Srbija danas zna šta hoće, ona je deo rešenja a ne problema

Uspostavljanje sistema stabilnih institucija, napredak države u ekonomskom i svakom drugom smislu u direktnoj je vezi sa pozicioniranjem u međunarodnim odnosima

Efekti dobro osmišljene i mudro vođene spoljne politike ogledaju se u stvaranju preduslova za realizaciju ciljeva na unutrašnjem planu.

Uspostavljanje sistema stabilnih institucija, napredak države u ekonomskom i svakom drugom smislu u direktnoj je vezi sa pozicioniranjem u međunarodnim odnosima.

Posmatrajući period od 2012. godine do danas, Republika Srbija je unapredila svoj položaj i status u svim međunarodnim organizacijama. Diplomatske multilateralne aktivnosti u međunarodnim organizacijama kao što su Ujedinjene nacije, Savet Evrope, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, sa posebnim akcentom na ostvarene rezultate u pregovorima sa Evropskom unijom, ali i aktivnosti u drugim regionalnim organizacijama, rezultirale su boljim pozicioniranjem predstavnika Srbije u telima tih organizacija, kao i zaštiti naših nacionalnih interesa, odnosno sprečavanju donošenja odluka na našu štetu.

Diplomatska ofanziva koja je prethodila glasanju na Generalnoj konferenciji Uneska, a koja je doprinela sprečavanju JPNK da postane član te organizacije, sprečavanje pristupanja JPNK Interpolu, zatim izbor za potpredsednika Generalne skupštine Saveta Evrope poslanice iz Narodne skupštine Republike Srbije, kao i uspešno predsedavanje Republike Srbije Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju 2015. godine, samo su neki od primera koji potvrđuju izuzetne uspehe naše multilateralne diplomatije.

Kada je reč o bilateralnim odnosima, Srbija u posmatranom periodu nije činila greške, a postigla je mnogo. Od istrajavanja na izgradnji i očuvanju dobrosusedskih odnosa, pri čemu je bila izložena brojnim i konstantnim provokacijama na koje nije uzvraćala, do unapređenja bilateralnih odnosa sa najmoćnijim zemljama sveta, koji su bili nedefinisani ili zapostavljeni a trenutno su na istorijskom vrhuncu, pronalazeći način da se prevaziđu prepreke u odnosima sa velikim silama, nametnula se kao regionalni lider.

Valja istaći da fokusiranost i odgovornost u pogledu tretiranja osetljivih otvorenih pitanja, kao što su status nacionalnih manjina, nestalih i prognanih lica, zatim pitanje imovine, kao i granica, doprinosi uspostavljanju konstruktivnog pristupa kao modela za budućnost odnosa i stabilnosti regiona.

Zreo odnos prema nizu izazova koji sa sobom nosi Briselski dijalog, omogućio je kvalitetnije pozicioniranje i zastupanje interesa prilikom rasprave na međunarodnoj sceni, pri čemu se argumenti efikasno koriste u cilju pridobijanja šire podrške. Odgovornost zbog neformiranja Specijalnog suda za ratne zločine i Zajednice srpskih opština, što prouzrokuje zastoj u pregovorima između Beograda i Prištine, po prvi put je jasno izolovana i predstavljena kao isključiva odgovornost privremenih organa u Prištini, čime su se stvorili uslovi da pozicija Srbije nakon mnogo godina postane dominantna. Srbija vodi spoljnu politiku koja je isključivo posvećena njenim interesima i interesima srpskog naroda.

Tu i takvu politiku prvo nije bilo lako kreirati i promovisati, zatim uspešno voditi, a još teže je odoleti pritiscima koji za cilj imaju RESTITUTIO IN INTEGRUM, što u našem slučaju znači povraćaj u stanje bez svesti, u stanje u kojem se ne prepoznaju interesi Srbije, bestežinsko stanje u kojem je lako da svako ostvari svoj interes nanoseći štetu Srbiji.

Bez svake sumnje ima mnogo onih koji priželjkuju takav scenario, a dokaz su sve učestaliji pokušaji destabilizacije. Srbija je bila u nevolji i najviše gubila onda kada oni koji su bili dužni da vode računa o njenim interesima nisu videli dalje od sopstvenih. Pozicija Srbije, koja se danas svuda percipira kao ozbiljan partner, nije izgrađena spletom okolnosti, već naporima da se uspostave odnosi sa predstavnicima ključnih centara moći, kreatorima dugoročnih ciljeva, čime je odgovornost za sudbinu Srbije u međunarodnom poretku preuzeta, te se aktivnim diplomatskim delovanjem direktno doprinosi izbegavanju nametnutih rešenja i pokazuje spremnost da se ide u korak sa događajima.

Brojni susreti sa najvišim svetskim zvaničnicima našeg državnog vrha, posete Aleksandra Vučića kao aktuelnog predsednika i prethodno kao premijera najmoćijim zemljama sveta i uzvratne posete najviših predstavnika zemalja kao što su Ruska Federacija, Narodna Republika Kina, SAD i drugih, zatim progres u odnosima sa institucijama i zvaničnicima EU, odnosno dostignuća i rezultati na putu pridruživanja EU, direktno utiču na stabilnost, kako Srbije, tako i čitavog regiona i dokaz su pozicioniranja Srbije kao respektabilnog partnera i regionalnog lidera. Sa ekonomskog aspekta, porast direktnih stranih investicija i jačanje domaće privrede u direktnoj su vezi sa načinom vođenja spoljne politike.

U vreme krize političkih sistema u mnogim zemljama u Evropi, o čemu svedoče rezultati nedavno održanih izbora, politička stabilnost u Srbiji je od najvećeg značaja za bezbednost u regionu, bez čega nema ni velikih ulaganja, a samim tim ni razvoja i napretka društva u celini.

Diplomatija kao zanat, kao oruđe u rukama kreatora politike, zahteva zadatke, a oni se ne mogu ispostaviti bez jasno određenih ciljeva spoljne politike jedne zemlje. Srbija danas zna šta hoće, ona je deo rešenja a ne problema iz perspektive međunarodne zajednice.

Ideja moderne i ekonomski jake Srbije, sa trasiranim putem i jasnom vizijom budućnosti, za njene građane znači raskid sa uvreženim uverenjem da su gubici neminovnost a dobici neizvesnost. Ona je danas dobar domaćin, a njeni  predstavnici rado viđeni gosti. Aleksandar Vučić nije samo kreirao ovakvu spoljnu politiku, već je kao političar sa najvećim poverenjem građana u novijoj srpskoj istoriji suštinski garant njenog sprovođenja i time predstavlja poslednju liniju odbrane Srbije koja zna šta hoće.

(Telegraf.rs/ Stefan Tomašević)