Srbiju čeka referendum o pitanju Kosova i Metohije?

- Za sada postoji veliki otpor i Prištine i zapadnih zemalja da se o statusu Kosmeta uopšte razgovara, jer misle da je to pitanje zatvoreno - rekao je Milovan Drecun

Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao je da će se tek videti na koji način bi građani Srbije mogli da se izjasne ako se postigne sporazum sa Prištinom koji će regulisati konačni status Kosmeta, a koji će biti potpuno drugačiji od onoga što se sada nameće kao jednostrano rešenje.

Protest Dačića kod Britanaca zbog Kosova

Preporučujemo

- Da li je to referendum, da li su to možda izbori, ali i jedno i drugo izjašnjavanje je demokratsko - rekao je Drecun i naveo da za sada postoji veliki otpor i Prištine i zapadnih zemalja da se o statusu Kosmeta uopšte razgovara, jer misle da je to pitanje zatvoreno.

Istakao je da među zemljama koje nisu priznale Kosovo ima i pet članica EU.

- I najveće zemlje na svetu, i geografski i po broju stanovnika. I Kina, Rusija, Indija... Vidite da većina čovečanstva ne priznaje tu samoproglašenu državu, da mnoge države povlače priznanje, a sada smo utvrdili i kako se priznanje nekih majušnih država dobijalo – radilo se i novcem, i obećanjima, i pritiscima i pretnjama - rekao je Drecun.

Dodao je da i Priština i zapadne zemlje računaju na to da će moći preko pritisaka, čak i ucena, da nateraju Srbiju da se odrekne dela svoje teritorije.

- Onog trenutka kada vodećim zapadnim državama bude potpuno jasno da Srbija neće podleći pritiscima, čak ni po cenu neulaska u EU, da će insistirati na tome da se problem Kosmeta reši kompromisom - mislim da će onda zapad morati da krene tim putem i da direktivu Prištini - rekao je Drecun i dodao da su SAD adresa sa kojom može da se razgovara.

Komentarišući navode prištinskog koordinatora za dijalog sa Beogradom da je priča o ZSO gubljenje vremena, Drecun je rekao da onda nije trebalo ni da ulaze u proces normalizacije odnosa.

- Ključan deo tog dogovora je ZSO. Mi želimo da institucionalno zaštitimo položaj srpskog naroda, njegove slobode i prava, da mu omogućimo da živi normalno, ne da bude činilac drugog i trećeg reda, i zato smo pristupili u proces normalizacije odnosa - kaže predsednik Odbora za KiM ističe da je reč o pokušaju da se potpuno odbaci briselski proces i dogovori koji su postignuti.

- Stvara se zadati ambijent za rad tima koji treba da definiše statut ZSO, kojem se unapred poručuje da sve to što radi ne treba da bude u skladu sa Briselskim sporazumom, nego sa tzv. ustavom, a to je i Ramuš Haradinaj uradio. Dakle, neodgovorno, provokativno ponašanje Prištine, suprotno od onoga što je dogovoreno i što bi trebalo da bude i interes Albanaca - dodao je Drecun.

Komentarišući to što 14. juna Euleks, posle 10 godina, završava svoju misiju na Kosmetu, Drecun je rekao da je to u punoj suprotnosti sa Rezolucijom 1244.

- Institucije koje funkcionišu u našoj južnoj pokrajini, nemaju potreban kapacitet da obezbede puno poštovanje prava u sloboda srpskog naroda, jer ga diskriminišu. Zato je neophodno aktivno međunarodno učešće u tim institucijama, a ne nekakav posmatrački status. Čini mi se da će ova suštinska redukcija mandata Euleksa biti u punoj suprotnosti sa Rezolucijom 1244 i da je u potpunosti usklađena sa odbačenim Ahtisarijevim planom, koji predviđa dinamiku i korake ka punom zaokruživanju samoproglašene državnosti Kosova - rekao je Drecun.

Dodao je da se savetodavnom ulogom menja mandat i izlazi iz statusno neutralnog okvira, kao i da će ova odluka dodatno destabilizovati srpski narod i oduzeti mu mogućnost da "kako tako" ostvari svoja prava.

Poručio je da srpske vlasti nisu zadovoljne ukupnim rezultatima Euleksa.

- Upravo zbog toga što se on nije ponašao statusno neutralno u najvećem delu svoje misije. Bilo je mnogo optužbi za korupciju, mada su one dolazile iznutra. Ali kakav god da je, on je predstavljao neku šansu - rekao je Drecun.

Govoreći o istrazi o ubistvu Olivera Ivanovića, predsednik Odbora za KiM je zaključio da u Prištini, a i kod vodećih zapadnih zemalja, nema političke volje da se to reši.

- U protivnom bismo imali mnogo ozbiljniju istragu. Prvo je bio pokušaj da se odgovornost prebaci na Beograd, a kada im to nije uspelo, probali su da sve to malo gurnu u zaborav. Sada vidimo neke besmislene argumente – te bila je magla, te kamere nisu radile. Sve to govori da ne postoji politička volja da se razreši ubistvo Olivera Ivanovića - rekao je Drecun.

VIDEO: Pronađena voda u Pećkoj patrijaršiji 

(Telegraf.rs/Tanjug)