Kako se vodi tajna diplomatija oko Kosova?

"Neformalni" kontakti i razgovori danas predstavljaju važno sredstvo i metod diplomatskog komuniciranja

Kako su preneli štampani mediji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbio je radni dokument u vezi sa rešavanjem kosovskog problema poznatiji kao "američki paket" i ocenio ga nedostojnim pažnje i neprihvatljivim za našu zemlju, tako da sa njim nije ni hteo da upoznaje javnost. Ovaj "paket" je, kako su objavile "Novosti", na Andrićev venac stigao neformalnim diplomatskim kanalima u vidu "non pejpera". U tom smislu se i postavlja pitanje, kako se uopšte vodi tajna diplomatija?

Priština ni(je) prekinula tehnički dijalog: Evo šta kažu u Briselu

Preporučujemo

U javnosti se govorilo o sastanku zemalja Kvinte (SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija) o rešenju kosovskog problema, na kome je navodno zauzet stav Zapada o ovom pitanju. Međutim, evropski zvaničnici nisu prilikom poseta Beogradu potvrdili održavanje ovog sastanka. To je između ostalog rekao i Ginter Krihbaum posle razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Ipak, nije ni za očekivati da se o svim sastancima govori pred kamerama.

S obzirom na to da je rešavanje kosovskog pitanja od krucijalnog značaja za državu Srbiju, ne čudi što se neke stvari dešavaju van vidokruga javnosti, jer se radi o jako osetljivom pitanju. S tim u vezi, i teorija diplomatije poznaje "probne kontakte" koji su u mnogim situacijama ostvareni i pokazali se korisnim sredstvom za kasnije rešavanje "otvorenih pitanja".

Naime, u mnogim slučajevima "publicitet" pregovora je "loš saveznik" ishodu pregovaranja. Često je potrebno javnosti saopštiti rezultate pregovora tek onda kada stvarno dođe do "opipljivog rezultata" ili "proboja" ili nekog konačnog rezultata u pregovorima.

Opozicija u mnogim zemljama koristi ovakve pregovore za optužbe na račun vlasti, a ovde se najčešće koriste kritke "o zanemarivanju" ili o "izdaji" nacionalnih i vitalnih interesa, što je često samo za domaću upotrebu.

U većini demokratskih zemalja tajne pregovore nije ni moguće voditi do kraja tajno, jer postoji obaveza o izveštavanju zakonodavnih tela o "toku" pregovora. Ipak, u demokratskim državama tajni razgovori i pregovori ili opšte tajna diplomatija je imala i još uvek ima dominantno mesto, kao metod vođenja diplomatije i pregovaranja.

"Neformalni" kontakti i razgovori danas predstavljaju važno sredstvo i metod diplomatskog komuniciranja.

U tom smislu, potražili smo i odgovor kako je "non pejper" stigao do Predsedništva Srbije.

- Postoji taj mehanizam tajne diplomatije i u okviru njega dve strane dogovore metodologiju razgovara, kao i metodologiju razmene informacija. Radi se o ovlašćenim predstavnicima jedne i druge strane, koji su takođe, po pravilu diskretni. Uobičajno je da su to ili diplomatski kanali ili specijalni izaslanici - objašnjava za Telegraf.rs, Zoran Milivojević, karijerni diplomata.

Prema njegovim rečima, taj diplomatski kanal može ići preko jednog od ambasadora zemalja Kvinte.

- Onda on to saopšti ili donese dokument - napomenuo je Milivojević.

Takođe, poruke se mogu preneti preko osoba od poverenja, odnosno ljudi koji su u neposrednom okruženju dve strane koje o nečemu razgovaraju.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)