Balkan je na raskrsnici! Svi bi da žive bolje, ali da se ništa ne menja: Ljajić o rešenju za Kosovo, uticaju Turske i ekonomiji regiona (VIDEO) (FOTO)

Intervju Rasima Ljajića, potpredsednika Vlade Srbije i ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, za emisiju "Licem u lice sa Ivasom" Telegraf TV-a

Da li je turizam "zlatna koka" Srbije, ali i kakva sudbina čeka banje? Gde je zapelo sa ukidanjem rominga, ali i kako vidi uticaj Turske na Balkanu? Kako da Balkan skine epitet "bureta baruta", ali i da li će predstavnik njegove stranke na čelo parlamenta, samo su neka od pitanja, koja smo postavili Rasimu Ljajiću, potpredsedniku Vlade Srbije i ministru trgovine, turizma i telekomunikacija, u emisiji "Licem u lice sa Ivasom" na Telegraf TV-u.

Da li SNS očekuje vrelo proleće? Prvi operativac naprednjaka o promenama i smenama u stranci: Stavićemo stvari na svoje mesto (VIDEO) (FOTO)

• Iza nas je maj. Rekli ste da će ovaj mesec biti rekordan u prilivu deviza i dolaska stranih turista u Srbiju u poslednjih nekoliko godina. Tome je doprineo u velikoj meri Fajnl-for Evrolige. Kako zadržati ovaj trend i koji su generalno planovi za razvoj turizma?

- Maj će zaista biti rekordan, ali ćemo mi definitivne podatke o broju turista za ovaj mesec imati krajem juna, a o deviznom prilivu sredinom jula. Nema nikakve dileme da je Fajnl-for tome dominantno doprineo, odnosno veliki broj stranih turista, tj. navijača, koji su došli da prate ovo takmičenje. Uvek kada imamo neka od sportskih takmičenja, mi to vidimo po rezultatima poseta, odnosno po deviznom prilivu i statistici koja govori o značajnom broju stranih turista.

Turizam postaje značajna privredna grana. Ne treba sada da stvaramo nerealna očekivanja da će turizam biti dominantna privredna grana. To se neće dogoditi, kao što nije ni u velikom broju zemalja, čak ni u onima koje imaju daleko veće resurse, poput Španije, Francuske ili Italije. Učešće turizma je u tim zemljama daleko ispod učešća industije u BDP-a. To je dobro za te države, jer to način da imaju druge privredne grane koje nose celu ekonomiju.

Ali, da učešće turizma u našem BDP-u može da bude značajno veće - apsolutno. Mi na tome radimo. Naš plan za ovu godinu je 3,5 miliona turista, od toga 1,7 miliona stranih. Govorimo o aproksimativnim ciframa. Takođe, planiramo da imamo oko 9,5 miliona noćenja i da ostvarimo devizni priliv oko 1,35 milijardi evra. Verujem da to možemo da postignemo.

Počela je intezivna kampanja na inostranim medijima, i televizijska i on-line: od CNN-a i Euronews-a, do francuskog TV 5 i National Geographic-a i Travel channel-a. Imaćemo kampanju, koja nikada do sada nije bila, kada govorimo o prezentaciji turističkih potencijala Srbije. To je upućeno stranim gostima, a za domaće nastavljamo sa akcijom podela vaučera. Na današnji dan, ukupno je podeljeno 70 hiljada vaučera, dakle 51 odsto više u istom periodu prošle godine.

Ova akcija, ne samo da je dala rezultate, ona je i u velikoj meri dominantno doprinela da imamo rast broja domaćih turista i to značajniji rast posle 2007. godine, odnosno pre krizne godine.

• Srbija nema more, ali ima banje. Kakva će biti njihova sudbina? Da li će biti privatizovane, o tome je bilo reči i u Bakuu, prilikom nedavne posete delegacije Srbije?

- Najgore je da zadržimo stanje statusa kvo. U Srbiji bi uglavnom svi da zadrže status kvo. Svi bi da žive bolje, ali da se ništa ne promeni. To je skoro nemoguće.

Kada govorimo o banjama, ono što nam je priroda dala, što je Bog dao, je fantastično, ali vremenom, vi morate da ulažete, da investirate, da pratite savremene trendove, a ne da nam nedeljno 4-5 hiljada naših građana ide u slovenačke i mađarske banje, pored svih tih prirodnih lepota i lekovitih izvora, koje imamo u Srbiji.

Naravno, svako može da ide gde hoće, ali mi moramo da ponudom zadržimo naše turiste da vreme provode u našim banjama. Sigurno da će oni sada ići i u slovenačke i mađarske banje, gde je uloženo, gde su standari veći, gde je kvalitet usluga bolji. To je konkurencija, to je tržište. Mi moramo da kvalitetnom ponudom zadržimo najveći broj naših turista, ali i da privučemo i strane goste.

Dakle, potrebne su sveže pare, potrebna su nove investicije, ali i novi standardi u ovoj oblasti. To možemo da dobijemo time što ćemo omogućiti ili strateško partnerstvo države i privatnog sektora ili ćemo neke od tih banja prodati. Mi imamo odlični Atomsku banju kod Čačka, koja je prešla u privatne ruke i koja sjajno funkcioniše. Prolom i Lukovska banja su praktično privatne, jer su akcionarska društva, one su danas najveći korisnici naših vaučera.

Prema tome, mi moramo da omogućimo ulaz privatnog sektora u te banje. Raspisan je jedan javni poziv za prodaju Kuršumlijske banje. Radimo ponovne finansijske procene za sve ostale banje, njih 26, da bi mogli da krenemo u proceduru javnog poziva i nadmetanja. Naravno, ko ponudi veću cenu, moći će da učestvuje na tenderima i da ostvari pravo vlasništva nad banjama, ne na mineralnim izvorima. To se ne prodaje. Ali se prodaje imovina, koja se odnosi na zgrade, objekte, eventualno dodatno zemljište gde takođe mogu da se grade dodatni objekti i sadržaji.

U taj proces se krenulo. Neće to biti ni brzo ni lako zbog administrativno-pravnih procedura i uvek postoje problemi sa vlasništvom kod pojedinih banja, ali taj proces jeste neminovan. On može da se odlaže, ali ne može da se izbegne.

• Pred nama je leto, mnogi će putovati u inostranstvo. Očekivalo se da će doći do ukidanja rominga za zemlje Zapadnog Balkana. Gde je zapelo i kada će građani Srbije bar na ovaj način da se osete kao građani EU?

- Neće to ići tako brzo. Treba gledati pozitivnu stranu čitrave priče. Mi smo se u poslednje dve godine triputa obraćali Evropskoj komisiji sa zahtevom da se ukine roming za zemlje Zapadnog Balkana. Bili smo odbijeni bez ikakvih posebnih objašnjenja. Jednostavno je rečeno da se direktiva o ukidanju rominga odnosi samo na članice EU, a da bi se odnosila na neke treće zemlje potrebna je promena te direktive, a ta promena bi zahtevala ogromno vreme, a onda bi to podrazumevalo dodatne konsultacije sa telekomunikacionim operatorima. Prema tome, nema neke velike šanse.

Sada je stvar pomerena sa mrtve tačke, ne previše, ali je pomerena. Ono što sada postoji kao spremnost EK je da se ide u pravcu snižavanja cena roming usluga za Zapadni Balkan. Išlo bi se od naredne godine smanjenje 70 centi, pa onda još niže, da bi do 2021. godine išlo na 20 centi, što bi bilo sasvim prihvatljivo. Ali, ne bih da širim prevelika očekivanja, jer to ne zavisi od nas. Mi smo spremni i korisno bi bilo za građane da se to dogodi, ali postoji još mnogo razgovora, dogovora i ubeđivanja. Na kraju krajeva, to je stvar ekonomske računice. Telekomunikacioni operatori nikada nisu gledali blagonaklono na to, jer oni gube snižavanjem cena roming usluga.

U ovom trenutku je intencija da se ide ka snižavanju cena, ali još nema te odluke. Nećemo da stvorimo očekivanja da će se to dogoditi sutra.

• Kada govorimo o odnosu EU i Zapadnog Balkana, generalno se uvek pominje i pitanje Turske. Vi često razgovorate sa turskim zvaničnicima. Na Zapadu se neretko govori u negativnom kontekstu o uticaju ove zemlje i predsednika Redžepa Tajipa Erdogana na ovaj region. Kako Vi komentarišete ove ocene?

- Mislim da su to apsolutno neutemeljene ocene i da je uloga Turske ovde precenjena. Posebno taj politički uticaj. Ne znam kako taj uticaj može da se ostvari. Naš interes je da imamo najbolje moguće ekonomske odnose sa svakom zemljom.

Naš je interes je da imamo što više stranih investitora, bez obzira da li oni dolaze iz Turske, Nemačke, Italije, Madagaskara... Bilo koje druge zemlje na kugli zemaljskoj. Ne vidim u tome da mi kršimo bilo šta i da radimo nešto, što je protiv interesa treće strane, a verujemo da je to u interesu i naših dobrosusedskih odnosa, naših diplomatskih odnosa i na kraju krajeva u interesu naših građana.

Svaka nova investicija otvara nove perspektive, zapošljava naše ljude. Taj investitor plaća porez kod nas. Na kraju krajeva, sve te investicije su privatnog karaktera. Nema tu državnih fabrika ili projekata. Svi ljudi, koji su ovde došli, imate oko 50 ozbiljnih turskih kompanija koje posluju u Srbiji, sve do jedne su privatne. Tu ne računam Halk banku, koja je državna banka, ali nije kompanija u klasičnom smislu.

Ti ljudi su došli, ne zato što im je neko rekao da dođu ili nekakvih altruističkih razloga, već zato što smo stvorili ambijent da je ovde dobro raditi, da mogu ovde da zarade, da mogu da izvoze i na rusko i na evropsko tržište. Zato što im se ovde značajno smanjuje cena transporta robe, jer je lakše odavde transportovati proizvode i zato što je ovde kvalitetna radna snaga. To su motivi, zbog kojih ti ljudi ovde dolaze.

Ovde se radio apsolutno o našim ekonomskim interesima. Naš interes je da imamo i odlične političke odnose i sa Turskom i sa svakom drugom zemljom. Ako imate lošu klimu u tim odnosima, sigurno da će i ti investitori kalkusati da li u tu zemlju da dođu i investiraju. Važan je taj politički ambijent i odnosi između dve zemlje, ali to najmanji deo posla. Najvažniji deo je da imate poslovnu klimu i ambijent i motiv na osnovu koga će strani investiori doći.

Zaista cenim da su ove priče o nekom političkom uticaju Turske, zbog dolaska investitora, neutemeljene.

• Kada govorimo o tom transportu robe, očekuje se pomoć Turske u vezi izgradnje auto-puta do Bosne i Hercegovine. Kada će se konačno krenuti sa realizacijom tog projekta?

- I tu treba da budemo krajnje realni. Još uvek nema tu ni projekata. Ono što jeste, da je tehnička ekupa više puta dolazila i obilazila teren i sve trase kojima treba da prođe taj auto-put, odnosno brza cesta. Turska je odredila firmu, koja bi trebalo da izvodi te radove, a pre toga da izradi projekat, pa da onda tražimo modele finansiranja.

Nisu te pare poklon. Mi govorimo o povoljnom modelu kreditiranja. Mi nismo uspeli da sagradimo puteve u Sandžaku, iako je pre 10 godina potpisan memorandum o tome. Ali, posle toga nismo mogli da se dogovorimo oko načina finansiranja. Bila nam je visoka kamatna stopa od 4,6 do 5,1 odsto, to je bilo skupo i mi smo od toga odustali. Ministarstvo finansija je reklo da imamo povoljnije kredite koje uzimamo od Kine i Azerbejdžana i da ne možemo pod tim kamatnim stopama da koristimo turska finansijska sredstva.

I u ovom slučaju, borimo se za najbolje moguće uslove. Prema tome, nigde nema besplatnog ručka. Ali, svakako ima povoljnije od povoljnijeg i mi se borimo za najbolje moguće uslove da bi taj autoput mogao da se finansira. Ali, kažem, krenulo se i još uvek se rade ti planovi. Ono što je sledeći važan korak, to je izrada projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju tog puta.

• Međutim, ni kada se govori o izgradnji tog puta ne možeda se pobegne od politčkih tema. Tu je i pitanje granice sa BiH, govorili smo o uticaju Turske, Erdogan je bio u Sarajevu - to je izazvalo tenzije u toj zemlji. Kako da Balkan generalno skine epitet bureta baruta?

- Balkan je opet na raskrsnici, gde treba da izabere nacionalizam ili pragmatizam. Videli smo šta se desilo, kada je izabran nacionalizam kao dominatna političko-društvena ideologija, koja je zahvatila sve ove prostore i kako se to završilo devedesetih godina prošlog veka.

Sada treba daleko racionalnije da donosimo odluke i dan-danas plaćamo cene pogrešnih odluka iz tog perioda. Jasno je da ekonomija ne može da reši krupne političke probleme, koji još uvek postoje. Ekonomija ne može da reši vrlo osetljiva politička pitanja iz prošlosti. Mi se još uvek bavimo posledicama ratova iz devedestih godina i nemoćnosti da se ta otvorena pitanja reše.

Svakako da je ekonomija može da stvori pogodnu klimu da se i ta osetljiva pitanja lakše rešavaju. Ideja koju je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić, o formiranju zajedničkog ekonomskog prostora čak i carinske unije, je nešto što bi moglo, ne da reši probleme, već da smanji tenzije u regionu, da omogući potpuno slobodan protok ljudi, robe i kapitala.

Kada kamion krene iz Makedonije i ide prema BiH, da se nigde ne zaustavlja. Da imate bukvalno, gde se roba istovara, da tu kontrolišete robu. Da imamo priznavanje sertifikata svih zemalja međusobno. Zašto bi radili analize i ovde i u Makedoniji? To je trošak i za tog trgovca i za tog proizvođača. Vi ne možete biti konkurenti, ako podižete vrednost troškova, samim tim podižete i cene tih proizvoda na tržištu.

Moramo da budemo daleko konkuretniji kao ekonomije. Da bi to bili, moramo da se udružimo. Suviše smo mali. I sa stanovišta privlačenja investicija i sa stanovišta konkurentnosti naših privreda. Mi ovde, u regionu, još uvek jedni druge doživljavamo kao konkurente, a kao partnere. Mislimo da sami sebe možemoda zaštitimo donoseći različite protekcionističke mere, zato imamo ove vancarisnke barijere.

Kosovo donosi odluke da podigne cene za plasman naših građevinskih blokova i brašna i misli da tako može da zaštiti svoju ekonomiju? Ne može. U eri opšte globalizacije to ne mogu ni velike ekonomije. Ako ste mali, jedina vaša šansa da privredu podignete jeste da povećate produktivnost, konkurentnost i izvoz.

Šta ćete vi proizvoditi za milion, dva, tri, četiri, pet miliona ljudi? Tako mala ekonomija ne može da opstane, bez da značajno povećate učešće vašeg izvoza.

Prema tome, odgovor na vaše pitanje je: moramo više da ekonomski sarađujemo, da se udružujemo i da paralaleno s tim pokušavamo da rešavamo osetljiva pitanja. Ne da ih guramo pod tepih, jer je to nije poželjno i prihvatljivo, ali sasvim sigurno, ako ljudi počnu bolje da žive, onda mogu daleko racionalnije da se donose i odgovarajuće i krupne političke odluke.

• U tom smislu, najosetljivije pitanje za nas je pitanje Kosova. Kako Vi vidite rešenje?

- Mi smo predložili taj plan među prvima, posle poziva predsednika na unutrašnji dijalog. Mi smo izašli sa tim konkrentim planom, koji je podrazumevao fazno rešavanje tog pitanja.

Dakle, kroz tri faze. Prva - upravo ekonomija, da se ukinu sve barijere u trgovini i plasmanu roba. Mi plasiramo na Kosovo robu u vrednosti preko 450 miliona evra. Verujem da to može značajno da se poveća da nije upravo ovih barijera, koje se postavljaju. Druga faza bi bila otvaranje svih pitanja koje se tiču ZSO, kulturne baštine na KiM i rešavanje imovine Srbije na KiM. Treća faza bi bila članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama osim u Ujedinjenim nacijama. To je naš stav: Hajde, da razgovaramo o tom članstvu, ali da vidimo šta Srbija za tu saglasnost, koju da za pojedina članstva u nekim organizacijama može da dobije. Šta Srbi na Kosovu mogu da dobiju.

Posle te tri faze, imali bi jedan period implementacije, da vidimo kako to funkcioniše. Posle pet godina bi bila organizovana jedna međunarodna konferencija o rešavanju konačnog statusa Kosova, uz učešće glavnih međunarodnih faktora, bez kojih ovo pitanje definitivno ne može da bude rešeno.

Smatramo da je najgora opcija, koja opet ima najviše pobornika, je zamrznuti konflikt i status kvo. Voleo bih samo da čujem, šta su konkrenti racionalni argumenti za to. Ko može da garantuje da će se za dve, pet, deset godina, ta pregovaračka pozicija značajno popraviti? Ja to nisam ni čuo ni video, osim što je to ideja, za koju su čini da je najbolja, zato što će se promeniti neke međunarodne okolnosti.

A, kako će se promeniti? Šta će se promeniti? Možda će se promeniti na gore. Možda su ove okolnosti, nego što će biti za pet ili deset godina. To je neko iščekivanje. Ja u politici to ne razumem. Vi morate donositi neke odluke na osnovu racionalnih argumenata ili stvari koje su vam opipljive ili možete da predvidite.

• Kada govorimo o donošenju odluka, govori se o rekonstrukciji Vlade, pominje se i mogućnost da na čelo parlamenta dođe kadar SDPS, čiji ste Vi lider. Reč je o Vladimiru Marinkoviću, aktuelnom potpredsedniku Skupštine Srbije. Koliko je realan ovaj scenario?

- Ja sam to video u novinama. Niti je mene neko zvao, niti sam ja razgovarao na tu temu, niti verujem da bi to nama bilo ponuđeno. Ima daleko prečih od nas, kojima bi to mesto bilo dato. Čini mi se da reč o novinarskoj spekulaciji. Da je bilo nekih razgovara, ponuda, čak i naznaka, da ja znam - nije.

• Rekli ste da ne bi bilo dobro da se rekonstrukcija Vlade pretvori u "špansku seriju". Izborom Siniše Malog u izvesnom smislu je započet proces rekonstrukcije Vlade. Kakva su Vaša saznanja u tom smislu i da li je bilo nekih razgovara sa koalicionim partnerima u vezi rekonstrukcije Vlade, u prvom redu sa SNS-om?

- Nije bilo nikakvih razgovora. To je pre svega stvar SNS-a, vodeće stranke koalicije i premijerke Brnabić. Kada će doći do toga, da li će doći, ja stvarno nemam nikakva saznanja, na osnovu kojih bi mogao bilo šta konkretnije da kažem. Sada da nešto pametujem i analiziram, mislim da je bespredmetno. Nije nikakav specifikum da dođe do rekonstrukcije, posebno kada praktično imate na dve godine mandata manje-više rekonstrukciju.

Ali, tačan tajming rekonstrukcije, sastav, ko će biti promenjen, ko će doći, stvarno pojma nemam.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)