Ambasador Srbije pri UNESCO otvorio dušu: Imamo podršku Rusije i Kine, Priština sad ima manje šanse za članstvo nego 2015.

Tanasković je naveo da u Unesko postoje dva paralelna procesa - poboljšanje međunarodnog položaja Srbije i povećanje rezervisanosti o uverljivosti argumenata takozvane države Kosovo

Priština bi danas imala mnogo manje izgleda za članstvo u Unesku nego što je to imala 2015. godine kada je odbijena, jer su se međunarodne okolnosti promenile, izjavio je ambasador Srbije pri Unesko Darko Tanasković.

Najslađe selo u Srbiji konačno ide pod zaštitu Uneska: Od prvog po poslednjeg stanovnika svi se bave jednim zanatom

Preporučujemo

On je to kazao za današnje Večernje novosti, a povodom najave prištinskih vlasti da su im glavni predstojeći ciljevi ulazak u Interpol i Unesko.

- Poučeni iskustvom prošlogodišnjeg brzopletog pokušaja kandidature, sa željom da kompenzuju fijasko u Interpolu, u Prištini mnogo ranije, već sada, kreću u kampanju. U ovom trenutku, izgledi po njih nisu dobri. Ali teško je proceniti da li će se predstojeći trend nastaviti i kakva će situacija biti u Unesku krajem 2019, kada će se o tome odlučivati - rekao je Tanasković.

Prema njegovim rečima, posle najava iz Prištine, nema potrebe da Srbija u međunarodnoj zajednici menja nastup, čiji intenzitet od 2015. godine nije opadao.

- Radimo veoma sistematski, planski i uporno. Osluškujemo i pratimo šta preduzima druga strana i nastojimo da tome adekvatno pariramo, kada je moguće i unapred - rekao je Tanasković.

Kako je rekao, u svemu tome Srbiji su veliki saveznici Rusija, Kina i pet članica EU, mada, kako je rekao, podrška stiže iz svih delova sveta - iz zemalja Latinske Amerike, pojedinih islamskih i arapskih zemalja, azijskih i afričkih država.

Tanasković je naveo da u Unesko postoje dva paralelna procesa - poboljšanje međunarodnog položaja Srbije i povećanje rezervisanosti o uverljivosti argumenata takozvane države Kosovo.

Zbog toga sada Priština, ističe Tanasković, pokušava da popravi poziciju i razmatranjem zakona o kulturnom nasleđu i verskim slobodama.

Zakon o kulturnom nasleđu ne može da bude usvojen zbog odredbe da su svi kulturni spomenici na teritoriji Kosova vlasništvo Kosova, što, kako Tanasković objašnjava, nije moguće jer se radi o imovinskom odnosu u kome Srpska pravoslavna crkva ima sve tapije.

Ambasador Srbije pri Unesko kaže da je u toj borbi svaki detalj važan, poput nedavnog članka britanskog "Indipendenta" u kome se turisti pozivaju da posete na Kosovu znamenitosti koje bi mogle zauvek da nestanu.

A manastiri pomenuti u tekstu su ugroženi od Albanaca, kaže Tanasković i dodaje da bi Albanci najviše i voleli da tih spomenika nema jer bi značilo da nema tragova srpskog prisustva.

- A kada ih već ima, hteli bi da ih valorizuju i prikažu kao svoje ilirsko, albansko, predsrpsko kulturno nasleđe, da "rasrbe" srpsku baštinu i uklope je u vizantijsku i balkansku, pa da im to bude glavni temelj sintetičkog i nepostojećeg kulturnog identiteta države koju žele da stvore - zaključio je Tanasković.

(Telegraf.rs / Tanjug)