Bez sporazuma sa Prištinom nema EU: Šta su naše, a šta njihove CRVENE LINIJE i kako do dogovora?

U situaciji kada u Prištini smatraju da je proces nezavisnosti završena priča, a Beograd ne želi da se odrekne svoje vekovne teritorije, i jedni i drugi ukoliko žele dogovor, moraju da budu spremni na kompromis

Strategija o proširenju Evropske unije na Zapadni Balkan, koja će biti predstavljena sutra u Strazburu, prema najavama predviđa sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum Beograda i Prištine. U situaciji kada u Prištini smatraju da je proces nezavisnosti završena priča, a Beograd ne želi da se odrekne svoje vekovne teritorije, i jedni i drugi ukoliko žele dogovor, moraju da budu spremni na kompromis. Međutim, i Beograd i Priština procesu pregovora imaće svoje "crvene linije".

2025. godina ipak neobavezni termin? Mekalister otkriva od čega će zavisiti pristupanje EU

Preporučujemo

- Neće "zabijati glavu u pesak kao i svi drugi" kada je reč o Kosovu i Metohiji. Spreman sam da uradim nešto što bi bio kompromis, ali ako neko misli da će Srbija da da sve, a ostane bez ičega, grdno se prevario - rekao je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić, odgovarajući na pitanja novinara šta je sa unutrašnjim dijalogom o KiM, da li je on oročen, i na koji je kompromis Srbija spremna kako bi se došlo do trajnog rešenja.

To trajno rešenje traži i Evropska unija. Traži da Beograd i Priština zaključe sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa. Međutim, šta to konkretno znači, malo ko sa sigurnošću zna. Pogotovo što i unutar EU ne postoji konsenzus po pitanju Kosova, jer pet članica nije priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost.

- Vrlo je teško reći šta je pravno-obavezujući dokument, jer države članice EU nemaju usaglašen stav po tom pitanju. Ali, ako ga budu u nekom trenutku imale i kada ga budu predstavile, mi ćemo se izjasniti o tome - rekao je za Telegraf.rs, Marko Đurić. direktor Kancelarije za KiM.

"Crvenu liniju" u tom još uvek nedefinisanom sporazumu, predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun vidi u eventualnom pokušaju da se preko njega, kako kaže za naš portal, dođe do priznanja te samoproglašene države.

- To je neprihvatljivo i to Srbija neće uraditi - izričit je Drecun.

Kaže da je kompromis postignut, tako što se razgovori u Briselu vode u statusno-neutralnom okviru.

- To nisu razgovori između dve države, već između Beograda i Prištine. Tu su postignuti određeni dogovori i treba nastaviti dijalog. Sve što se postigne u okviru tog dijaloga biće zapravo pretočeno u taj pravno-obavezujući sporazum. Ali, taj sporazum neće potpisati predstavnici dve države - napomenuo je predsednik skupštinskog Odbora za KiM

Ističe da Kosovo nije država, tako da u tom smislu, kako je rekao, ne mogu da nas prevare, da potpišemo taj sporazum kao sa nekakvom državom.

- S druge strane, postoji mogućnost da se sedne za sto i da Beograd i Priština dogovorom reše konačni status Kosmeta, ali ne ovako kako ga Priština želi. Za njih je to završena stvar i Beograd samo treba da prizna tu samoproglašenu državu. To nije rešenje, to Beograd neće prihvatiti - kazao je Drecun za Telegraf.rs.

Međutim, i Priština ima svoje uslove. Kako je za naš portal rekao nekadašnji dopisnik RTK iz Beograda, Valjon Sulja, više od “crvene linije”, kosovska strana, kako kaže, ima ciljeve u vezi dijaloga sa Beogradom.

- Cilj zvanične Prištine je da što pre dovrši dijalog sa Beogradom, kako bi mogala pristupiti članstvu u međunarodnim institucijama, kao što su UN i EU, takođe i u drugim organizacijama gde Kosovo još nije postalo član - rekao nam je ovaj publicista i izdavač lista "Gazeta Metro".

Prema njegovim rečima, "crvene linije" su priznanje Kosova u UN.

- Ovde se očekuje od Srbije, bar da ne ometa Kosovo u tom procesu. Priznajući suverenitet i integritet Kosova i njegove simbole, dodaću ovde, i uspostavljanje bilateralnih diplomatskih odnosa između Prištine i Beograda, koji nesumnjivo treba da znače klasično priznanje Kosova. Ali bar ovo priznanje očekuje se da bude funkcionalno i činjenično priznanje države Kosova (de facto), ako se isto ne može se nazvati pravnim, ili klasičnim priznanjem (de jure) - izjavio je Sulja.

S obzirom na to, da i jedna i druga strana imaju svoja očekivanja i "crvene linije", ostaje pitanje kako do dogovora?

- Pregovaračkim poglavljem 35 u pregovorima EU, koje se u slučaju Srbije tiče Kosova, jasno su naznačene smernice u kojem pravcu će se ići - kaže za Telegraf.rs, Dragan Đukanović, profesor Fakuteta političkih nauka i potpredsednik Centra za spoljnu politiku.

Ističe da ono što jeste "crvena linija" za Beograd i na čemu treba insistirati je da ne bude priznanja Kosova.

- Mislim da se u tom pravu neće ni ići, jer ni pet država članica EU nije priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost, a s druge strane EU tretira Kosovo kao teritoriju, a ne kao nezavisnu državu - napomenuo nam je Đukanović.

Smatra da Priština neće postavljati svoje zahteve, nego će se zahvaljujući moderaciji EU doći do određenog rešenja, koje će podrazumevati kompromis dveju strana i njihovih zahteva

- Bez obzira što iz Prištine često čujemo maksimalističke ciljeve, poput ujedinjenja sa Albanijom ili da Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova, od svega toga neće biti zapravo ništa, jer će to kompromisno rešenje biti na liniji upravo onoga na čemu EU insistira, a to je statusno-neutralan dogovor. Ali dogovor, koji podrazumeva uspostavljanje saradnje između dve strane, koje se međusobno ne priznaju - zaključio je Đukanović.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)