Imaju 145 načina da nas ucenjuju: Da li nas je EU bacila u hrvatske šake?

Bez rešenog pitanja granice nema EU

Prilikom predstavljanja Strategija o proširenju EU na Zapadni Balkan, pre dva dana, još jednom nam je jasno poslata poruka nijedna zemlja neće moći da postane članica Unije dok ne reši pitanje svojih granica. Da je Srbija u tom smislu u najnepovoljnijem položaju, jasno je i predsedniku Republike Aleksandru Vučiću. Iako će u tom smislu Kosovo i Metohija biti najveći izazov, ništa manje problematično može biti i pitanje naše granice sa Hrvatskom.

Došlo vreme da platimo cene iz prošlosti, pred nama je PLANINA PREPREKA: Vučić o pitanju Kosova i Metohije i granicama sa BiH i Hrvatskom (FOTO)

Preporučujemo

- Neće doći do pristupa zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji sve dok ne reše sve svoje međusobne granične sporove. Ni jedno granično pitanje neće smeti da ostane nerešeno - izjavio je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker.

Ovaj stav Brisel ne čudi, uzimajući u obzir problem Kipra, ali i aktuelni problem između Slovenije i Hrvatske. Toga je svesno i najviše rukovodstvo naše zemlje. Naime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je posle sastanka sa evropskim komesarom Johanesom Hanom, rekao da su "planine prepreke pred nama", odnosi sa Prištinom, te granice sa BiH i Hrvatskom.

Vučić je izjavio da moramo da regulišemo problem granica sa BiH i Hrvatskom.

Kako je rekao, Bošnjaci su imali svoje zahteve, a kada smo i prihvatili te predloge i kada ih je "dočekao sa papirom" - tada im ni to što su sami tražili nije bilo dovoljno.

- Granicu sa Hrvatskom i da ne pominjem - dodao je.

Upravo zbog pomenutog stava EU, Hrvatska kao članica Unije, ima ucenjivački kapacitet. Naime, Zagreb nema rešeno granično pitanje ni sa jednom susedom osim sa Budimpeštom.

Hrvatska ima otvorena pitanja granice sa Srbijom na Dunavu, Crnom Gorom na poluostrvu Prevlaka i BiH duž gotovo cele granice inače duge više od 1.000 kilometara.

U prevodu, Zagreb drži u šaci ceo Balkan. No, da se fokusiramo na Srbiju.

Prošlo je godinu i skoro sedam meseci otkako su Aleksandar Vučić, tada kao tehnički premijer, i Kolinda Grabar Kitarović, predsednica Hrvatske, u Subotici potpisali Deklaraciju o unapređenju odnosa Srbije i Hrvatske. Jedna od tački dokumenta podrazumeva i rešavanje spora oko granice na Dunavu, koja je dugačka 145 kilometara.

Međudržavna komisija za utvrđivanje granice Srbije i Hrvatske formirana je još pre 16 godina, ali osim iznetih stavova o tome kako odrediti granicu, ništa nije učinjeno. Članovi Komisije su se menjali posle svakih izbora.

Predlog Srbije je da granična linija bude sredina Dunava, dok Hrvatska insistira na određivanju granice po katastru, koji nije menjan još od Austrougarske.

- Naš pristup je najčešći u svetu, dok predlog Zagreba podrazumeva da bi deo hrvatske teritorije, sa naše strane, stigao do blizu Apatina, dok bi manji deo sa hrvatske strane pripao nama, pošto je Dunav menjao tok vremenom - objasnio je nedavno za naš portal Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam.

Ovaj problem bi u krajnjem slučaju mogao da se reši pred međunarodnim sudom, jer su se prema Deklaraciji koju su potpisali Vučić i Kitarovićeva, obe države saglasile da su spremne da svoj svoj teritorijalni spor iznesu pred međunarodne pravosudne institucije, ukoliko taj problem ne reše pregovorima u razumnom roku.

- Odluka arbitraže bi bila konačna i na nju ne bi imali pravo žalbe - upozio je Popov.

Međutim, on smatra da bi Srbija bila u lošijoj poziciji, jer je Hrvatska članica EU.

- Mi smo ranije trebali više da insistiramo na rešavanju ovog spora, jer bi do sada već došli do rešenja ili bi spor već bio na arbitraži. Ovako Hrvatska može i to da iskoristi kao jedan od razloga za blokiranje novih poglavalja u pregovorima o pristupanju Srbije EU - zaključio je Popov.

Upravo uloga EU može biti ključna. Borut Šuklje, analitičar, konsultant, bivši diplomata i ambasador Slovenije u Srbiji smatra da zbog zainteresovanosti Unije da Srbija postane članica, može se očekivati pritisak Brisela na Zagreb da reši pitanje granice a svojim susedima.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)