Kosovo najveći izvoznik džihadista: 130 pripadnika Islamske države spremnih na sve se vratilo kući
Na Kosovu je 2015. godine usvojen zakon prema kojem je za borbu u redovima džihadista zaprećena kazna od 15 godina zatvora
Kosovo je bilo verovatno najveći "izvoznik" džihadista i sada ima veliki problem s njima, ocenjuje AFP.
Kajl Skat o odlasku Euleksa sa Kosova: Pitajte ambasadora u Prištini, ja sam u Srbiji
Preporučujemo
On jedini u Beogradu drži Tačijevu sliku na zidu i zastavu Kosova u kancelariji: Zvanično oficir za vezu, za sebe tvrdi da je ambasador
Odbornici PSG neće podržati Zorana Radojičića za gradonačelnika Beograda
Bivši komandant OVK za Drenicu Sami Ljuštaku, koji je do leta 2017. bio pritvoren u zatvorima u Dubravi i Grdovcu, tvrdi da su "verske sekte (na Kosovu) bolje organizovane od kazneno-popravnih ustanova", piše agencija Frans pres u tekstu o izazovima sa kojima se Kosovo danas suočava zbog bivših džihadista.
Ljuštaku se, kako danas navodi Frans pres, sa bivšim džihadistima susretao u najvećem kosovskom zatvoru u Dubravi, odakle je prebačen u zatvor u Grdovcu, 25 kilometara od Prištine.
U izdvojenoj jedinici ove ustanove maksimalne bezbednosti od 2014. godine se grupisalo oko 20 radikalnih džihadista, koji se smatraju najvećom pretnjom među oko 80 pritvorenih islamista.
O ovoj strategiji izolacije džihadista vodi se debata, a kosovski novinar koji se bavi verskim pitanjima Visar Durići tvrdi da je to jedini način da se ekstremisti spreče da vrše uticaj na ljude koji su već prekršili zakon.
Prema zvaničnim podacima, oko 300 kosovskih Albanaca se borilo od 2012. godine u Frontu al-Nosra ili u Islamskoj državi.
Više od 50 boraca sa Kosova je ubijeno, a njih 130 se vratilo kući. Na Kosovu je 2015. godine usvojen zakon prema kojem je za borbu u redovima džihadista zaprećena kazna od 15 godina zatvora.
AFP podseća na ocenu američkog Centra za borbu protiv terorizma iz 2015. godine da je Kosovo "verovatno najvažniji izvor džihadista za Siriju i Irak" imajući u vidu stanovništvo od 1,8 miliona.
U akcionom planu kosovske vlade za period 2018-2022. navode se izazovi sa kojima je Kosovo suočeno: "Kosovu prete oni koji se vraćaju iz konfliktnih zona" i nameravaju da ugroze "multietnički i multiverski karakter Kosova, njegove demokratske vlasti i sekularno društvo".
Islamska zajednica Kosova je donela odluku da oko 20 imama u zatvorima drže versku nastavu.
Jedan od lidera Islamske zajednice muftija Sabri Bajgora rekao je da radikalni islamisti "ne treba da budu ostavljeni u svom svetu".
Skender Perteši, analitičar Kosovskog centra za bezbednosne studije iz Prištine, smatra da su bivši džihadisti, koji sada "pripadaju međunarodnoj terorističkoj mreži", naučili da rukuju eksplozivom i oružjem i da su "prisustvovali ubijanjima i masakrima". To iskustvo, kako je naveo, "doneli su na Kosovo".
Džihadisti su prekinuli veze sa liberalnim islamom i sufizmom koji praktikuju muslimani na Kosovu. Oni su često pod uticajem manje grupe radikalnih imama, navodi francuska agencija.
Ti imami su, kako se navodi u akcionom planu kosovske vlade, "imali ulogu u širenju islamskog ekstremizma".
Krivično su gonjena šestorica, a samo jedan, imam Zećirja Ćazimi iz Gnjilana, osuđen je na 10 godina za regrutovanje džihadista.
Najuticajniji među njima, Šefćet Krasnići (51), profesor Fakulteta teologije u Prištini koji je 15 godina izučavao islam u Saudijskoj Arabiji, oslobođen je u martu optužbi za regrutovanje džihadista.
(Telegraf.rs / Beta)