Izveštaj o posledicama NATO bombardovanja gotov do kraja 2020. godine: Za Maju Gojković je to tema oko koje se parlament mora ujediniti

- Ako je jednoj članici NATO pakta bilo dozvoljeno da se bavi tom ozbiljnom temom, da vidi da li su njihovi građani, koji su službovali na teritoriji mnogihdržava, pa i na teritoriji naše južne pokrajine, onda ne vidim zašto bi bilno sporno da se time bave parlamentarci u Srbiji - rekla je Gojkovićeva

Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković rekla je danas da očekuje da prvi izveštaj o posledicama NATO bombardovanja bude gotov 2020. godine.

Napokon se formira komisija koja će istraživati posledice NATO bombardovanja: Maja Gojković pokrenula proceduru u skupštini

Preporučujemo

Gojkovih je, povodom predloga o obrazovanju komisije za istragu posledica NATO bombardovanja na zdravlje građana i uticaj na životnu sredinu, koji je ušao u skupštinsku proceduru, rekla za TV Pink da se dugo radilo na tome i da je ovo finale šestomesecnog rada.

- Nadam se da će predlog odluke biti usvojen jednoglasno, jer smatram da je ovo tema koja prevazilazi politička razmimoilaženja između poslaničkih grupa i da je ovo važno za budućnost građana Srbije - istakla je ona i dodala da "nema razloga da se bilo ko ljuti ili da misli da je predlog odluke o formiranju ove komisije usmeren protiv nekoga".

Kako dodaje, Srbija želi da putem traganja za istinom, da li ima uticaja na zdravlje ljudi bombardovanje projektilima sa osiromašenim uranijumom, a ne da bi se ulazilo u svađu sa nekim.

- Sa tim nekim i država i parlament Srbije ima odličnu saradnju. Želim da napomenem da parlamentarna skupština NATO pakta, posmatrači tamo su poslanici naše delegacije, te jednako sarađujemo dobro sa njima - rekla je Gojkovićeva.

Ona je dodala da se polazi od saznanja koja je država dobila od strane italijanskog parlamenta koji je godinama, u dva ili tri mandata, radio na istraživanju koliki uticaj trpe njihovi vojnici koji su službovali ili službuju u misijama u inostranstvu.

- Pri tome jedan deo koji obrađuju odnosi se na Balkan i na Kosovo i Metohiju, da li je to uticalo na njihovo zdravlje, na veći porast oboljenja od karcinoma i drugih teških bolesti. Po njihovim izveštajima je uticalo, nisu imali adekvatnu zaštitu. Oni su se bavili samo svojim građanima, ali nama to izuzetno pomaže -naglasila je Gojković.

- Doktor Darko Laketic je bio u italijanskom parlamentu, primio ga je senator, gospodin Skanu, koji je bio predsednik italijanske komisije, razgovarao je sa njim i predao mu veoma obiman izveštaj - kazala je Gojkovićeva.

Kako naglašava, ona je taj izveštaj prosledila drugim čelnicima naše države, a izveštaj je obiman i ima bar 1.000 stranica, i može da se prouči i koristi za početak rada naše komisije.

- Ako je jednoj članici NATO pakta bilo dozvoljeno da se bavi tom ozbiljnom temom, da vidi da li su njihovi građani, koji su službovali na teritoriji mnogihdržava, pa i na teritoriji naše južne pokrajine, onda ne vidim zašto bi bilno sporno da se time bave parlamentarci u Srbiji - rekla je Gojkovićeva.

Ona je kazala da je važno da se kao parlamentarci posvete ovom bitnom poslu i da joj je veliki znak pitanja iznad glave zbog toga zašto ništa nije rađeno od 2000. do 2012. godine.

Kako je navela, sada kada se razgovaralo o tome u parlamentu, javljaju se poslanici stranaka koji su pripadali političkim opcijama koje su vodile državu, da žele da budu i na čelu komisije, da žele da učestvuju u tome, to je dobrodošlo, ali moje pitanje je bilo zašto se time nismo bavili do sada.

- Izgubili smo dragoceno vreme. Doktor Darko Laketić je ozbiljan poslanik koga zaista interesuje ta tema i posvetio je svoj mandat ovom pitanju. On će biti na čelu komisije - istakla je Gojkovićeva.

Laketić će predložiti ko će biti ostali poslanici koji će učestvovati u radu komisije, kao i da komisija nije odbor, ni radno telo parlamenta, dodala je ona.

- Komisija je nešto posebno, tako da se u njen rad mogu uključiti i naučna, stručna lica, predstavnici medija. Tu ljudi treba da daju iskreno izjave o svojim saznanjima. Očekujemo izveštaj na svakih šest meseci, a prvi preliminarni krajem 2020. godine jer je to ozbiljan posao i ne želimo od toga da pravimo nešto što će puniti naslovne stranice novina - rekla je Gojkovićeva.

(Telegraf.rs)