DELUJE KAO VEČNOST! Pre 4 godine smo počeli pristupne pregovore sa EU: Evo koliko su dugo pregovarali Hrvati i Slovenci

Iskustvo zemalja koje su u poslednjih 15 godina postale članice Evropske unije pokazuje da su pristupni pregovori u procesu pridruživanja trajali između tri i šest godina

Posle 5. oktobra očekivalo da će nas Evropa nagraditi za smenu Miloševićevog režima i maksimalno ubrzati proces. Još od zagrebačkog samita 2000. godine i Solunske deklaracije tri godine kasnije, Srbija se nada da će "za desetak godina", ili čak pre toga, ući u EU. Međutim, realnost nas demantuje. Pristupni pregovori Beograda i Brisela su otpočeli tek pre četiri godine.

Uoči najavljene strategije o proširenju EU: Vučić i Han u Davosu razgovarali o evropskom putu Srbije

Preporučujemo

Kad je preuzeo premijerski kabinet, Zoran Živković je govorio o mogućnosti da se pridružimo EU do 2007. godine. Njegov nekadašnji stranački kolega Božidar Đelić je 2008. najavljivao kraj pregovora do 2012, a prijem dve godine kasnije. Nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić optimistično je najavljivao 2013, kao godinu prijema.

Međutim, Evropski savet dodelio je Srbiji status kandidata u martu 2012. godine i u junu 2013. doneo odluku da se otvore pristupni pregovori sa Srbijom. Oni su zvanično započeli Prvom međuvladinom konferencijom o pristupanju Srbije EU, 21. januara 2014. godine. Tada su predstavljeni Pregovarački okvir Evropske unije i Uvodna izjava Republike Srbije.

Potom su, na Drugoj međuvladinoj koferenciji, 14. decembra naredne godine, otvorena dva poglavlja, poglavlje 32 pod nazivom Finansijska kontrola i poglavlje 35 – ostala pitanja – kojim se prati sprovođenje dogovora o normalizaciji odnosa sa Prištinom.

U svetlu predstavljanja Strategije Evropske komisije o proširenju, koja će biti usvojena 6. februara, izvori govore da je njome predviđen sledeći "vozni red" za Srbiju:

- Ove godine moramo da izmenimo Ustav i da 2019. pored pravno-obavezujećeg sporazuma sa Prištinom, donesemo set pravosudnih zakona na osnovu izmenjenog Ustava. Zatim da u naredne dve godine, nakon 2020, pokažemo da nezavisno pravosuđe funkcioniše. Ako se to pokaže, onda je moguće da u junu 2023. zatvorimo poglavlje 23, završimo pregovore i uđemo u EU u decembru 2025.

Time bi zamalo značajno probili prosečan rok pristupnih pregovora, jer iskustvo zemalja koje su u poslednjih 15 godina postale članice Evropske unije pokazuje da su ti pregovori trajali između tri i šest godina.

Pregovore su najbrže završile Slovačka, Malta, Letonija i Litvanija, koje su zvanično počele da pregovaraju sa EU u februaru 2000, a zatvorile sva poglavlja u decembru 2002. godine.

Ove četiri zemlje postale su članice EU 1. maja 2004. godine, u takozvanom velikom talasu proširenja. U isto vreme Uniji su se priključile i Češka, Estonija, Kipar, Mađarska, Poljska i Slovenija, koje su otvorile pristupne pregovore 31. marta 1998. godine, a zatvorile ih u decembru 2002.

Pregovori između EU i 10 tadašnjih kandidata za članstvo bili su podeljeni na 31 poglavlje.

Hrvatska je bila lider među zemljama Zapadnog Balkana u procesu evrointegracija.

Zagreb je u oktobru 2001. godine potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je stupio na snagu u februaru 2005. Hrvatska je u junu 2004. godine stekla status kandidata za članstvo, zvanično je otvorila pregovore u oktobru 2005. godine, zatvorila ih u junu 2011, a 1. jula 2013. godine primljena je u EU.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)