10. jun, jedan od najcrnjih dana u srpskoj istoriji: 19. godišnjica donošenja Rezolucije 1244, zločini nad Srbima i dalje nekažnjeni (FOTO)

Ðurić je kazao da je rezolucijom 1244 SB UN 1999. godine uređen status južne pokrajine, te da je status Kosova i Metohije i danas za Srbiju uređen tom rezolucijom

Direktor Kancelarije za KiM Marko Ðurić danas je, na obeležavanju Dana kosmetskih žrtava i 19. godišnjice donošenja Rezolucije 1244 SB UN, zatražio od međunarodne zajednice da kazni one koji su odgovorni za zločine prema nevinim žrtvama rata na KiM. Obeležavanju u "Spomen sobi" u prostorijama Udruženja prisustvovali su i zamenik direktora Kancelarije za KiM Dušan Kozarev, predsednik Udruženja nestalih, Simo Spasić kao i supruga ubijenog Olivera Ivanovića, Milena Ivanović.

Preporučujemo

Albanski lobisti u Americi kupuju nezavisnost Kosova: Davali su milione Klintonovima i Obami,a sada isto pokušavaju sa Trampom

Ðurić je uobraćanju kazao da je rezolucijom 1244 SB UN 1999. godine uređen status južne pokrajine, te da je status Kosova i Metohije i danas za Srbiju uređen tom rezolucijom.

- Upravo temeljeći se na ovoj rezoluciji, na pravu, pravdi, ogromnim patnjama kroz koje je prošao naš narod na KiM, zahtevamo od međunarodne zajednice da kazni one koji su odgovorni za zločine prema civilima, prema nevinim žrtvamna rata na KiM - istakao je Ðurić.

Naveo je da je danas došao u Spomen sobu posvećenu kosmetskim žrtvama da bi ukazao poštovanje braći i sestrama, majkama i ocevima ubijenih, nestalih i kidnapovanih u agresiji na našu zemlju.

- Deseti jun 1999. godine je jedan od najtragičnijih dana srpske istorije. Tada nije samo okončana zločinačka agresija NATO pakta na našu zemlju, već je to dan koji je označio početak terora, progona, ubijanja i sistematskog istrebljivanja srpskog naroda sa njihovih viševokovnih ognjišta na KiM - naveo je direktor Kancelarije za KiM.

Podsetio je da su rezultat onoga što je započelo 24. marta 1999. godine, a u novu fazu ušlo 10. juna 1999. godine, hiljade ubijenih i nestalih i 247.000 proteranih do danas sa KiM.

- Deseti jun 1999. godine zbog toga je jedan od najcrnjih dana u modernoj srpskoj istoriji - istakao je on.

Poručio je da ne može biti bolje budućnosti ni za Srbe, ni za Albance nametanjem bilo kojeg rešenja spolja, kako pojedini političari u Prištini zamišljaju, te da su priče o tobožnjem priznavanju nezavisnosti Kosova kao rešenju ništa drugo nego zabijanje glave u pesak i oduzimanje i Srbima i Albancima na KiM prava na budućnost.

Naveo je da se do bolje budućnosti može doći samo kompromisom u kojem obe strane nešto dobiju.

- Klanjamo se senima žrtava na KiM, koje su životom platile samo što su bile srpske, romske, goranske, albanske i bilo koje druge naciuonalnosti. Srbija će se uvek sećati njih i nikada neće odustati od borbe za istinu o zločinima koji su se dešavali na KiM, zato što samo onog trenutka kada budemo izveli pred lice pravde one koji su odgovorni za zločine, moći ćemo da kažemo da se na primeren način zatvara poglavlje u kojem porodice žrtava i mučenika nerešsavanjem ovih zločina svakoga dana trpe nove rane - zaključio je Ðurić.

Upitan da li Beograd ima saznanja u vezi sa istragom ubistva Olivera Ivanovića, Ðurić je kazao da već više meseci zvaničnici iz Beograda govore o tome da bi istraga u tom slučaju morala da se vodi na efikasniji, ozbiljni i odgovorniji način.

- Govorimo o potrebi da prištinske institucije sarađuju sa međunarodnim i našim institucijama - dodao je Ðurić i naveo da su srpski pravosudni i policijski organi zatražili u vezi sa ovim slučajem saradnju sa najvećim bezbednosnim i obaveštajnim institucijama sveta.

- Međutim, iz Prištine nemamo ni valjan, ni dobar odgovor, čak ni izgovor za to žasto se sa istragom u ovom slučaju na neprihvatljiv način kasni. Mislim da to samo po sebi dosta toga govori i smatram da nema ni izgovora ni opravdanja da bi bilo pravi odgovor zašto još uvek ubice nisu izvedene pred lice pravde - zaključio je direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Slavica Popović, rođena u Starom Grackom, ispričala je da njena tragedija počinje od dolaska KFOR-a na KiM, gde je 23. jula ubijeno 14 srpskih žetelaca, među kojima i njen otac i dva strica.

- Moja porodica, komšije su masakrirani, nisu ubijeni, već masakrirani. Prošle godine 10 dana pre parastosa dobijam obaveštenje od Unmika, posle 18 godina, da je jedan pištolj pronađen kod Srbina. Samo sam pitala: a gde je bio ovih 18 godina, sada ga pronalazite, a gde je bio do sada. Ništa mi još uvek nisu odgovorili - kazala je Popović.

Navela je da i dan danas živi sa decom na KiM, u Gračanici, da ima tri sina, ali da polako gube nadu, te da puno brine za budućnost svoje dece.

- Imaju 21 godinu, blizanci, nemaju nikakvu perspektivu. Nemamo nikakvu slobodu, kao u logoru živimo. Možemo da se krećemo 15 do 20 kilometara, ne smemo u Prištinu da idemo. Smem, ali možda ću nešto na srpskom da progovorim i ubiće me - ispričala je Popović.

Predsednik Udruženja Simo Spasić rekao je da to udruženje već 19 godina samo traži pravdu za žrtve, ali da nisu uspeli ništa.

- Mi smo tražili samo jedno - da nam država i mediji u Srbiji pomognu na isti način na koji su pomogli porodicama albanskih žrtava - kazao je Spasić i dodao da je "dosovska vlast hapsila svoje ljude i isporučivala ih Hagu, dok je oslobadila 2.108 albanskih terorista i zločinaca".

Prema njegovim rečima, potrebno je pre svih drugih, napraviti prvo spomenik svim nevinim žrtvama od Košara do Horgoša.

Naveo je da porodice nemaju ništa protiv Albanaca i da oni mogu da idu da pregovaraju u Brisel, ali da ne žele da pregovaraju albanski zločinci.

(Telegraf.rs/Tanjug)