Brnabić: U ustavnim promenama najvažniji interes građana; Kuburović: Nema reči o povlačenju predloženih amandmana

U vreme donošenja poslednjeg, aktuelnog Ustava 2006. godine nije bilo javnih rasprava ili debata, niti je taj predlog slat Venecijanskoj komisiji na mišljenje

Premijerka Ana Brnabić poručila je danas da interes građana Srbije mora biti na prvom mestu u procesu izmena Ustava i traženja balansa između nezavisnosti i odgovornosti sudstva. Podsetila je da je proces promene Ustava u oblasti pravosuda počeo pre devet meseci, te istakla da se to radi zbog građana Srbije, ali i reformi koje su u toku.

Slušajte lekare, a ne "šarlatane": Deca nam umiru od morbila jer su roditelji slušali ljude koji nemaju veze sa medicinom

Preporučujemo

- Sve reforme koje smo uradili mogu da padnu u vodu ako nemamo sudstvo koje je efikasno i koje daje sigrunost i stabilnosti građaninu Srbije, ali i privredi, investitorima, preduzetinicma, malim i srednjim preduzećima. Zato je ovo važno za Srbiju - rekal je Brnabić istakla je Brnabić na završnom okruglom stolu javne rasprave o ustavnim amandmanima koje je predložilo Ministarstvo pravde u Palati Srbija.

Nezavisno sudstvo je, kako je navela, civilizacijaska norma koju ova Vlada želi da poštuje, istovremeno ističući da je Srbiji neophodno "sudstvo koje je efikasno - mnogo efikasnije nego danas i sudstvo koje je odgovorno - mnogo odgornije nego što je danas".

- Razumem kada OEBS kaže da je to ustvari balans između nezavisnosti i odgovornosti. Zato kada tražimo balans između nezavisnosti i odgovornosti treba da se zajedno uvek vraćamo na ono što svima treba da bude na prvom mestu a to je interes građana Srbije - naglasila je premijerka.

Ona je podsetila da u vreme donošenja poslednjeg, aktuelnog Ustava 2006. godine nije bilo javnih rasprava ili debata, niti je taj predlog slat Venecijanskoj komisiji na mišljenje.

- Samo činjenica kako taj proces danas izgleda govori o napretku Srbije i koliko je Srbija danas drugačija nego što je bila 2006. godine - napomenula je Brnabić.

Ona je istaklada se Ustav ne menja zbog Evropske unije, Poglavlja 23 i zato što je, kako je rekla, jedna od najvižnijih stvari za otvaranje novih poglavlje.

- To je neophodno da bi nastavili reforme koje smo započeli i delom implementirali, da bi one bile održive. Ovo je u interesu građana Srbije i želim da zamolim sve učesnike u ovom važnom procesu da se na kraju vratimo na to - sa je svima nama interes grasđana RS mora biti na prvom mestu - zaključila je Brnabić.

Kuburović: Nema reči o povlačenju predloženih anandmana

Ministarka pravde Nela Kuburović poručila je danas da Radni tekst amandmana na Ustav neće biti povučen iz rasprave, kako su to zahtevala pojedina strukovna udruženja, već da će posle 8. marta biti korigovan u skladu sa poslatim primedbama i evropskim standardima, a potom poslat Venecijanskoj komisiji na mišljenj

- Nema reči o povlačenju predloženih anandmana i Ministarstvo pravde čvrsto stoji iza tog stava - istakla je ministarka na završnom okruglom stolu u okviru 2. kruga javne rasprave o ustavnim amandmanima koje je predložilo Ministarstvo pravde.

Kuburović je navela da je mišljenje struke bitno kada je u pitanju izmena Ustava, ali da ono nije jedino, jer je Ustav najviši pravni akt za koji su zainteresovani svi građani.

Napominjući da je cilj izmena Ustava Srbije postizanje nezavisnosti sudstva, ali da se na tom putu ne smeju zaboraviti ustavni principi podele vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku.

- Ne smemo da zaboravimo na podelu vlasti, balans između tri grane vlasti i njihovu uzajamnu kontrolu - ukazala je Kuburović.

Ministarka je napomenula da će biti usvojen i ustavni zakon koji će opredeliti rokove za usvajanje novih pravosudnih zakona u skladu sa ustavnim iznenama.

Detaljno je odgovorila na sve kritike javnosti i struke povodom predloženih amandmana, ukazujući da će skupština Srbije morati da dvotrećinskom većinom izglasa predlog izmena a konačnu reč o izmnama Ustava će dati građani na referendumu.

Pored ostalog je ukazala da sastav Visokog saveta sudstva (VS S) koji je predložilo Ministarstvo pravde, ukazuje na neophodnost saradnje između svih i predstavnika sudija (koje biraju same sudije) i predstavika istaknutih pravnika (koje bira Narodna skupština).

Kritikovan je zlatni glas (predsednika VS S koji je iz reda istaknutih pravnika), ali on postoji samo kada je odluka podeljena - pet sudija sa jedne i pet istaknutih pravnika sa druge strane.

Ministarka je tim povodom ukazala da je predlozima predviđeno da je za rad VS S neophodan kvorum od osam članova, kako je ukazala, samim tim sudije mogu da blokiraju i onemoguće rad saveta, tako što neće prisustvovati sednici.

- To znači da zlatni glas ne bi mogao da se primeni, a suština predloga jeste u pregovaranju i dogovaranju svih članova saveta - naglasila je Kuburović.

Istakla je da se predloženim amandmanima uspostavlja razlika između tela koje odlučuje o sudijama i tela koje odlučije o tužiocima, upravo zbog razlike koja proizilazi iz njihovog položaja.

- Sudije su samostalne i nezavisne, a kod javnog tužilaštva ne možemo govoriti o nezavisnosti, već samo o samotalnosti, jer je jedna od osnovih funkcija države upravo krivično gonjenje, pa tu postoj velika zainteresovanost i izvršne i zakonodavne vlasti da učestvuje u kreiranju javno-tužilaštvkog sistema - ukazala je ministarka.

Podsetila je da se u velikom broju država gde postoji VS S to telo isključivo bavi sudijama, jer su tuzizoci u nadležnosti izvršne vlasti, napominjući da često tužioce predlaže ministar pravde, koji takođe donosi obavezna uputstva za postupanje tužilaštva, što nas radi Republički javni tužilac.

Upravo imajući to u vidu, jasno se pravila razlika između sastava VS S i Visokog saveta tužilaca i zato tužioci nisu u većini u tom telu, naglasila je Kuburović.

Prema njenim rečima, predloženim izmenama pokušano je da se nađu rešenja za jačanje samostalnosti tužioca u radu, tako da po isteku mandata javnog tužioca oni automatski postaju zamenici u tužilaštvu u kom su obavljali svoju funkciju.

Osvrnula je i na predlog da se članovi VŠ i VST biraju na jedan mandat od pet godina, koji kako je ukazala traje duže od mandata parlamenta.

- To su sve načini na koje može da se ocajča nezavisnosti i da se omogućni da se, kolokvijalno rečeno, niko od članova ne dodvorava onome ko ga je predlozizo ili izabrao - napomenula je Kuburović.

Ona je napomenula da prihvatam primedbe struke u vezi sa razlozima za razrešneje, naročito kada je reč o osudi šudije ili tužioca na kaznu zatvora.

- Predlozi su bili da se precizira da je to kazna zatvora od minimum šest meseci i prihvatam primedbu, tako da smatram da taj amandman treba da se doradi i precizira - navela je Kuburović i dodala da to nije jedini amandman za koji je ukazano na preciznost, isticucći da je Ministarstvo pravde spremno da otkloni sve neprecizrnosti i nejasnosće.

Današnjim okruglim stolom završne je usmeni deo drugog kruga javne rasprave povodom izmena Ustava Srbije u oblasti pravosuđa, a stručna javnost i ostali zainteresovani za ustavne promene imaju mogućnost da svoje stavove, kritike, predloge i sugestije u pisanoj formi dostave Ministarstvu pravde do 8. marta.

Na skupu u Palati Srbija danas je govorila i premijerka Ana Brnabić, koja je poručila da interes građana Srbije mora biti na prvom mestu u procesu izmena Ustava i traženja balansa između nezavisnosti i odgovornosti sudstva.

- Sve reforme koje smo uradili mogu da padnu u vodu ako nemamo sudstvo koje je efikasno i koje daje sigrunost i stabilnosti građaninu Srbije, ali i privredi, investitorima, preduzetinicma, malim i srednjim preduzećima. Zato je ovo važno za Srbiju - rekla je Brnabić.

Nezavisno sudstvo je, kako je navela, civilizacijaska norma koju ova Vlada želi da poštuje, istovremeno ističući da je Srbiji neophodno "sudstvo koje je efikasno - mnogo efikasnije nego danas i sudstvo koje je odgvorno - mnogo odgornije nego što je danas".

(Telegraf.rs/Tanjug)