Tesan sto za briselski dijalog: Ko sve ima interes da učestvuje u pregovorima Beograda i Prištine?

Visokoj predstavnici Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost spočitava se manjak transparentnosti, površnost u izveštavanju tokom dijaloga, pa i to što zemlje članice EU drži na distanci i sada "kada dijalog ulazi u kritičnu fazu"

Posle SAD koje su otvoreno najavile veće prisustvo na prostoru Balkana, pogotovo tokom konačne faze dijaloga Beograda i Prištine koji bi vodio do pravno-obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa, za briselski sto bi da sednu i predstavnici zemalja članice Evropske unije, ali i Kine i Rusije.

Kreće li Tramp u rušenje Evropske unije? Novi ambasador SAD u Nemačkoj kao da je krenuo u tu misiju

Preporučujemo

S jedne strane datum nastavka pregovora još uvek se nagađa, a prema priznanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i njegovo mesto održavanja je upitno, dok s druge strane premijer Kosova Ramuš Haradinaj svoju pregovaračku palicu predaje Hašimu Tačiju, u pregovore pored Federike Mogerini želi da se uključi i četvrta strana.

Visokoj predstavnici Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost spočitava se manjak transparentnosti, površnost u izveštavanju tokom dijaloga, pa i to što zemlje članice EU drži na distanci i sada "kada dijalog ulazi u kritičnu fazu".

Po prvi put postoji otvorena želja da se zemlje EU "obuhvate" u pripremama za sveobuhvatni sporazum između Srbije i Kosova, o čemu će biti reči na junskom samitu gde će šefovi država i vlada EU razgovarati o prilikama na Zapadnom Balkanu.

Osnivač Foruma za etničke odnose Dušan Janjić za Telegraf kaže da gužva oko briselskog stola pokazuje da je interes mnogo veći i da se ne svodi samo na one zemlje koje imaju korist da se postigne određeni dogovor, jer postoje i zemalje unutar EU kojima je u intersu da se dogovr ne postigne.

- Vest o netransparentnosti rada Mogerini je za mene očekivana, to je znak da se približila nova faza dijaloga i da se o tome intenzivno razgovara unutar EU, a netransparentnost je velika boljka ovog procesa još od Ketrin Ešton. Taj birokratski pristup Evropske komisije je očigledno nešto što mnoge zemlje ne žele da tolerišu, a kao rezultat će na kraju imati novu članicu, npr. Srbiju i jednog dana Kosovo, a neće biti upoznate da li su uradile osnovni posao i kako su ga uradile - smatra Janjić.

Prema njegovom viđenju, ko učestvuje i ko sedi za stolom je rešeno, to nije problem.

- Kritike prema Mogerini idu iz drugih razloga, pre svega zbog promene situacije u Italiji, koja više nije ona ista Italija koja je Mogerini dovela. A čim izgubite podršku u sopstvenoj zemlji, počinju spekulacije o vašoj ulozi generalno. Italija je najavila problematične mere za Evropu, a to izaziva brojna potpitanja, kao što je "Dobro, a šta će vaš čovek na tako važnom mestu? - obrazlaže naš sagovornik.

Što se tiče Briselskog dijaloga, Janjić konstatuje da se novi format nije mnogo promenio.

- Postignuta je saglasnost u okviru Konkat grupe, i Srbija se pomirila sa tim da će SAD imati naglašenu ulogu. Zna se, Nemačka i Amerika će imati svoje posmatrače, neće biti za stolom stalno, ali će i pratiti proces. Srbija i Kosovo će biti predstavljeni preko predsednika, koji trebaju da formiraju svoje stručne političke timove. Neće se preći na novu fazu dijaloga dok se ne rasčiste neki stari problemi, a jedan od njih je Zajednica srpskih opština - zaključuje Janjić i dodaje da su Rusija i Kina dva vrlo različita slučaja, koja su za Srbiju jako važna.

Rusiji, kako naglašava, koja je članica Kontakt grupe za Balkan, ne odgovara da budu direktno upleteni i da sede za stolom, samo žele da posmatraju, ali će na kraju sve što što bude potpisano na kraju, u nekom obliku morati da stigne na Generalnu skupštinu UN koja je i donela rezoluciju o pokretanju ovog dijaloga. Tada će Kina i Rusija stupiti na scenu, a Srbija će morati da bude informisana i da ih informiše ako želi da računa na njihovu pomoć.

Za Aleksandru Joksimović, predsednicu Centra za spoljnu politiku vest o netransparentnosti treba da se tumači kao želju nekih ključnih zemalja članica EU da se na određeni način više angažuju u samom procesu, odnosno da o njemu više znaju.

- Rekla bih da su neke od zemalja članica EU itekako uključene u proces, poput Nemačke. Pretpostavljam da pregovarači i zemmlje članice komuniciraju kroz zajedničku službu, ali očigledno da pojedine zemlje žele da daju određene impute koji su za njih posebno važni, pogovoto u trenutku kada EU ima zajedničke probleme vezane za tematiku koja se može dovesti u vezu sa onim što se u ovom trenuktu odlučuje u vezi sa normalizacijom odnosa Beograda i Prištine - kazala je Joksimovićeva za naš portal.

VIDEO Koga briga za 1244, samo sila i faktičko stanje:

S.Ilić (s.ilic@telegraf.rs)