Šta je Vučića, Tačija, Ramu i Izetbegovića spojilo u poslednjih mesec dana?

Da li svi putevi vode u Berlin?

Sledeće nedelje u Sofiji će biti održan samit Evropska unija - Zapadni Balkan, koji treba da potvrdi evropsku budućnost ovog regiona. Međutim, put do članstva je još na dugom štapu i što je još značajnije, pun izazova. Jasnu su poruku u februaru ove godine, predstavljajući Strategiju o proširenju, šefica evropske diplomatije Federika Mogerini i resorni komesar Johanes Han preneli Balkanu: dok ne sredite međusobne sporove, nema članstva. Čini se da je u tom smislu, najuticajnija zemlja EU, Nemačka, na čelu na vodećim liderom Unije, Angelom Merkel, rešila da uzme stvar u svoje ruke. Tome u prilog govore njeni susreti u poslednjih mesec dana.

Kina ima novac kojim podmazuje, a Rusija politički otrov: Američka analiza o "igri trojke" u Srbiji

Preporučujemo

Naime, u pomenutom periodu, nemačka kancelarka je, u Berlinu, razgovarala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerom Albanije Edijeom Ramom, predsednikom Kosova Hašimom Tačijem i predsedništvom BiH, predvođenim predsedavajućem Bakirom Izetbegovićem.

Ključne poruke, koje su saopštene javnosti, pre susreta Merkelove i Vučićeve da je Zapadni Balkan visoko na dnevnom redu bugarskog predsedavanja EU, te da je tema sastanka saradnja Nemačke i Srbije, ali i odnosi u regionu.

- Federika Mogerini, visoka predstavnica EU, vodi veoma važne razgovore, gde Srbija igra ključnu ulogu što se tiče Kosova ali i BiH, i veoma je važno da imamo blisku saradnju - rekla je Merkel.

To je bio njihov drugi susret u kratkom periodu. Posle srpskog predsednika u nemačku prestonicu je otputovao Rama, koji je zatražio podršku Merkelove za otvaranje pregovora o članstvu Albanije u EU.

Krug susreta sa liderima Zapadnog Balkana zatvoren je u jednom danu. Merkel se prvo susrela sa Tačijem, a onda i sa članovima Predsedništva BiH.

Nemačka kancelarka je Tačiju poručila da sporazumi koji su postignuti u okviru Briselskog dijaloga moraju da se sprovedu. Rekla je da su i odnosi Beograda i Prištine "glavno pitanje na evropskom putu dve zemlje".

Posle kosovskog predsednika u Kancleramt su ušli Mladen Ivanić, Dragan Čović i Bakir Izetbegović.

Ovaj poslednji je izjavio, posle sastanka njega i ostala dva člana predsedništva BiH s Merkel, da je najviše bilo govora o Izbornom zakonu BiH, ali i da je Merkel postavljala i druga pitanja o aktuelnim temama iz BiH, pre svega o mitingu turskog predsednika u Sarajevu.

Očigledno je da Nemačka pokušava, razgovarajući sa najosetljivijim državama i entitetima u regionu, da čitav Zapadni Balkan ostane na evropskom putu, kaže za Telegraf.rs, Dragan Đukanović, profesor FPN.

- U tom kontekstu, Nemačka i podržava, pre svega, normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, ali već duži period insistira i na srpsko-bošnjačkom dijalogu, tj. poboljšanju odnosa Srbije i BiH. U tom pravcu, treba i pratiti sva ova dešavanja - rekao nam je Đukanović.

Prema njegovim rečima, veoma je značajno da je nemačka kancelarka Merkel ukazala da se mora u potpunosti implementirati sve što je dogovoreno i da je to jasno rečeno Tačiju.

- S druge strane je veoma indikativno da je od članova Predsedništva BiH tražila pojašnjenje u vezi mitinga Redžepa Tajipa Erdogana, koji će održati u sarajevskoj Zetri narednih dana. Očigledno je da Nemačka pokušava da se značajnije pozicionira i da u tom pozicioniranju ne vidi značajniji uticaj drugih aktera, u ovom slučaju, konkretno Turske - napomenuo je Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku.

To je manifestacija cilja Angele Merkel, kao vodećeg lidera u EU, da se ovde reše dva ključna otvorena pitanja za integraciju Zapadnog Balkana u Uniju, kazao je Zoran Milivojević, karijerni diplomata za naš portal.

- To je pitanje Kosova i Metohije i Bosne i Hercegovine. To je suština njene politike i strategije i ona to pokazuje. Merkel želi da stavi u funkciju Berlinski proces i da to realizuje do kraja svog mandata u skladu sa Strategijom o proširenju u narednom periodu - istakao je Milivojević.

Govoreći o Kosovu i Metohiji, Milivojević nam je rekao, da za nas nije dobra vest jeste jaka podrška nezavisnosti južne srpske pokrajine od strane Nemačke.

- S druge strane, kada je reč o Bosni i Hercegovini, cilj Merkelove je da se nađe model funkcionisanja koji podrazumeva više federacije, a manje nezavisnosti Republike Srpske, odnosno centralizacije države - zaključio je Milivojević.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)