Nema dugoročnog rešenja bez direktnog dogovora Beograda i Prištine, to je cilj Amerike: Kajl Skat o kosovskom čvoru (VIDEO) (FOTO)

Američki ambasador obišao je redakciju portala Telegraf.rs i za Telegraf TV dao ekskluzivni intervju na srpskom jeziku

Da li je ekonomija ključ poboljšanja odnosa SAD i Srbije, ali i kako popraviti investicionu klimu u našoj zemlji? Da li će se Vašington direktno uključiti u razgovore Beograda i Prištine, ali i kako vidi razrešenje kosovskog čvora? Kako vidi uticaj Rusije u Srbiji, ali kako uspeva da bude prisutan na najznačajnijim kulturnim dešavanjima u Beogradu, samo su neka od pitanja, koja smo postavili Kajlu Skatu, ambasadora SAD u Srbiji, a na koja je odgovarao u Telegraf studiju.

Preporučujemo

Šta SAD želi za Srbiju? Kajl Skat najavio pomoć Beogradu

• U Srbiji trenutno radi 100 američkih kompanija koje su investirale četiri milijarde dolara. Koji je motiv da preduzeća iz SAD ulažu u našu zemlju?

- Američka preduzeća nisu drugačija od drugih srpskih ili stranih. Svi oni žele da ostvare profit.

Kao prvo, u Srbiji vide malo tržište, ali i tržište koje otvara vrata za celu Evropu. Drugo, oni u Srbiji vide radnu snagu koja je obrazovana, govori strane jezike, i to je velika prednost. Treće, radna snaga je dosta jeftinija u odnosu na Nemačku ili Francusku. Tako da američka preduzeća vide mogućnost da proizvode i da izvoze na način koji će njima doneti profit.

Istovremeno, oni doprinose i ekonomiji Srbije. Spomenuli ste da 100 američkih preduzeća posluje u Srbiji, ali to znači i 19.000 radnih mesta. To je 19.000 porodica koja imaju natprosečnu platu, ali i radna mesta koja su uređena po američkim standardima, kada je u pitanju bezbednost na radu i saradnja radnika sa menadžmentom. Takođe, američke kompanije su donele i nove tehnologije.

• Američka privredna komora u Srbiji okuplja oko 200 kompanija i mišljenje predstavnika tih preduzeća u vezi poslovanja u našoj zemlji su jako značajna. U tom smislu, Vi, kao i ambasada SAD, imate važnu ulogu u komunikaciji sa vlastima sa u Beogradu. Šta treba još učiniti kako bi se još više poboljšala investiciona klima u Srbiji?

- Pre svega je potrebna stabilnost. Ekonomska, pa i politička. Ekonomska stabilnost ima dobru osnovu, dok se na političkoj stabilnosti u regionu još mora raditi.

Ali, osim stabilnosti, neohodna je i vladavina prava, da poreski sistem bude fer, otvoren i privlačan za poslovanje, kao i da rad inspekcija bude transparentan i da ne opterećuje previše njihovo poslovanje.

• Priličan akcenat stavljate na društvenu i korporativnu odgovornost kompanija i institucija. Često ste pristutni i podržavate takve akcije.

- Najveće kompanije na svetu znaju da su deo zajednice. Najuspešniji znaju da bi trebalo da daju doprinos svojoj zajednici. Američke korporacije koje su prisutne u Srbiji veoma su aktivne, kako u davanju pomoći, tako i u zaštiti životne sredine, ali i u drugim sferama.

One takođe znaju da profit dolazi kada je imidž kompanije dobar, ali i da se njihovi radnici osećaju bolje kada doprinose svojoj zemlji.

• Za uspešno poslovanje potrebna je i politička stabilnost. Kako vidite trenutnu političku sitaciju u Srbiji?

- Ekonomska stabilnost je na dobrim osnovama. Ova Vlada je dosta učinila kako bi situacija bila stabilnija. Takođe, postoji i unutrašnja politička stabilnost.

Vladajuća koalicija u parlamentu je stabilna, predsednik je dobio apsolutnu većinu u prvom krugu izbora, tako da je to sve stabilno, ali je potrebno još raditi na stabilnosti u regionu.

• Doći ćemo i do regiona, ali da se na trenutak fokusiramo na odnose SAD i Srbije. Koji je to, Vašem mišljenju, momenat kada je, posle dugog perioda prijateljstva, došlo do razmimoilaženja dve strane?

- Ja vidim više pozitivnih nego negativnih stvari u našim odnosima. Mi smo bili saveznici u Prvom i Drugom svetskom ratu.

Kao što znate, ove godine proslavljamo stogodišnjicu od kako se srpska zastava vijorila na Beloj kući i drugim javnim zgradama širom Amerike zbog prijateljstva sa Srbijom. U Drugom svetskom ratu Srbi su spašavali naše pilote. Mi smo večno zahvalni za svu tu pomoć.

I posle Drugog svetskog rata, kada je Kominterna uvela sankcije Jugoslaviji, Amerika je bila tu da pomogne Srbiji i celoj Jugoslaviji.

Jasno je da u devedestim godinama prošlog veka nismo mi išli drugim putem, već Slobodan Milošević. Kada je on preuzeo upravljanje vozom - mislim da je iskakao iz šina pomalo.

Srbija je tih godina “donela leksikon etničkog čišćenja” i lice Srbije i srpstva su bili i Milošević, i Arkan, i Mladić, i Karadžić, što je dovelo do problema i odluke Saveta bezbednosti UN da se Srbiji uvedu sankcije, a na kraju krajeva i do bombardovanja 1999. godine.

Od kraja Miloševićevog režima, od 2001. godinje pa nadalje, mi smo veoma aktivni u našem partnerstvu sa Srbijom. Upućeno je više od milijardu dolara pomoći i to za one oblasti koje su cilj Srbije: integraciju u Zapadnu Evropu, u evropsku infrastrukturu i u EU.

• U tom smislu, čini se da imate jaku dobru komiunikaciju sa najvišim organima Srbije, u prvom redu sa predsednikom Vučićem.

- Veoma cenim predsednika Vučića. On je pametan čovek i želi da njegovoj zemlji bude bolje. On je vodi ka strateškom cilju, što je strateški cilj koji i mi imamo za Srbiju.

Ne mogu da kažem da se slažemo po svakom pitanju, ali imamo otvoreni dijalog, koji je posvećen istom cilju, a to je integracija Srbije u EU.

• Ipak, svi ministri u Vladi nemaju baš sjajnu komunikaciju sa Vama, barem onu javnu?

- Mislim da su mi otvorena vrata u svim ministarstvima. Imamo otvoreni dijalog. Političari su političari, oni imaju svoj posao i kada njima odgovora ja sam dobar cilj za napad, ali sa istim tim ljudima, kada smo iza zatvorenih vrata, nalazimo zajednički jezik.

• Malopre ste sami spomenuli sami da nekada imate različite stavove sa predsednikom Vučićem. Opšte je poznato da Vašington i Beograd imaju različit stav i mišljenje oko statusa Kosova. Međutim, slažu se u jednom – da treba nastaviti dijalog. Da li će se SAD direktnije uključiti u razgovore dve strane, odnosno Beograda i Prištine?

- Ne vidim da je to potrebno. Dijalog koji vodi EU zajedno sa rukovodstvima Beograda i Prištine je najbolji način. Mi smo tu da pomognemo, koliko možemo.

Ako svi zatraže od nas da se više uključimo, mi ćemo biti spremni. Ali, mislimo da EU obavlja dobar posao za sada, a mi samo hoćemo da pomognemo.

• Kako Vi vidite razrešenje tog Gordijevog čvora u vezi Kosova?

- Ne možemo da govorimo o dugoročnom rešenju tog problema bez direktnog dogovora između rukovodstava Beograda i Prištine. To je naš cilj, to je cilj Briselskog dijaloga uopšte.

Mi ćemo činiti ono što je u našoj moći, da sugerišemo i predložimo stvari, ili da smirimo situaciju kada je to potrebno i gde imamo uticaj.

Na kraju krajeva, to mora biti direktan dogovor između Beograda i Prištine.

• U tom smislu, kako bi se uspostavile srpske crvene linije, predsednik Vučić je pokrenuo unutrašnji dijalog, kako bi se postigao nacionalni konsenzus o tom pitanju. Međutim, predsednik Vučić je često kritikovan od strane opozicije, koja tvrdi da želi da izda nacionalne interese.

- Potpuno podržavam tu inicijativu o unutrašnjem dijalogu. I na Kosovu i u Srbiji treba razmatrati situaciju realno i doći do kompromisa, a to je moguće samo ako se vodi otvoreni dijalog. Ne samo između dve strane, nego i unutar svake zemlje.

Šta su najveći interesi? Interesi su zapošljavanje i ekonomski rast. I to će doći, kada imate sporazum i normalizaciju odnosa. To je cilj.

Biće kritika naravno, biće kritika i u Prištini, ali najvažniji cilj i izazov svima jeste da prevaziđu ta politička stanja i da se ponašaju državnički.

• Na početku intervjua ste spomenuli region. Iza nas je novo pogoršanje odnosa Beograda i Zagreba. Ni situacija u BiH nije idlična, tenzije su stalno prisutne. Kako da Balkan skine epitet bureta baruta?

- Mislim da to zavisi od lidera ovog regiona. Pre svega su odgovorni političari, koji će govoriti o budućnosti, a ne o prošlosti, koji će govoriti o tome kako možemo poboljšati odnose, a ne kako možemo da ih pogoršamo.

Ne znam bilo kog razumnog čoveka koji bi rekao da bi put ministra Vulina u Jasenovac poboljšao odnose sa Hrvatskom. Sve strane treba da budu pametnije. I Hrvati imaju krivicu. Oni treba da budu malo glasniji protiv svih izraza prošlosti koji potiču iz ustaštva.

To je njihova politika, to je vaša politika, ali zajednička politika bi trebalo da bude za mir, ekonomski rast i integraciju svih ovih zemalja u EU. To neće doneti ovakva politizacija pitanja.

• Često se na Zapadu govori o štetnom uticaju Rusije na Balkanu i u Srbiji. Kakav je Vaš utisak o tome, iz prve ruke?

- Vi znate da sam ja radio u Moskvi i da sam bio direktor Odeljenja za Rusiju u našem Ministarstvu spoljnih poslova. Od kraja Hladnog rata, američka politika je bila integracija Rusije u svetske organizacije i institucije, ali nažalost Rusija je išla drugim putem.

Rusija je išla putem invazije Gruzije, priznavanja Južne Osetije i Abhazije kao nezavisnih država, aneksije Krima, pomoći snagama u Donbasu koje prave probleme, čak podržavaju režime kao što je Asadov u Siriji kada upotrebljava hemijsko oružje, a koristili su hemijsko i biološko oružje protiv građana drugih zemalja u Evropi. Brutalno su se mešali i u naše odnose i izbore u Americi.

Na Balkanu vidimo iste probleme. Ako je strateški cilj da se uđe u EU, pitanje je da li je to u interesu Rusije. Iako kažu da nemaju ništa protiv toga, nisam uveren da je to njihova politka.

Oni podržavaju ekstremne elemente i u Srbiji, i u Bosni, i u drugim zemljama. Oni su sa teritorije Srbije organizovali neke radikalne elemente koji su bili protiv crnogorske Vlade i koji su pokušali puč. Kažu da su oni bili i iza napada u parlamentu Makedonije.

Da li je to politika koja vodi do progresa u regionu? Ja to ne vidim tako. Kada govorimo o malignom uticaju Rusije, to je jedna velika fraza, ali ja samo vidim akcije koje Rusija vodi, ne samo na Balkanu, nego i u celoj Evropi. Ne vidim pozitivan uticaj Rusije u svetu danas.

• A, da li SAD i, Zapad generalno, imaju zahtev da Srbija promeni stav ka Rusiji, uvede sankcije ili na bilo koji drugi način pooštri odnose sa Moskvom?

- Srbija je suverena zemlja i ima pravo da ima svoju politiku i niko ne kaže ništa drugačije. Koliko ja znam, EU ima zajedničku spoljnu politiku i na kraju krajeva, ako će Srbija postati članica EU, očekuje se od nje da će biti deo te zajedničke spoljne politike.

Ali, to je za budućnost. Za sada Srbija je definisala svoju politiku onakvom kakvom jeste i mi to moramo da prihvatimo i da radimo zajedno sa Srbijom.

• Pitao sam Vas za trenutak razmimoilaženja između Srbije i SAD, ali kako vidite budućnost odnosa naših zemalja?

- Mislim da su odnosi već pozitivni, ali da mogu biti još bolji. Mi se borimo svaki dan protiv vaših tabloida, koji hoće da predstave moju zemlju kao nekakvo zlo koje želi da izazove haos i rat.

To bi bilo smešno, da toliko ljudi to ozbiljno ne shvata.

Naši odnosi su otvoreni, naše ruke su pružene Srbima i u mojim ličnim odnosima sa Srbima, ja sam uvek video prijateljstvo i gostoprimstvo. Nema nikakvih prepreka za bolje odnose, što se nas tiče. Više zavisi od Srbije.

• Kada govorimo o budućnosti i tim odnosima, da li SAD očekuju da Srbija uđe u NATO?

- Ne. Srbija je neutralna zemlja i to je odluka Srbije.

• Hvala Vam što govorite srpski jezik. Moram da primetim da ga sjajno govorite. Jako ste upućeni u naša kulturna dešavanja, proputovali ste Srbiju, videli naše manastire, arheološke iskopine… Šta cenite kod Srba, a šta nam zamerate? Da li ste imali neke predrasude pre dolaska u Beograd?

- Hvala na komplimentu za srpski jezik. Svaki dan se borim sa srpskim jezikom i padežima, ali mislim da je to znak poštovanja što pokušam da govorim sa vama na vašem jeziku.

Video sam gostoprimstvo srpskog naroda, kome se divim. Mislim da nema ništa prijatnije na svetu nego sesti sa Srbima za sto ispunjen srpskim specijalitetima, uz malo vina, i lepo razgovarati.

Što se tiče predrasuda, nisam ih imao. Ja sam dosta detaljno učio o Srbiji, pre nego što sam došao. Došao sam sa nekim pozitivnim očekivanjima. Cenim srpsku kulturu, cenim srpski doprinos i u nauci, i u sportu, i u svetu uopšte.

Ako sam bio neprijatno iznenađen nečim, to su u stvari vaši mediji, odnosno tabloidi. Mislim da oni dezinformišu vaš narod svaki dan.

• Često na Tviteru objavljujete da ste gotovo stalno na glavnim kulturnim dešavanjima u Beogradu. Kako od svih obaveza stignete da ispratite sve?

- Ako čovek zaista voli kulturu, a ja volim kulturu, onda uvek ima vremena za to. Ja sam skoro svake večeri u nekom pozorištu, Kolarcu, čak i u klubovima sa muzikom. Volim vaš Festival igre i festival filma. Ima toliko dešavanja samo u Beogradu, ali ja nisam američki ambasador samo u Beogradu, ja sam američki ambasador u Srbiji.

Imao sam priliku da putujem po celoj zemlji i da vidim da je kulturna ponuda bogata svuda u Srbiji.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)