Popović Ivković: "Đilas je nekada bio beli meda zbog bledog tena. A onda je izrastao u Belog Medveda na santi leda"

Malo je falilo da ime Dragana Đilasa bude ostavljeno ad acta, kao jednog od poslednjih aktera žute ere

Član predsedništva i državni sekretar Biljana Popović Ivković oglasila se putem svog bloga koji je objavljen na Nedeljnik.rs, povodom aktuelnih previranja i spekulacija koje se vezuju za ime Dragana Đilasa. Njen tekst prenosimo u celosti:

Biljana Popović Ivković: Manji broj žrtava trgovine ljudima u Srbiji (FOTO)

"Malo je falilo da ime Dragana Đilasa bude ostavljeno ad acta, kao jednog od poslednjih aktera žute ere. Neslavno ime iz prošlosti Srbije i njene prestonice koje je kao takvo trebalo da izbledi. Međutim, po nekoj zakonitosti, svakim novim izborima javljaju se i recidivi prošlosti.

Kad je bio mali zvali su ga beli meda. Navodno zbog bledog tena. Međutim, beli meda je izrastao u Belog Medveda na santi leda. Beli medved je eufemizam koji predstavlja nedodirljivu i zaštićenu osobu. Ali u stvarnosti, u pitanju je surovi predator sa vrha lanca ishrane sa kojim ni jedno ljudsko biće ne bi želelo da doživi bliski susret u njegovom prirodnom okruženju.

Da Đilasova veza sa belim medvedom nije ostala samo na nivou asocijacije u odnosu na njegov ten potvrdili su i njegovi brojni ispadi poput onih u periodu svoga vladanja gradom, kada je više nego burno reagovao prema kritici i suprotnom mišljenju, pa sve do skandaloznih izliva besa i netrpeljivosti prema bivšoj supruzi i njenim roditeljima.

Nikolo Makijaveli je napisao: "Bolje je biti onaj od koga se strahuje, nego voljen, ukoliko ne možete biti oboje istovremeno". Da je Beli Medved živeo u Makijavelijevo vreme sigurno bi bacio svoju senku na Čezara Bordžiju i bio inspiracija za lik beskompromisnog vladara, iz istoimene knjige.

Ne samo što se radi o nasilnom tipu koji dominaciju svog ega nameće tako što često unižava druge, a pogotovo slabije, već je reč i o pohlepnom liku koji svoje ambicije zadovoljava ne birajući sredstva. A jedini kriterijum njegovog delovanja je svrsishodnost.

Demokratski apsolutista sa maskom apsolutnog demokrate je i multimilijarder koji se svog ogromnog bogatstva dočepao tako što je stavio šapu na reklamni prostor kako elektronskih tako i štampanih medija. Đilasov nagli uzlet i bogaćenje započinje 2004. godine njegovim učlanjenjem u DS.

Veliki je spisak njegovih firmi i sve su u duhu prestoničkog provincijalizma obeležene bombastičnim engleskim nazivima počev od Direct media, Spark Event Promotion, Big Print, Ovation, Multicom Group .... Beli Medved i njegovi saradnici verovatno zamišljaju da su na Menhetnu dok rukovode ovejšnima i promoušnima. Urbano, samo urbano.

Ipak ovo bi sve ostalo u zoni prezira da se beogradski Čezare Bordžija nije namerio da ponovo zgrabi i podjarmi naš glavni grad. Ostaci žute elite i i ostali "krem" pokušavaju da se konsoliduju pred gradske izbore i da izbace neko ime koje bi ih zastupalo u njihovim daljim jalovim pokušajima da vrate Srbiju u prethodno stanje.

Stanje žutice, razgradnje društva, pljačkanja države i brisanja njenog suvereniteta. U poslednje vreme lik Belog Medveda vaskrsnuo je u u vidu kandidata za gradonačelnika ali i ujedinitelja, "lučonošu" nekoherentnog korpusa gubitničke političke margine.

Ova pseudoelita koja svoju političku platformu zasniva na iracionalnoj mržnji prema Vučiću i potcenjivacki odnosu prema njegovim naporima da Srbiju postavi na svoje noge, kao i do sada, osim medijske magle ne može ništa drugo da ponudi svojim sugrađanima. U ovom slučaju, u nedostatku realnog proizvoda, tj. progresivne nacionalne i ekonomske politike potrebno je da se biračima ponudi neki surogat.

U ovom slučaju magla, kako se u našem narodu kolokvijalno naziva nešto što ne predstavlja ništa. Bitno je da se ta magla što bolje upakuje i ponudi građanima kao spas za sve njihove probleme.

Od onih ličnih, životnih pa do onih globalnih problema, nije važno kojih, važno je iskrojiti javno mnjenje tako da ono percipira Vučića kao glavnog i jedinog krivca za sve moguće i nemoguće.

U tom cilju medijski tajkun iz senke i njegova prateća struktura su jedino prihvatljivo i izvodljivo kadrovsko rešenje, budući da je svojim promoušnima, ovejšnima dokazao da je veoma sposoban paker i prodavac magle i na račun toga uspešan u zgrtanju ogromnog novca.

Toga je svestan i zgrčeni, bivši zaštitnik građana koji i dalje misli da je pobednik na prethodnim predsedničkim izborima, pa se sada šlepuje.

Na ovu kompoziciju egoističnih profila prikačio se i Vuk u jagnjećoj koži. Svi oni zajedno sa bahatim Gangulom iz Nambije, uvodeći Belog Medveda u igru, pokušavaju da ožive nadu u povratak u nepovrato.

Srećom, Beograd nije santa leda."

(Telegraf.rs/Nedeljnik)