DW o samitu: Potvrda evropske perspektive, ali bez obećanja o ulasku u EU
Zvaničnici EU su u Sofiji gotovo jednoglasno naglasili značaj Zapadnog Balkana za celu Evropu, ali su sa retkim izuzecima odbijali da pominju konkretne datume kada su u pitanju perspektive zemalja u regionu
Samit Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana u Sofiji doneo je mnogo pozitivne energije i priznavanja važnosti međusobnih veza, piše Dojče vele uz ocenu da su izostala konkretna obećanja što se tiče perspektive za ulazak u EU.
Preporučujemo
Brnabić na Bečkom ekonomskom forumu u Sofiji: Politika susreće ekonomiju (FOTO) (VIDEO)
Zapadni Balkan je sastavni deo Evrope: Ovo su poruke evropskih lidera o proširenju Evropske unije
Kako DW navodi u tekstu, zvaničnici EU su u Sofiji gotovo jednoglasno naglasili značaj Zapadnog Balkana za celu Evropu, ali su sa retkim izuzecima odbijali da pominju konkretne datume kada su u pitanju perspektive zemalja u regionu, što je nemačka kancelarka Angela Merkel otvoreno potvrdila na konferenciji za novinare.
- Nemam nikakvo mišljenje što se tiče navođenja 2025. godine kao mogućeg cilja. Ulazak (u EU) mora da bude zasnovan na napretku. Ne na bazi vremena, već na bazi postignutog i to posebno u oblastima vladavine prava, korupcije, borbe protiv organizovanog kriminala, otvorenih bilateralnih i graničnih pitanja - rekla je Merkel.
DW navodi da je jedino predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani, malo drugačijim tonom, pružio podršku perspektivi ulaska 2025. godine - konkretno, prema njegovom mišljenu, Srbije i Crne Gore.
Kako se navodi, ono što EU ne može da obeća kada je reč o perspektivi ulaska, ona će pokušati da kompenzuje još većim investicijama u regionu, a u završnoj deklaraciji sa samita jasno se ukazuje na "rešenost EU da ojača i intenzivira svoj angažman na svim nivoima, s ciljem da podrži političku, ekonomsku i socijalnu transformaciju regiona".
DW piše i da, iako je predlog Tajanija da se regionu odobri paket od 10 milijardi evra investicija i pomoći za sada suviše optimističan, ipak će svih šest zemalja i te kako profitirati od pomoći Brisela.
Projekti čije je finansiranje započelo odmah posle prošlogodišnjeg samita u Trstu, sada će biti dopunjeni novim, posebno u oblasti saobraćaja i povezanosti.
Kako navodi DW, najveću pojedinačnu direktnu pomoć (41,4 miliona evra) EU dodeljuje Srbiji i Prištini i to za izgradnju deonice autoputa koji bi trebalo da poveže Niš i Prištinu.
Bosna i Hercegovina dobiće direktnu pomoć i jeftinije kredite za izgradnju četiri projekta - Mediteranskog koridora sa Hrvatskom koji bi trebalo da počne sredinom 2019. godine, a da se završi do 2022, a EU će finansirati i deonicu autoputa Počitelj-Zvirovići u okviru Koridora 5c, kao i deonicu Buna-Počitelj.
Najveće ohrabrenje za zemlje regiona stiglo je od predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska koji je rekao da EU jeste i ostaće najvažniji partner Zapadnog Balkana, kao i da je "integracija regiona osnovni prioritet EU, a Zapadni Balkan integralni deo Evrope".
(Telegraf.rs / Tanjug)