PUPS: Razgovor o imovini uslov za nastavak dijaloga
PUPS ukazuje da je zaštitu imovine države i građana Srbije na KiM definisao kao jedan od prioriteta svoje politike
Partija udruženih penzionera Srbije (PUPS) saopštila je danas da insistira da srpski pregovarači u Briselu razgovor o srpskoj imovini na Kosovu i Metohiji nametnu kao uslov za nastavak dijaloga sa Prištinom.
Preporučujemo
Švajcarci o prvoj lezbejki koja vodi Vladu na konzervativnom Balkanu: Ana Brnabić otvoreno o svojoj homoseksualnosti
Praznične čestitke stigle na Andrićev venac: Vučiću čestitali najveći svetski zvaničnici
- Osim imovine koja je Zakonom o agrarnoj reformi iz 1946. i Zakonom o nacionalizaciji iz 1958. godine oduzeta od Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji i veliki deo onoga što joj je ostalo uzurpirali su lokalni Albanci i privremene prištinske vlasti, ali to nesporno vlasništvo SPC mora da bude jedna od naših "crvenih linija" ispod koje ne bismo smeli da idemo u briselskim pregovorima - navode iz PUPS-a.
PUPS ukazuje da je zaštitu imovine države i građana Srbije na KiM definisao kao jedan od prioriteta svoje politike, naglašavajući da ohrabruje saglasnost skoro svih učesnika unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, kao i stav najviših predstavnika naše države da se neće odustati od otete i uzurpirane srpske imovine, odnosno revizije pljačkaške privatizacije na KiM.
Prema podacima Eparhije raško-prizrenske i kosovskometohijske, nakon Drugog svetskog rata, najviše imovine oduzeto je manastiru Devič (3.077 hektara), a slede Pećka patrijaršija sa (846), Visoki Dečani (727), Draginac (207) i Gračanica (100 hektara), tu su i manastiri Svete Bogorodice u Mušutištu sa 12,5 hektara, manastir Svete Trojice u Mušutištu sa 7,8 hektara, manastir Svetu Vrači u Zočištu sa oduzetih 5,5 hektara zemljišta i šuma itd, a kao ilustracija ovome je činjenica da je, samo na području grada Prizrena, oduzeto 269 hektara crkvenog zemljišta.
Od ukupnog obradivog zemljišta, 246 hektara koje je do 1999. bilo u posedu Raško-prizrenske eparhije, 181,5 hektar, ili 73,6 odsto, uzurpirali su i koriste Albanci, a oni koriste i čak 81 odsto ukupnih šumskih površina koje pripadaju Srbima, podseća PUPS.
Procenjuje se da je više od 50 hektara šuma potpuno uništeno ili posečeno. Tako, na primer, u vlasništvu crkvene opštine Gušterica, do 1999, bilo je 30 hektara šume i sve su to uzurpirali Albanci. U Partešu, od 20 hektara, svih 20 koriste Albanci, u opštini Mušutište od 10, svih 10 su oni prisvojili, u Ranilugu od 12 hektara, polovina je u rukama Albanaca.
- Pre samoproglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, Agencija za restituciju je vratila SPC 5.200 hektara crkvenih i manastirskih imanja na Kosovu. Međutim, a te parcele nisu mogle da budu uknjižene, niti mogu da se koriste, jer Priština ne poštuje odluke srpskih državnih organa. Novim zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011. godine se precizira da će se njegova primena na Kosovu ''urediti posle prestanka međunarodne uprave uspostavljene u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN'' - saopštila je Informativna PUPS-a.
(Telegraf.rs/Tanjug)