji administratvine linije, navodi CEAS, mogu se realizovati u okviru šireg formata u prisustvu Albanije, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske na kome bi se rešavali i granični sporovi Srbije sa BiH i Hrvatskom kao, eventualno, i neki drugi, i druga otvorena pitanja koja su posledice raspada SFRJ i ratova devedesetih, a pre svega pitanja nestalih i nastavka regionalne saradnje u sprovođenju mehanizama tranzicione pravde.

U studiji se ocenjuje da bi napredak u normalizaciji odnosa Srbije i Kosova unapredio saradnju zemalja Zapadnog Balkana u oblastima bezbednosti i odbrane, što je izuzetno bitno u svetlu novih regionalnih i globalnih izazova i pretnji, od potencijalnog novog izbegličko-migracionog talasa, do rastućeg malignog uticaja Rusije u regionu.

Svako unapređenje regionalne saradnje u ovim oblastima smanjuje i efekte prelivanja njihovih eventualnih posledica ka EU i NATO, navodi CEAS i dodaje da je predlog "najbrži potencijalno ostvariv scenario, kompatibilan sa polaznim principima razloga NATO vazdušne kampanje protiv bivše Savezne Republike Jugoslavije i razlozima prava na ostvarivanje novog statusa Kosova koji bi, između ostalog, doprineo smanjivanju geopolitičkih pukotina između istočnog i južnog krila NATO".

CEAS smatra da bi SAD, kao ključna zemlja članica NATO, spremnošću na podršku pristupu iznetom u studiji pokazale "svoju standardnu sposobnost kreiranja novih naprednih okolnosti na terenu, beskompromisnost prema Kremlju, podršku EU, a pre svega zrelost u razmatranju jačanja kohezije NATO, bez velikih političkih i finansijskih ustupaka".

(Telegraf.rs/Beta)