Koje države su za brži prijem Srbije u EU, a koje protiv i ko vlada tim zemljama: Dve mape otkrivaju sve

U državama koje lobiraju za što skoriji ulazak Srbije u EU na vlasti su predstavnici stranaka koje pripadaju istoj grupaciji

Kroz nešto više od dve nedelje u Sofiji će biti održan samit Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana. Na tom skupu bi trebalo da bude još jednom potvrđena evropska perspektiva regiona, koja je deklarisana u Strategiji za proširenje Unije na Zapadni Balkan predstavljenoj početkom februara u Briselu. U toj Strategiji su Srbija i Crna Gora označene kao zemlje, koje su vodeće u ovom procesu i koje imaju šansu da 2025. godine postanu članice EU. Ipak, na tom putu je mnogo izazova. Na te prepreke različito gledaju članice Unije. Deo zemalja je za brži prijem Srbije, dok su pojedine države izrazito protiv proširenja. Ipak, jedna stvar je karakteristična za države koje pružaju podršku Beogradu.

Balkansko bure baruta koči Srbiju na putu ka EU: Ništa od proširenja dok se ne reše problemi u regionu

Preporučujemo

Poput hladnog tuša delovala je izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona da se protivi proširenju EU dok se sama Unije ne reformiše. Ova izjava posebno dobija na težini, kada se zna da je osovina Berlin-Pariz zapravo ključna i vodeća u Evropi.

Međutim, s druge strane, poznavaoci prilika su objasnili za Telegraf.rs da su to odvojena i paralelena procesa da Beograd treba da nastavi svoj put ka Briselu bez obzira na poruke koje Makron poslao iz Strazbura.

Taj put nije nimalo jednostavan: od rešavanja pitanja Kosova i Metohije, preko usklađenosti sa zajedničkom spoljnom politikom EU do vladavine prava. U vezi sa tim i zemlje članice Unije se različito postavljaju prema Srbiji.

I dok u prvom redu Beograd što pre žele da vide u klubu Budimpešta, Sofija i Beč, s druge strane Pariz i London (koji je je na izlaznim vratima) se ozbiljno protive proširenju. Između ova dva pola nalaze se Nemačka i nekadašnje jugoslovenske države Slovenija i Hrvatska, koje zahtevaju potpuno ispunjavanje uslova, pa članstvo.

Iz svega ovoga može se uočiti jedna specifičnost. Naime, u državama koje lobiraju za što skoriji ulazak Srbije u EU na vlasti su predstavnici stranaka koje pripadaju Evropskoj narodnoj partiji: u Bugarskoj - GERB, Mađarskoj - Fides, Austriji - OVP. Takođe, i u onim zemljama koje imaju određene rezerve takođe su članovi EPP: CDU/CSU u Nemačkoj i HDZ u Hrvatskoj.

S tim u vezi treba napomenuti da je u Srbiji vodeća partija, koja je ujedno na vlasti poslednjih šest godina, SNS, pridružena članica Evropske narodne partije.

Internacionalna sekretarka SNS i ministarka za evrointegracije, Jadranka Joksimović nedavno nam je rekla da saradnja sa liderima stranaka desnog centra u okviru EPP donosi nove partnere i prijatelje, čiju podršku imamo na našem evropskom putu, sprovođenju reformi i ekonomskoj politici.

- Imamo dobru i uspešnu saradnju u okviru EPP koja okuplja stranke desnog centra iz cele Evrope, iz zemalja EU i šire, uglavnom stranke na vlasti, koje oslikavaju eru racionalne i odgovorne politike - izjavila je Joksimović za naš portal.

Ona je podsetila da je SNS u novembra 2016. godine postala pridruženi član Evropske narodne partije (EPP), trenutno najveće i najuticajnije stranačke organizacije u Evropi.

- To nam pruža dodatni kanal komunikacije i političku platformu za razna pitanja. Dobro je kada među prijateljima, i u okviru stranačkih veza, možemo da lobiramo za interese naše zemlje - istakla je Joksimović.

Ono što je primetno, da je lider SNS i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u odličnim ličnim odnosima, sa većinom pomenutih lidera. Merkel ga je podržala u izbornoj trci, Kurc je rado viđen gost, ali i domaćin, dok odnosi sa Orbanom pokazuju da Srbija i Mađarska nikada bolje se nisu slagale. U poslednje vreme su sve bolji odnosi i komunikacija sa Bojkom Borisovim, premijerom Bugarske i liderom tamošnjeg GERB-a.

Pogledajte, šta je Borisov rekao o Vučiću prilikom njihovog nedavnog susreta u Mostaru:

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)