On jedini u Beogradu drži Tačijevu sliku na zidu i zastavu Kosova u kancelariji: Zvanično oficir za vezu, za sebe tvrdi da je ambasador
Danas ima pet godina staža u odnosima Beograda i Prištine
Valjdet Sadiku pet godina radi u kancelariji u jednom od hodnika sedišta Delegacije Evropske unije u Srbiji. Ipak, javnost ga gotovo uopšte nije upoznala, uprkos činjenici da je pitanje Kosova jedno od najčešćih u javnoj sferi.
Skandal u srpskom Preševu: Sajt opštine izrađen samo na albanskom jeziku
Kako prenosi BBC na srpskom jeziku, iza njegovog radnog stola stoji zastava Kosova, a na zidu vise slike kosovskog predsednika Hašima Tačija i uramljene Deklaracije o nezavisnosti Kosova.
Ipak, Sadiku kaže da se u svom mandatu jasno predstavljao.
- Moj službeni naziv je oficir za vezu. Želimo biti korektni - mi smo potpisali taj sporazum. Pa i na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Kosova stoji Kancelarija za vezu. Ali, ja jesam ambasador - kaže Sadiku.
Sa jedne takve misije je i došao u Beograd - u julu 2013. godine imao je sedam dana pauze od završetka ambasadorskog mandata u Hrvatskoj do početka službe u Beogradu. Spremao se za odlazak na službu u Australiju, a završio je u Beogradu jer je njegov prethodnik, Ljuljzim Peci, posle dva dana u Srbiji - podneo ostavku.
- Sve je bila velika nepoznanica - od grada, u kome nikad ranije nisam bio, do posla. Nismo imali ništa više sem odluke da se kancelarije otvore, nismo znali ništa više ni o poslu, ni o mandatu - navodi on.
Danas ima pet godina staža u odnosima Beograda i Prištine koje nekoliko puta tokom razgovora opisuje kao komplikovane.
ZAŠTO JE USPOREN NAPREDAK U PREGOVORIMA?
Tokom njegovog mandata u Beogradu, često se menjala klima u odnosima sa Prištinom. Kaže da je napredak 2013. i 2014. godine bio najopipljiviji jer je bilo entuzijazma, volje i rezultata, ali i velikih napora međunarodne zajednice.
- Možda je uzrok tome što se tada govorilo o opštim sporazumima, koji nisu govorili o detaljima - a to je bila olakšavajuća okolnost jer su strane mogle da ih interpretiraju na svoj način. Sada, kada se traže preciznije definicije, nema toliko prostora za interpretaciju - dodaje Sadiku.
NIJE BILO PREKIDA KOMUNIKAKCIJE KADA JE HAPŠEN ĐURIĆ
Valjdet Sadiku u Beogradu, a Dejan Pavićević u Prištini imali su zadatak da olakšaju primenu briselskih sporazuma.
- Meni je veoma drago da za ovih pet godina, bez obzira na teške stvari kroz koje smo prošli, mi nijednog trenutka nismo prekinuli komunikaciju - kaže Sadiku.
Ipak, Sadiku kaže da je mnogo više posla imao na rešavanju problema ljudi koji neminovno svakodnevno nastaju kada su odnosi Beograda i Prištine bez rešenja.
- Rešavali smo probleme privrednika, koji su, na primer, tražili sertifikate za prevoz zapaljivih materija, pa sve do saobraćajnih udesa ili pitanja pritvora. Važno je za porodice pritvorenika da se procedure, umesto za nedelju-dve, rešavaju za sat-dva našim direktnim kontaktima - ističe kosovski oficir za vezu.
Smatra da pozicija koju je obavljao pet godina ima velikog potencijala koji treba da se iskoristi dogovorom pregovarača.
NISAM IMAO SRPSKIH PRIJATELJA
Sadiku je rođen i odrastao u Prištini, gde je osnovnu školu završio u zvaničnom sistemu SFRJ, a potom gimnaziju u paralelnom sistemu kosovskih Albanaca.
- Odrastao sam u delu Prištine gde je živela samo jedna srpska porodica. Išao sam u školu na albanskom jeziku i nije ni bilo mogućnosti za druženje pa nisam imao srpskih prijatelja u ranoj mladosti - dodaje Sadiku.
Kaže da je zato stekao prijatelje tokom oficirskog mandata u srpskoj prestonici, koju opisuje kao po svemu veliki grad.
- To ne znači da se sa svima slažem, ali način neslaganja, način komuniciranja tokom neslaganja je najlepše što nosim iz Beograda - ističe on.
Srpski jezik govori gotovo bez greške, a to objašnjava i studijama u Sarajevu, ambasadorskim mandatom u Zagrebu, kao i majčinim crnogorskim poreklom. Ipak, to znanje jezika gotovo da nije demonstrirao u srpskoj javnosti - i to je, kaže, bio njegov svestan izbor.
(Telegraf.rs/BBC)