Kako treba odgovoriti Hrvatima: Evo šta kažu građani Srbije

Kao glavne uzroke političkog sukoba dve zemlje, građani vide agresivnu politiku Hrvatske

U krizi sa Hrvatskom, Vlada Srbije bi trebalo da izbegava odgovor, bez ozbira na hrvatske provokacije, smatra 44 odsto ispitanika u istraživanju Faktor plusa.

Takođe, 16 odsto smatra da bi Vlada Srbije trebalo da ima znatno pomirljiviji ton, a 14 odsto njih da bi trebalo stalno da podseća EU i SAD na neosnovanost hrvatskih optužbi i izbegava dalje zaoštravanje krize.

Preporučujemo

Da bi trebalo da uzvrati istom merom, izjasnilo se 26 odsto ispitanih.

Zabranu ulaska ministra odbrane Aleksandra Vulina u Hrvatsku, najveći broj ispitanih, njih 34 odsto, vidi kao bezuspešan pokušaj Vlade Hrvatske da se ne govori o osetljivim temama.

Pored tog, dominira i odgovor da je reč o ličnoj netrpeljivosti prema Vulinu, što smatra 30 odsto ispitanih, pokazalo je istraživanje, koje se, pored rejtinga stranaka i pitanjem EU, bavilo i pitanjima odnosa Srbije i Hrvatske.

Kao glavne uzroke političkog sukoba dve zemlje, građani vide agresivnu politiku Hrvatske (33 odsto) i duboko ukorenjenu mržnju koja je politički motivisana (30 odsto).

- To se ne odnosi samo na Hrvatsku, nego i na Srbiju. To je ogroman procenat. Makar kada su u pitanju građani Srbije, nema velike dileme, očigledno je da je krivac pre svega na hrvatskoj strani. Verovatno bi obrnuta slika bila u Hrvatskoj - rekao je direktor Faktor plusa.

Pejić ističe da je su građani, upitani da li očekuju dalju ekskalaciju sukoba u odnosima Srbije i Hrvatske, optimisti i ipak misle da je ovo bilo "ad hok" i da će se situacija smiriti i ići u boljem pravcu.

Među ispitanicima, 41 odsto njih smatra i da su mogući doborusedski odnosi u regionu, čim splasnu političke tenzije, dok 21 procenat misli da u bližoj budućnosti oni nisu mogući.

Pejić primećuje da su mnoga od ovih pitanja postavljana i pre sedam, četiri i dve godine, a sada ponovo, što, kaže, uz sav optimizam građana, pokazuje da "kao da imamo situaciju korak napred, dva nazad".

- To je indikator koji pokazuje da dobrosusedski odnosi u regionu nisu nešto što se podrzumeva, već se na njima mora puno raditi - rekao je Pejić.

U odgovoru na pitanje da li se građani plaše novih oružanih sukoba na području Balkana, građani su gotovo podeljeni - pa je 45 odsto njih odgovorilo odrično, ali se 46 njih plašili - i to 14 odsto veoma, dok 32 odsto iako se plaši, misli da do toga neće doći.

- Vidi se da postoji određeni strah kod građana, iako se ne bi reklo na prvi pogled, jer gotovo 50 odsto ima strah. Većina se ipak nada i veruje da neće doći do toga, ali pokazuje da se situacija mora uozbiljiti i da političari u celom regioni moraju da ''spuste loptu'' i bez podsećanja o onome što je bilo, razmišljaju šta će biti dalje - rekao je Pejić.

Istraživanje je sprovedeno na 1.040 ispitanika u Srbiji, bez KiM, od 2. do 6. maja.

(Telegraf.rs/Tanjug)