SVE SPORNE SRPSKE GRANICE: Ili rešite ili nema članstva - poručuje Evropska unija

EU sigurno neće primiti jednu zemlju koja sa susedima ima bilo kakva otvorena pitanja - jasna je poruka Brisela Beogradu

Beogradu je više nego jasno saopšteno da Srbija mora da ima jasno definisane granice, kako bi postala članica EU. U svetlu toga da će 6. februara biti predstavljena Stategija o proširenju Unije na Zapadni Balkan, kojom će biti predstavljene i konkretne obaveze zemalja na tom putu, sve više dolazi do izražaja da se mora rešiti i pitanje Kosova i Metohije. Međutim, iako u tom smislu to najznačajnije pitanje, kada treba definisati granice, naša zemlje ima još nerešenih problema.

6. februara u 15 sati saznaćemo šta nas čeka u narednih 7 godina (VIDEO)

Preporučujemo

- Ako neko želi da pristupi 2025. godine onda moramo sa pregovorima završiti 2023. Godinu dana treba za ratifikaciju sporazuma EU - ukazao je evropski komesar za proširenje Johanes Han.

Među zadatke koje kandidati moraju obaviti Han ubraja pre svega primenu vladavine prava, a kao drugi uslov naveo je da EU sigurno neće primiti jednu zemlju koja sa susedima ima bilo kakva otvorena pitanja.

- Konflikti oko granica kao što imaju dve članice Slovenija i Hrvatska ubuduće u Uniji ne smeju postojati. Naravno Srbija mora situaciju oko Kosova da reši. Postoje i dalje otvorena pitanja između Srbije i Hrvatske, Crne Gore i Kosova, Albanije i Grčke - ukazao je Han.

Zašto je ovo pitanje važno Briselu, proističe iz uveženog konflikta, odnosno učlanjenja podeljenog Kipra u evropsku porodicu naroda, da bi kasnije eskalirao i problem bivših jugoslovenskih republika oko Piranskog zaliva.

Kao što je Han naveo, Beograd opterećuje problem sa Prištinom i Zagrebom, ali i ono što je izostavio - Sarajevom.

GRANICA SA HRVATSKOM

Prošlo je godinu i po dana otkako su Aleksandar Vučić, tada kao tehnički premijer, i Kolinda Grabar Kitarović, predsednica Hrvatske, u Subotici potpisali Deklaraciju o unapređenju odnosa Srbije i Hrvatske. Jedna od tački dokumenta podrazumeva i rešavanje spora oko granice na Dunavu, koja je dugačka 145 kilometara.

Međudržavna komisija za utvrđivanje granice Srbije i Hrvatske formirana je još pre 13 godina, ali osim iznetih stavova o tome kako odrediti granicu, ništa nije učinjeno. Članovi Komisije su se menjali posle svakih izbora.

Predlog Srbije je da granična linija bude sredina Dunava, dok Hrvatska insistira na određivanju granice po katastru, koji nije menjan još od Austrougarske.

- Naš pristup je najčešći u svetu, dok predlog Zagreba podrazumeva da bi deo hrvatske teritorije, sa naše strane, stigao do blizu Apatina, dok bi manji deo sa hrvatske strane pripao nama, pošto je Dunav menjao tok vremenom - objašnjava za naš portal Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam.

Ovaj problem bi u krajnjem slučaju mogao da se reši pred međunarodnim sudom, jer su se prema Deklaraciji koju su potpisali Vučić i Kitarovićeva, obe države saglasile da su spremne da svoj svoj teritorijalni spor iznesu pred međunarodne pravosudne institucije, ukoliko taj problem ne reše pregovorima u razumnom roku.

- Odluka arbitraže bi bila konačna i na nju ne bi imali pravo žalbe - upozorava Popov.

Međutim, on smatra da bi Srbija bila u lošijoj poziciji, jer je Hrvatska članica EU.

- Mi smo ranije trebali više da insistiramo na rešavanju ovog spora, jer bi do sada već došli do rešenja ili bi spor već bio na arbitraži. Ovako Hrvatska može i to da iskoristi kao jedan od razloga za blokiranje novih poglavalja u pregovorima o pristupanju Srbije EU - zaključio je Popov.

GRANICA SA BOSNOM I HERCEGOVINOM

Granica između Srbije i BiH, duga 335 kilometara, 97 odsto je utvrđena, a preostala tri odsto (40 kilometara) odnose se na četiri mesta:

1. kod hidroelektrane "Zvornik";

2. kod hidroelektrane Bajina Bašta" na Drini (ovi objekti pripadaju Republici Srbiji, ali ih preseca državna granica koja vodi koritom Drine);

2. selo Štrpci u opštini Rudo (železnička pruga Beograd-Bar na dužini od 12 km prolazi kroz teritoriju BiH);

4. sela Međurečje i Sastavci, između opština Priboj u Srbiji i Rudo u BiH (teritorija površine oko 400 ha koja pripada BiH, ali je sa svih strana okružena teritorijom Srbije).

Iako su srpski i hrvatski član Predsedništva BiH spremni za dogovor, Međutim, bošnjački član kolektivnog šefa susedne države, iako je za dijalog, o dve tačke ne želi da razgovara.

- Četiri zahteva ima Srbija, ali dva nisu ni za diskusiju. Jedan od njih je da se prelazi na ovu stranu Drine i da se deo bh. teritorija kod dve hidroelektrane preda Srbiji. To je nemoguće. Imamo i pitanje prolaza pruge koja ide prema Baru i neke nejasne pozicije na Limu kod Rudog, o tome se može razgovarati, ali uz kompenzaciju. Videćemo šta traže, šta nude, pa da se eventualno na dva od četiri zahteva pokuša iznaći neko rešenje - izjavio je Bakir Izetbegović.

Iako je bilo najava da će se problem granice između Srbije i BiH rešiti do kraja prošle godine, uprkos poseti Predsedništva naših zapadnih suseda Beogradu, do rešenja nije došlo.

- Dali smo našim prijateljima predloge. Model je takav, non-pejper, činilo mi se da smo dobili načelnu saglasnost i u Sarajevu kada smo bili... Želeli bismo da imamo hidroelektranu Zvornik i Bajina Bašta u celini na teritoriji Srbije - rekao je Vučić, 6. decembra prošle godine.

Zauzvrat smo, dodao je, spremni da damo četiri, odnosno 19 hektara zemljišta na drugom mestu, gde god BiH to bude želela. Međutim, Vučić je naveo da je Predsedništvo BiH imalo drugačiji predlog, u vidu statusa tih elektrana, ali će se o tome još razgovarati.

Što se tiče opština Priboj i Rudo, išlo bi se, kazao je Vučić, na razmenu teritorija – "metar za metar".

- Nama je važna pruga Beograd–Bar, oko Štrpca. To bismo mi uzeli i ponudili bismo istu površinu u metrima kvadratnim, ne u kilometrima kvadratnim, bosanskohercegovačkoj strani na našoj teritoriji i reč je o mestima Sastavcima-Kronoge - naveo je Vučić.

Kako je rekao, Srbija bi i oko pruge Rudo–Priboj, koja ide kroz tri umesto dve granice, dala zemljište, kvadratni metar za kvadratni metar, opet u dogovoru sa BiH.

- Reč je o malim površinama i zameni teritorije u tom delu. Verujem da će moći da se postigne ozbiljan napredak - rekao je Vučić.

KOSOVO I METOHIJA

Ipak, pitanje svih pitanja je Kosovo i Metohija. Toga je naravno svestan i šef države.

- Neće nam dozvoliti ulazak u Evropsku uniju bez jasno rešenog pitanja granica - rekao je predsednik Vučić u ponedeljak.

- Kako ćemo da ga rešimo, to je druga stvar. Hoćemo li da ga rešavamo ili nećemo? Narod će svakako na nekom referendumu morati da kaže šta misli o tome - izjavio je Vučić u emisiji "Ćirilica".

Predsednik je primetio da je novi francuski ambasador rekao ono što je poznato - da će Srbija morati da sklopi pravno obavezujući sporazum sa Kosovom, a to predviđa da ima rešeno pitanje granica.

Prema najavama, shodno Strategiji EU, koja treba da bude predstavljena početkom februara, rok za rešavanje ovog pitanja je 2019. godina.

Vučić je sam, istakao je, svakako neće bežati od toga da kaže šta je najmanje loše rešenje:

- Jer, dobrog rešenja nema - rekao je srpski predsednik i dodao da će za dva do dva i po meseca reći šta je to što on misli, a ako narod ne bude mislio tako, to će, kaže, biti poraz njegove politike.

(Telegraf.rs)