"TUČA" ZAPADA I RUSIJE U SRPSKOM RINGU: Šta se krije u pozadini?

Srbija će biti pod pritiskom ove godine više nego ranije, kažu analitičari za Telegraf.rs

Kada se slonovi tuku, strada trava, kada slonovi vode ljubav, strada trava - kaže afrička poslovica, koju često citira srpski šef diplomatije Ivica Dačić, kako bi definisao odnose velikih sila i Srbije. U "tuči tih slonova" očigledno je započela nova runda, ovoga puta na inicijativu Zapada, odnosno Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije. Naime, istog dana su demokrate u američkom Senatu i Odbor za spoljne odnose britanskog Doma lordova objavili izveštaju koji se tiču, kako oni kažu, malignog uticaja Rusije na Balkanu, u čijem je središte, pogađate - Srbija. Naravno, usledio kontraudar iz Kremlja.

Detalji nove strategije za Zapadni Balkan: Srbija u EU do 2025. pod ovim uslovima

U oba izveštaja se iskazuje zabrinutost zbog, kako navode, "zlokobnog uticaja Rusije na Srbiju i region Zapadnog Balkana", koji je jedan od glavnih problema sa kojima se suočavaju. Kažu da su mir i prosperitet Zapadnog Balkana uz krajnji cilj priključenja EU - sa Srbijom kao ključnom za stabilnost regiona - dugoročan interes obe zemlje. U oba dokumenta preporučuje se neophodnost većeg prisustva i SAD i Velike Britanije na svim nivoima u Srbiji.

Izveštaj "Putinov asimetrični napad na demokratiju u Rusiji i Evropi: Implikacije na nacionalnu bezbednost SAD", pripremljen je za Komitet za spoljne odnose američkog Senata, gornjeg doma Kongresa, i govori o "višegodišnjim i neprekidnim napadima" vlasti u Moskvi.

Dokument od 206 strana je objavio najviše rangirani demokrata u senatskom odboru Ben Kardin koji je rekao da dok američki predsednik Donald Tramp na međunarodnom planu ne radi ništa, ruski predsednik Vladimir Putin "nastavlja da poboljšava svoj asimetričan arsenal i traži dalje mogućnosti da omete vlade i podrije podršku demokratskim i međunarodnim institucijama koje su SAD i Evropa gradili poslednjih 70 godina".

- Štetni uticaj Rusije na Srbiju se manifestuje kroz duboke kulturne veze, propagandu, i uticaje u energetskom i sektoru odbrane - rečenica je kojom počinje deo izveštaja koji se odnosi na Srbiju.

U njemu se vašingtonska administracija poziva da posveti veću pažnju Srbiji kao važnoj zemlji regiona, odobri veća sredstva za pomoć Srbiji radi odbrane od ruskog uticaja, kao i da visoki američki zvaničnici češće posećuju Beograd.

Dok srpski lideri nastoje da delaju u izazovnom političkom okruženju, nema sumnje da je Srbija suočena sa pritiskom dok pokušava da "sedi na dve stolice," iznosi se u izveštaju, uz napomenu da će "bez značajnije odbrane", ruska propaganda nastaviti da utiče na javno mnjenje Srbije.

- SAD, takođe, treba da podrže napore Srbije da bude energetski nezavisnija i da rade sa Evropskom unijom na obuhvatnim naporima širom regiona - navodi se u izveštaju.

Demokrate smatraju i da je zemljama poput Srbije, pored pomoći, potrebno i doslednije američko diplomatsko angažovanje i upozoravaju da američki funkcioneri treba češće da posećuju Srbiju.

- Ruski angažovanje sa rukovodstvom Srbije je u oštrom kontrastu sa američkim. Predsednik Vučić se sreo sa predsednikom Putinom najmanje 12 puta od 2012. godine, dok je poslednji američki predsednik koji je posetio Beograd bio Džimi Karter 1980. godine - navodi se u izveštaju.

Demokrate zato smatraju da bi američki funkcioneri, uključujući članove Kongresa trebalo redovno da putuju u region i da primaju visoke goste u Vašingtonu.

- SAD treba da pošalju jasnu poruku da su se vratile i da su spremne da sarađuju za zemljama i saveznicima širom Evrope kako bi se odbranile od zloćudnog uticaja i pomogle tim zemljama da dovrše proces integracije - piše u izveštaju.

DOM LORDOVA: UTICAJ BRITANIJE U REGIONU U NACIONALNOM INTERESU

Sa druge strane, izveštaj Komiteta za međunarodne odnose britanskog Doma lordova "Britanija i Zapadni Balkan", sastavljen na 117 strana, bavi se pre svega novom pozicijom Britanije posle Bregzita i promenama koje je to izazvalo po pitanju uticaja te zemlje na prostoru Zapadnog Balkana.

U rezimeu izveštaja stoji da je uticaj Britanije u zemljama ovog regiona i dalje u nacionalnom interesu i pored toga što je ona u procesu izlaska iz Evropske Unije.

Za potrebe izveštaja predstavnici Komiteta Doma Lordova su se u Srbiji sastajali sa velikim brojem državnih funkcionera, opozicionih političara, NVO aktivista i novinara, o čemu je Telegraf.rs prošle godine u nekoliko navrata pisao.

Međutim, osim uticaja Rusije, London se osvrće i na uticaj drugih velikih sila, u prvom redu Kine i sve jače Turske.

Povećani uticaj Kine i Turske u regionu takođe nije neprimećen, ali promena američke politike pod Trampom može stvoriti "vakuum" na Zapadnom Balkanu "koji mogu da iskoriste Rusi".

- Rusija će nastaviti da igra ulogu "spojlera" u pokušajima regiona da se integriše sa Zapadom - piše u izveštaju.

Britance, takođe, zabrinjava i činjenica da je oslabila podrška članstvu u EU na Zapadnom Balkanu, te konstatuju da odlaganje datuma novog proširenja nije od pomoći.

- To nije u interesu Velike Britanije, jer je članstvo zemalja Zapadnog Balkana u EU najpouzadniji put za postizanje bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta. I nakon Bregzita Velika Britanija mora da nastavi da podržava ambicije zapadnog Balkana za ulazak u EU - stoji u izvešatju britanskog Gornjeg doma.

Kako navode, ne sme se dozvoliti da izlazaka Velike Britanije iz EU bude viđen kao odbacijanje evropskih vrednosti i poručuje da će London nastaviti da promoviše te vrednosti i institucionalne standarde na Zapadnom Balkanu, kako u saradnji sa EU tako i bilateralno.

U izveštaju se pominje izjava srpske premijerke Ane Brnabić o tome da, iako je članstvo u EU cilj, reforme koje EU zahteva dobre su same po sebi, te da je "put isto toliko važan kao i kranje odredište".

- I ako ne bude proširenja u narednih 10 godina, Srbija će nastaviti svoj put pristupanja kako bi rešila problem korupcije, ojačala javne institucije i otvorila svoja tržišta - navodi dokument reči premijerke.

Srbija se u izveštaju Odbora za spolje poslove pominje i u kontekstu odnosa sa NATO i to kao zemlja koja trenutno nema želju da pristupi toj organizaciji.

- NATO se i dalje doživljava među etničkim Srbima kao zločinac, iako je prošlo 18 godina od bombardovanja Jugoslavije - citat je Jaroslava Visnievskog, koji se navodi u tekstu dokumenta Odbora za spoljne poslove.

U tom smislu navodi se da direktor za odbranu, međunarodnu bezbednost i Jugoistočnu Evropu u britanskom Ministrastvu za spoljne poslove smatra da je "vrlo moguće da Srbija za dugo vreme ili čak nikada neće videti svoju budućnost u NATO".

Istovremeno se dodaje da puno članstvo nije jedini vid saradnje Srbije sa NATO. Napominje sa da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio na Severnoatalntskom Savetu, te podseća da je Srbija sa NATO snagama održala 22 vojne vežbe prethodne godine.

ODGOVOR LAVROROVE VEDETE

Na izveštaju Zapada, naravno nisu ostali nemi u Moskvi. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ocenila je izveštaj američkog senatora da se Rusija meša u izbore širom sveta kao nekorektan i istakla da takvi izveštaji vode samo ka produbljivanju protivurečnosti na Balkanu i stvaraju dodatne varnice.

Kako je rekla, Moskva poštuje spoljnopolitičke prioritete Srbije, o kojima je prilikom decembarske posete Moskvi govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

- Vučić je otvoreno i iskreno izrazio spremnost za razvijanje naših svestranih odnosa, istovremeno potvrdivši kurs Beograda ka evrointegracijama uz očuvanje vojne neutralnosti. Mi se prema spoljnopolitickim prioritetima Srbije odnosimo sa poštovanjem, oslanjajući se na obostranu privrženost jačanju naše saradnje - rekla je Zaharova, prenosi Sputnjik.

Prema njenim rečima, saradnja sa Beogradom se odvija potpuno u skladu sa medunarodnim pravom, uzimajući u obzir ceo spektar faktora koji utiču na situaciju u balkanskom regionu.

- Pritom, mi nikada nismo inicirali i ne iniciramo negativna pitanja, i ne pozivamo na korake protiv bilo koga, već obrnuto, mi smo zajedno sa srpskim partnerima otvoreni za razmatranje aktuelnih tema važnih za situaciju na Balkanu sa svim zainteresovanim stranama - navela je.

"HLADNI RAT" U SRPSKOM DVORIŠTU

Vidi se da je ta antiruska tema visoko locirana u angloameričkom političkom miljeu, kaže za Telegraf.rs, karijerni diplomata Zoran Milivojević, komentarišući izveštaje iz Vašingtona i Londona.

- "Duboka" Amerika u Vašingtonu i dalje ima svoju ulogu. Visoko se drži ta antiruska priča. Treba podsetiti i na dokument iz Kongresa, da se duboko analizira vojna saradnja Rusije i zemalja Zapadnog Balkana. Prema tome, to je ozbiljna priča i bojim se da je to posledica neizdavanja vize načelniku Generalštaba Vojske Srbije Ljubiši Dikoviću - ukazao je Milivojević.

Prema njegovim rečima, na terenu ponovo imamo "hladni rat" na neki način i sukob velikih sila. Takođe, napominje, treba imati u vidu kada je u pitanju Velika Britanija i njen izlazak iz EU, sasvim je jasno da London ponovo želi da igra ulogu koju je nekad igrao.

- Da bude faktor odlučivanja i da Balkan ostane u sferi njegovog direktonog interesa. Treba podsetiti na britansku politiku u istoriji, tu se ništa ne menja. Ona je uvek bila antiruska na ovim prostorima - kaže ovaj diplomatija.

To što smo mi u žižu, Milivojevića ne čudi.

- Ključna zemlja ovog prostora, koju treba obuhvatiti i u antiruskoj priči, ali i generalno i u atlantskoj priči je Srbija. I Srbija je tu ključna iz više razloga - najveća je, ima najveći uticaj, vojno je neutralna, ima odlične veze sa Rusijom, ne priznaje Kosovo. Dosta tih elemenata koji se ne uklapaju u taj zapadni mozaik. Prema tome, treba lomiti Srbiju - izjavio je Milivojević za Telegraf.rs.

On kaže,  da je zapadno shvatanje analizirajući izveštaje iz SAD i Velike Britanije, da ukoliko slome Srbiju, onda su rešili i BiH i Makedoniju i Kosovo, odnosno Zapadni Balkan.

- U tom pogledu evroatlantske integacije su zajednički cilj i SAD i Velike Britanije. Tu nema nikakvog spora. Ta rusofobija i antiruska politika se direktno manifestuje ovde, jer Srbiju treba slomiti. Mislim da ćemo biti pod pritiskom ove godine više nego ranije - zaključio je Milivojević.

POBEĆI I OD JEDNIH I OD DRUGIH U EU

Odnosi SAD i Rusije uprkos najavama Trampa u predizbornoj kampanji, ne samo da nisu doživeli restart, nego i dalje beleže negativni trend, ističe za naš portal, Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku.

- Odnosi utiču i na unutrašnju političku dinamiku u SAD, s obozirom na ozbiljnu istragu koja se vodi o uticaju Rusije na ishod predsedničkih izbora, kojom je obuhvaćen i sam Donald Tramp. Prateći ovakve dinamike, vidimo da su odnosi velikih sila napeti i da se sa velikom pažnjom prati sve ono što se u svakom delu sveta dešava u odnosu na uticaj ovih velikih sila - kaže Joksimović.

Ona napominje da je izostanak evropske perspektive na Zapadnom Balkanu, koji je bio obuhvaćen velikim vakumom, zbog dugogodišnjih kriza u unutar EU, omogućio i uticaj i drugih aktera u regionu.

- Ne govorimo samo o Rusiji, tu su i Kina i Turska i neke arapske zemlje. Izostanak evropske perspektive doveo je i do unutrašnjih političkih kriza, poput Makedonije - rekla je Joksimović.

Prema njenim rečima, nepodeljeno mišljenje svih je da je rešenje za stabilizaciju i razvoj - integrisanje svih zemalja Zapadnog Balkana u EU.

- U tom kontekstu SAD i Velika Britanija imaju takvu vrstu strategiju. Velika Britanija je zajedno sa Nemačkom unutar EU najviše zagovarala proces proširenja. Takođe, u ovom trenutku imamo promenu vokabulara unutar Unije koji je definisan kroz Strategiju 2025. koja će biti predstavljena u februaru - kazala nam je Joksimović.

Smatra da je evropska perspektiva nešto na čemu će se u narednom periodu intezivnije raditi.

- To je za Srbiju veoma dobro, jer je u okviru ove Strategije u fokusu. Za Srbiju se smatra da u administrativnim i institucionalnim kapacitetima ima najviše šansi da u kratkom roku može da postane punopravna članica - izjavila je Joksimović.

Ona je kazala i da je EU shvatila, imajući u vidu da se njen projekat zasniva na bezbednosti, da se taj projekat ne može zaokružiti pre nego što sve zemlje sa Zapadnog Balkana postanu članice.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)